Прот. Дионисије Дунајевски. Многолични предлог: како мисао продире у душу кроз осећање, разум и маштупревод

У претходној публикацији смо детаљно анализирали класичну патристичку шему развоја греха: од наизглед безазленог изговора до потпуног поробљавања воље. Истовремено, примећено је да је предлог, или „напад“ мисли, тренутак појаве у свести или мисаоног концепта, или визуелне слике, или изненадне привлачности. Међутим, у пракси, многи своде изговор само на визуелну слику, заборављајући да је непријатељ инвентиван и да може да нападне душу разним каналима. Да бисмо попунили ову празнину, осврнимо се на три књижевна примера који хируршки прецизно илуструју како мисао продире у срце кроз осећање, разум и машту.

Код бунара у Морији: предлог-привлачност

У средишту прве приче је хобит Перегрин Тук, познатији као Пипин. Док прелази Морију, Дружина Прстена се зауставља да преноћи у једној од сала. У средини каменог пода налази се дубок бунар. И овде Толкин описује класичну слику зависности, која задире у душу не кроз слику, већ кроз изненадну, ирационалну привлачност.

Пипин, не схватајући зашто, долази до ивице бунара. Нису му показане слике, нико му није шапутао...