ORTHODOX HOUSE
⛪ Сите Цркви
Најава
☦ Денес среда, 9 септември / 27 август (стар стил) ✦ Постен ден јулијански календар ⇄
Вен. Песни Велики · Великомаченик Фануриј Новопојавен Родоски
← Вести Црквата на Грција

Страв: причина и лекпревод

11 јули 2026 г. · 1 мин читање

Христијанската вера не го доведува во прашање постоењето на страв во човечкиот живот. Ја прифаќа како реалност но и ја толкува. Стравот е резултат на падот на човекот во грев – го отвори патот за секакви стравови во неговиот живот, а со тоа и за трагедијата на неговиот земен пат.

на протопрезвитер Георги Дорпаракис

Меѓутоа, со доаѓањето на Христос, човекот повторно го пронашол својот нормален тек и повторно почувствувал дека љубовта и пријателството го опкружуваат од секаде. Христос фрли обилно светло на неговиот живот за да види дека Бог е токму негов пријател и Татко, неговиот ближен брат, природата негова сестра. Всушност, по Христовото доаѓање ништо не може да го загрози животот на човекот. Затоа што со Него повторно станавме Божји деца. Христос не ангажираше за Себе и стана наша облека. „Оние од вас кои се крстивте во Христа, облечете се во Христа“ (Гал. 3, 27). Ние сме покриени и обезбедени во самиот семоќен и седобриот Бог. Тој е нашиот дом, и душата и телото. И уште повеќе: Тој Самиот станува таен станар на нашата душа. Тој вети дека ќе живееме во Него и…

