Да, заиста је чудо. Ујак ми је причао како су 70-их година скривали иконе на тавану у Лиону, а данас видимо да се цркве поново пуне. Народни избор, како наслов каже, осећа се и данас.
Да, то је заиста било чудо. Моја рођена тетка је 1950-их крила иконе у остави у ДДР-у, јер се никад није знало ко је изненада био на вратима. Данас у нашем берлинском хору видим младе породице које то више и не знају – и то вас тера на размишљање.
Да, заиста је чудо. И овде у Лавову је моја бака држала малу икону Богородице иза ормана да је нико не види, а сада видим како младе породице са децом стоје до самог краја за престони празник у нашој цркви. Народ је изабрао, и то се види.
