Како нас је 11. септембар научио да пронађемо варнице у пепелупревод

(РНС) — „Тај дан када су ранили Њујорк“, како је то рекао Леонард Коен, био је ведар, ведар уторак. Седео сам код куће тог јутра у Порт Вашингтону у Њујорку, на северној обали Лонг Ајленда, припремајући своје проповеди за Велике свете дане. Нешто сам осетио.

Неколико тренутака касније, позвао ме је пријатељ и рекао ми да упалим телевизију: „Нападнути смо!“ вриснуо је у слушалицу.

Пре двадесет пет година, 11. септембра 2001, 19 исламистичких терориста отело је четири авиона и убило скоро 3.000 људи.

Они су били жртве идеологије која комбинује огорченост на америчку моћ, љубомору на амерички успех и бес на амерички секуларизам – све „грехе“ које је Коен набројао у својој песми „Тога дана“.

Први стих гласи:

Неки људи кажу

То је оно што заслужујемо

За грехе против Бога

За злочине у свету

Та идеологија је и даље са нама, са разним идеолошким франшизама: Ал-Каида, Хамас, ИСИС, Боко Харам, Исламски џихад, Хезболах, Хути — са примесама антисемитизма убаченим у токсични гулаш.

У минутима након што су авиони ударили у торњеве, а почеле да стижу извештаји о жртвама и очекиваним жртвама, позвао сам штаб...