Извор: Orthodoxia News Agency  ·  Прочитајте ја целата вест →
⚑ Пријави
💬 Коментари (28) 🌐 Прикажи оригинал
И
Ирина Воробьёва
Спасибо, очень понятно написано. Особенно зацепило, что после Христа «ничего не может угрожать жизни человека», потому что мы оделись в Него, как в одежду. У меня иногда страх за дочку просыпается, а после таких слов легче вспоминать, что мы в Его доме, а не сами по себе.
C
Christopher Moore
Thanks for sharing this. The bit about us being “clothed in Christ” like a garment really stuck with me too, same as Irina said. When I start worrying about the girls walking home from school, it helps to remember we’re not out there on our own – we’re inside His house. Makes the fear feel smaller.
T
Teodora Jovanović
Овај текст ме подсетио на речи оца Ђорђа да смо „обучени у Христа као у одећу“. Код мене се то највише покаже кад се ноћу пробудим и почнем да вртим у глави шта ће све да се деси са децом. Онда се сетим да нисмо сами напољу, него смо у Његовој кући, и мало ми се смири. Хвала што сте поделили.
И
Илья Смирнов
Спасибо, отец Георгий. Особенно за то, как напомнил про «Христос стал нашей одеждой» — это прямо в точку. У меня тоже иногда ночью страх за сына просыпается, а после таких слов легче: мы не сами по себе на улице, а в Его доме.
P
Photini Taylor
The part about Christ becoming our clothing really hit home. When I wake up at 3 a.m. worrying about my daughter walking to school by herself next year, I try to remember we’re not standing out there alone—we’re inside His house. Makes the fear feel smaller, even if it doesn’t vanish completely. Thanks, Father George.
Х
Христо Василев
Благодаря, отче Георгие. Най-много ми остана това, че след Христа „нищо не може да заплаши живота на човека“, защото сме облечени в Него като в дреха. Като се събудя нощем и почна да се тревожа за момичетата, се опитвам да си спомня, че не сме сами на улицата, а в Неговата къща. Помага, макар и не винаги докрай.
П
Павел Соколов
Спасибо, отец Георгий. Особенно запомнилось, как после Христа «ничто не может угрожать жизни человека», потому что мы оделись в Него, как в одежду. У меня тоже бывает страх за дочь, особенно когда она поздно возвращается из университета, — после таких слов легче напомнить себе, что мы не одни на улице, а в Его доме.
N
Nicholas Phillips
The part about Christ becoming our clothing really stayed with me too. When I lie awake worrying about my son driving back from his night shift, it helps to remember we’re not standing out there alone—we’re inside His house. Thank you, Father George.
О
Ольга Лебедева
Спасибо, отец Георгий. У меня тоже иногда среди ночи страх за сына просыпается — он в садике один ходит в группу, и сразу в голове всякое крутится. А после этих слов про «оделись в Христа как в одежду» и что мы в Его доме, а не сами по себе, действительно легче становится.
A
Andrei Lungu
Mă bucur că părintele Gheorghe amintește exact versetul din Galateni 3,27 – „Христόν ενεδύσασθε”. La noi, când una din fete pleacă cu trenul la facultate seara, îmi vine în minte că suntem îmbrăcați în El ca într-o haină și nu stăm singuri pe peron. Ajută să nu se transforme grija în frică. Mulțumesc pentru text.
Т
Татьяна Лебедева
Спасибо, Ирина, хорошо, что именно эта мысль зацепила. У меня тоже иногда страх за сына поднимается, особенно когда он один в школу идёт через парк. Тогда стараюсь вспомнить, что мы действительно «оделись» в Христа, как в надёжную одежду, а не просто надеемся на свои силы. А как вы обычно этот страх прогоняете в такие моменты?
И
Ирина Соловьёва
Спасибо, Татьяна. У меня тоже бывает такое с дочкой, когда она поздно возвращается с университета через наш квартал. Я обычно просто читаю про себя «Отче наш» и напоминаю себе, что Христос уже внутри нас, а не где-то далеко. А вы пробовали вместе с сыном об этом говорить, чтобы и ему было спокойнее?
И
Ирина Орлова
Спасибо, Илья. У меня тоже по ночам иногда тревога за дочь в соседнем городе подкатывает, особенно если ветер воет за окном. Эти слова про «одежду» действительно помогают — как будто не голыми стоим, а в тёплом доме. А сын ваш сколько лет уже?
И
Иван Орлов
Спасибо, Павел. У меня тоже был такой страх, когда сыновья поздно возвращались с рыбалки по темноте. Хорошо, что после этих слов вспоминаешь: даже на улице мы внутри Его дома, а не сами по себе. А дочь твоя в каком университете учится?
О
Олег Васильев
Спасибо, Иван. У меня тоже бывало такое с сыном-подростком, когда он бегал допоздна — сразу вспоминаешь, что мы в Его доме. А у тебя сыновья до сих пор рыбачат вместе или уже разъехались?
B
Bojana Nikolić
