„Завијање“ Хауарда Џејкобсона је мрачна медитација после октобра. 7 антисемитизампревод

(РНС) — Позиви и текстуалне поруке нису прекинути. Мој јеврејски круг пријатеља и колега – велики, по стандардима сваког рабина – већ две године живи са антисемитском траумом. Оно што настаје из њих, из нас, то је колективни урлик.

Ту почиње нови роман британског писца Хауарда Џејкобсона, „Завијање“ (који још није широко доступан у Сједињеним Државама). Наслов се односи на чувену истоимену песму Алена Гинсберга. Књига такође пародира и проширује почетну линију те песме: „Видео сам најбоље умове моје генерације уништене лудилом, изгладњели хистерично голи…“

То је зато што ново лудило уништава најбоље умове следеће генерације.

Осим овога пута, песма би се наставила: „...вукући се улицама Бруклина и факултетским салонима у зору тражећи друге љуте Јевреје, хипстере са анђелоглавима и бесни у пламену због древне небеске и земаљске везе са Земљом, посежући за излизаним клеветама попут геноцида написаног ћириличним језиком распаднутог ипира…

„Завијање“ говори о измишљеној причи о Фердинанду Дракслеру, директору лондонске школе, који постаје све збуњенији…