Прот. Дионисије Дунајевски. Геометрија самоће: Жорж Сера и метафизика паклапревод

Фрозен Сундаи

Слика Жоржа Сера "Недељно поподне на острву Ла Гранде Јатте" (1884–1886) није само уџбеничко поентилистичко ремек-дело или снимак париске доколице. Пажљивим, духовно усклађеним погледом, платно се открива као дубока пророчка изјава која далеко превазилази границе импресионизма. Сеурат је приказао не само доколицу богатих грађана, већ је створио визуелни трактат о духовном умртвљењу. Иза спољашњег фурнира угледног друштва крије се страшна дијагноза, одевена у форму геометријске хармоније.

Ликовни критичари, анализирајући композиционе и техничке карактеристике Ла Гранде Јатте, нехотице описују појаву која се у хришћанској аскези назива „окамењена неосетљивост” или духовно отуђење. Фигуре на платну изгледају изоловане једна од друге: делови траве, који се преплићу, визуелно претварају људе и мале групе у засебна „острва“. Готово све фигуре су лишене динамике, приказане у строгом профилу или пуном лицу, што сцени даје статичан, замрзнут карактер, а њихова лица су лишена било каквих емоција. Позе импозантних фигура су неприродне и схематичне, због чега личе на не живе људе, већ „дрвене...