Мій сусід по гаражу років п’ять думав про священство, навіть їздив на зустрічі для кандидатів, а потім чесно сказав: «Не потягну». Після цього спокійно залишився дияконом і тепер гарно допомагає в нашому храмі на Личакові. А ви як думаєте, чи обов’язково мати таке «покликання», щоб бути корисним у церкві?
Максимов комшија је то учинио поштено и коректно. Неће сви успети, а важна је и ђаконска служба, посебно у цркви као што је Личаков. Овде у Нижњем је и један човек размишљао о свештенству, ишао на разговоре, па рекао: „Радије бих био олтарски дечак и водио унука у цркву“. Позив није увек трка.