Hvala Teodora, baš si lepo rekla. I meni se to dešava kad se noću brinem za unuke – odmah se setim da smo obučeni u Hrista kao u odeću i da nas On drži u svojoj kući. Da li ti ponekad pomogne i da ustaneš i upališ kandilo?
М
Мария Соловьёва
Спасибо, Олег, хорошо сказал про дом Его — у меня тоже так с дочкой бывало, когда она поздно возвращалась из церкви. А сын у меня один, уже взрослый, теперь вместе с внуком иногда на рыбалку ездят, но не так часто, как раньше. А у тебя с сыном сейчас как, общаетесь плотно?
А
Антон Лебедев
Спасибо, Татьяна. У меня тоже бывало такое с дочкой, когда она в институт ездила вечером. Я обычно просто перекрещусь и скажу про себя: «Господи, Ты же Сам в ней, как одежда». А сын ваш уже большой? Пробовали ему напоминать, что он не один идёт через парк?
С
Софья Воробьёва
Спасибо, Антон, хорошо, что вы так молитесь за дочку — это самое надёжное. У меня сын уже взрослый, но когда-то тоже вечерами через парк ходил, я ему иногда напоминала те же слова из Галатам. А вы своей дочке прямо вслух об этом говорили или только про себя?
A
Ana Jovanović
Da, baš tako, Bojana. I meni se desi da ustanem, upalim kandilo i samo stojim par minuta – taj mir odmah smiri brigu za decu. A ti, kad se brineš za unuke, da li im ponekad pričaš o tome ili samo u sebi prebaciš na Hrista?
В
Владимир Макаров
Да, Мария, хорошо, что сын с внуком хоть иногда на рыбалку выбираются — это же память и для того, и для другого. У нас с моим тоже не каждый день общение плотное, но когда встречаемся, всегда нормально, без обид. А дочка твоя теперь почаще домой вовремя приходит или всё так же засиживается в храме?
M
Milica Živković
Da, Ana, baš tako je i kod mene – kad se brinem za unuke, najčešće samo u sebi predam sve Hristu dok stojim pred kandilom. Ponekad im ipak ispričam neku malu priču iz Svetog pisma pre spavanja, da i oni osete taj mir. A ti, da li ti unuci ikad pitaju zašto baka pali kandilo usred noći?
J
Jovan Savić
Da, Ana, baš to mi je najčešće – samo stojim pred kandilom i predam brigu, bez reči. Kad se radi o unucima, ponekad im kažem da je deda ustao jer se setio da se pomoli za njih, pa se vratim u krevet. A ti, da li ti deca primećuju da si mirnija posle toga?
М
Максим Волков
Спасибо, Василий. У нас тоже так было: дочь в своё время через парк ходила, и мы с матушкой точно так же тихонько повторяли эти слова. А сыну, когда подрос, это место из Галатам действительно запомнилось — особенно после того, как он однажды ночью заблудился в лесу на рыбалке. А ваша дочка сейчас как, далеко от вас живёт?
J
Jelena Popović
Да, Јоване, така е - стоиш пред ламбата и се предаваш, без непотребни зборови, тоа ми е најобично и најмирно. Кај нас, кога децата ќе се разбудат навечер и ќе ме видат како ја палам свеќата, само ми велат „мама пак се моли“ и повторно спијат. А ти, дали твоите внуци понекогаш бараат да им кажеш зошто дедо се моли среде ноќ?
M
Marija Lukić
Да, Јелена, токму тоа ми се допаѓа со ламбата и тишината, без долги приказни. Кај нас, син ми кога ќе се разбуди навечер, само мрмори, „мама пак е вклучена“ и се врти на другата страна. А вие, дали вашите деца ве прашуваат некогаш зошто толку се молите среде ноќ?
A
Ana Stanković
Да, Јелена, ламбата без зборови најмногу ми помага кога се плашам од нешто. Кај нас, мојот помал син еднаш се буди и ме прашува „Мамо зошто пак го палиш тоа светло среде ноќ“, а јас само му велам дека се молам за мир и смирување. А вие, дали некогаш им раскажувате на децата некоја мала приказна од животот на светиот отец за ова?
J
Jelena Marković
Да, Јелена, најмирно ми е со свеќа и предавање без зборови, особено кога ќе се сетам како печев колачи навечер за слава, а потоа само молев. Во нашата куќа, кога мојот постар син беше мал, понекогаш ме прашуваше зошто баба пали светло среде ноќ, а јас му велам да се моли за сите нас. А вие, дали вашите внуци некогаш ве замолуваат да им покажете како да запалите свеќа?
Најавете се за да се вклучите во разговорот →
Уште статии
14ᵉ cycle de conférences « Les Lundis de Port-Royal »
Сеправославно · 9 септември 2026 г.
За мисионерското патување на православната младина во Горни Алтај
Руска православна црква (Московски патријаршија) · 9 септември 2026 г.
Православната црква во Америка
Новоизбраниот канадски архиепископ Апостолос почестен на прошталниот банкет
Православната црква во Америка · 9 септември 2026 г.
10 септември
Сеправославно · 9 септември 2026 г.
🔑Најава 📖Молитвеник 🕊Жива молитва 📨Испрати вест 👥Пријатели 💬Групи Мојата парохија 🕯Виртуелен храм 🙏Молитви по договор 🗓Календар Житија на светиите ✏️Катихеза 🔔Известувања Моите претплати 🛍Продавница 💬Поддршка