Мученик Теодор (Иванов): „Не плачи за мном и не тражи ме!“превод

архимандрит Дамаскин ОРЛОВСКИ

Донесена су носила. Пришао је службеник НКВД-а и рекао:

- Па, спустимо то.

И упита Фјодора тихим гласом:

- Како да те одведемо?

„А ти своје руке направи овако“, показао је, „у браву и баци их преко моје главе. А други нека те држи за ноге.

Фјодорове ноге се нису савијале, биле су као штапови, али нису изгубиле осетљивост.

Један од њих га је зграбио за ноге, али је, одмах осетивши огромну снагу подвижника, вриснуо од страха и бацио Федора. Еулалија је притрчала, зграбила брата за ноге и викнула им:

- Чудовишта! Шта радите са болесним човеком? У каквој си журби?

„Не брини“, рече Фјодор с љубављу и утешно, „лоше је да бринеш“.

Коначно су га ставили на носила. Молио се и рекао:

- Драге моје, мамице и сестре, не чекајте ме и немојте се трудити; Ионако вам неће рећи истину. моли се. Не плачи за мном и не тражи ме!

* * *

Мученик Теодор је рођен 13. фебруара 1895. године у граду Тоболску Тоболске губерније (данас Тјуменска област – прим. аут.) у породици филистара Михаила Васиљевича Иванова и његове супруге Јелисавете Алексејевне, рођене Перевалове, а 17. фебруара крштен је у Микхаило-Архангелску...