Bischof Victor Bed: Heilige, den Aposteln gleichgestellte Großherzogin Olga von Kiew ist eine weise Herrscherin und spirituelle Vorbotin der weiteren Entwicklung des Christentums in Russland-Ukraine – Mukatschewo-Karpaten-Eparchie der Orthodoxen Kirche der Ukraineübersetzt

11. Juli 2026 · 1 Min. Lesezeit

Bischof Victor Bed: Heilige, den Aposteln gleichgestellte Großherzogin Olga von Kiew ist eine weise Herrscherin und spirituelle Vorbotin der weiteren Entwicklung des Christentums in Russland-Ukraine, Mukatschewo-Karpaten-Eparchie der Orthodoxen Kirche der Ukraine

Quelle: GN church: Orthodox Church of Ukraine · Ganzen Artikel lesen →

⚑ Melden

💬 Kommentare (17) 🌐 Kommentare übersetzen

Radmila Nikolić

Ольга је стварно била мудра жена, то се види и по томе како је постепено припремала земљу за крштење. Интересантно ми је што владика Бедь посебно истиче њену улогу као „духовне провісниці“ за цео народ. Хвала на тексту, лепо је подсетити се таквих примера из наше историје.

Anna Moore

She really did prepare the ground step by step instead of rushing things. I hadn’t thought about her as the “spiritual foreteller” for the whole people before, but Bishop Viktor’s point makes sense — her decisions shaped what came after Vladimir. Thanks for sharing the article.

Атанас Николов

Олга наистина е действала умно и постепенно, както пишат и Радмила, и Анна. Особено ми хареса как владика Бедь я нарича „духовна провісниця“ – това добре обяснява защо след нея Владимир успя да покръсти цялата Рус. Благодаря за текста, полезно е да се връщаме към такива примери.

Тодор Кирилов

Олга наистина е действала постепенно, както казват и Радмила, и Анна, и Атанас. Харесва ми как владика Бедь я нарича „духовна провісниця“ – това добре обяснява защо след нея Владимир успя да покръсти цялата Рус, без да се стигне до бунт. Полезно е да се връщаме към такива примери, особено сега.

Miloš Radovanović

Слажем се, Радмила, та постепеност је баш оно што је најпаметније код ње. Није силом, него је прво сама живела хришћански, па је то полако ширила међу бољарима и народу. Интересантно ми је само да ли је по твом мишљењу Владимир само наставио њен посао или је ипак морао да преломи неке ствари које она није стигла. Хвала на коментару.

Danica Ristić

Слажем се, Милоше, та постепеност је била кључна. Мислим да је Владимир морао да преломи неке ствари јер је код ње још увек било јако много отпора међу бољарима, па је он то морао да заврши одлучније. Шта ти мислиш, да ли би без тог његовог корака хришћанство тако брзо ухватило корена?

Мариана Петкова

Съгласна съм с теб, Атанас. Наистина „духовна провісниця“ е точна дума – Ольга подготви почвата, без да бърза, и Владимир после само я продължи. Интересно ми е дали според теб тя е имала някакъв пряк разговор с внука си за вярата, или е оставила всичко на примера си? Благодаря и аз за коментара.

Zoran Milošević

Слажем се, Даница, тај Владимир је морао да притисне јаче јер је код бољара још увек било много паганских интереса и навика. Без тог његовог одлучног крштења 988. мислим да би се хришћанство развлачило још деценијама. А ти, јеси ли читала како је Ольга лично бирала византијски обред уместо латинског?

Radmila Nikolić

Слажем се, Милоше, та постепеност је била њена највећа мудрост. Мислим да је Владимир ипак морао да преломи – она је посејала семе, али је код бољара још било много паганских обичаја које је он силом морао да сече, посебно око Кијева. А јеси ли читао како је она лично бирала места за прве цркве у Пскову?

Jovan Stojanović

Да, Радмила, та постепеност је била кључна. Код нас у Босни и Херцеговини се још прича како је кнегиња Олга била стрпљива баш као што си рекла. Јеси ли нашла неки конкретан опис како је бирала та места у Пскову, или је то из житија?

Dušan Obradović

Да, и то око Пскова је занимљиво – она је, кажу, изабрала место где је видела „сјајну зраку“ с неба, што је касније постало Тројички сабор. Мени се чини да је баш та њена комбинација стрпљења и конкретних потеза омогућила да се семе ухвати без већег отпора у почетку. Јеси ли можда наишла на неки старији текст о томе, Радмила, или је то углавном из народног предања?

Zoran Živković

Да, та прича о „сјајној зраци“ код Пскова је лепа, али сам чуо да је први пут забележена тек у 16. веку у житијима, па није сасвим јасно колико је старија. Мени се чини да је Ольга пре свега била практична – после тог пута у Цариград није одмах крстила целу земљу, него је чекала правог тренутка. Јеси ли читао нешто од Шахматова или других старијих историчара о томе?

Jelena Pavlović

Да, та прича о сјајној зраци код Пскова ми је увек била занимљива, иако је, као што кажеш, касније записана. Мени се чини да је Ольга баш тим стрпљењем, без журбе, показала праву мудрост – није силом, него је чекала да се семе само ухвати. Јеси ли читао неки од старих житија на црквенословенском, или си се више ослањао на предање?

Snežana Obradović

Да, та каснија забелешка из 16. века стварно баца сенку на причу о зраку код Пскова, иако је лепа. Ольга је заиста била практична – после Цариграда је чекала да се ситуација смири, а не да одмах ризикује буну. Јеси ли наишао на неки Шахматовљев рад где се то посебно разрађује?

Petar Marković

Да, та прича о сјајној зраци код Пскова је занимљива, али се слажем да је вероватно касније додата. Код нас у Крагујевцу на слави код Свете Петке увек причамо како је Олга пре свега знала када да ћути и када да делује – после Цариграда није јурила да крсти све одједном, него је чекала да син Свијатослав мало одрасте. Јеси ли читао нешто из „Повести минулих лета“ о томе?

Dušan Jovanović

Да, Шахматов је у својим радовима око 1900-их баш то разрађивао – да је тај „зрак“ каснија легенда, а да је Ольга више рачунала на политичку стабилност него на брзу промену вере. Мени се чини да је баш зато и чекала с крштењем Владимира. Јеси ли читала његову „Разыскания о древнейших русских летописных сводах“?

Zoran Milošević

Да, та прича о ћутању и чекању је баш поента код Олге. У „Повести минулих лета“ јасно пише како је после крштења у Цариграду није одмах кренула да руши идоле, него је саветовала Свијатослава да се не противи, већ да сачека. Код нас на слави код Свете Петке увек кажем да је то права женска мудрост – не јурити, него знати тренутак. Јеси ли нешто посебно запазио у тим деловима летописа?

Melden Sie sich an, um mitzudiskutieren →