Глобална вредност ранохришћанских и византијских споменика Солунапревод

Солун заузима посебан положај међу историјским градовима који чувају значајне споменике хришћанског и византијског наслеђа. Кроз сачуване грађевине може се пратити узастопна еволуција хришћанске архитектуре, византијске уметности и црквеног живота од 4. до 15. века. Значај овог јединственог монументалног континуитета препознао је Унеско 1988. године, када је ранохришћанске и византијске споменике Солуна уписао на листу светске баштине. Одлука је заснована на историјској, архитектонској и уметничкој вредности ансамбла који са изузетном целовитошћу чува ток византијске цивилизације више од једанаест векова.

Упис на Листу захтева признање изузетне универзалне вредности, односно важности која превазилази границе једне државе и тиче се читавог човечанства. У случају Солуна, ова вредност се приписује скупу од петнаест ранохришћанских и византијских споменика, који, упркос својим индивидуалним разликама, чине кохерентан историјски, архитектонски, уметнички и духовни...