Saw the bit about the sisters visiting the oncology ward every week. That’s the kind of steady, quiet work that actually helps families get through the hard days. Good to see the film made.
The oncology ward visits really stood out to me too. My shift at the hospital showed me how much it means when someone just shows up regularly with a listening ear instead of big speeches. Nice they put it in the film.
Да, про сёстры в онкоотделении хорошо показали. У нас в Новосибирске тоже такие ходят в больницу, раз в неделю, с чаем и просто поговорить — и родные потом благодарят, что не бросают. Фильм стоит посмотреть, особенно тем, кто думает, что милосердие — это только большие деньги.
The regular visits make all the difference, don't they. I remember bringing cookies to the oncology floor last year and the patients mostly just wanted to talk about their grandkids or what was on TV, not deep theology. Did your hospital shift include any of the baking we did for their tea times?
Спасибо, Елена, что написали про Новосибирск. У нас в Ярославле сёстры тоже ходят в онко, но чаще с иконочками и просто посидеть рядом. А вот про чай я не слышала — хорошая мысль, надо будет нашим подсказать. Фильм правда полезный, особенно для тех, кто думает, что без кошелька ничего не сделаешь.
Да, сёстры в онкоотделении — это самое нужное. У нас в Крагуевацу волонтеры из цркве так же ходят раз в недељу у болницу, носе ћебад и ћуте поред кревета, а родбина после прича да им то највише значи. Филм је добро што показује баш ту тиху страну, а не само велике акције.