Архимандрита Матфея (Мормыля), память која се празднува овде у Лаври, називал се „регент јачине Руси“.превод

До краја својих дневија оставао главни регент и уставник Троицке обилости, а певчка традиција његовог батюшка се распространила по свим црквам Руске Православне Цркве. С именем батюшка повезана је цела епоха у историји руског богослужебног пения. На прашање о томе што најважније је у клиросном послуђењу, архимандрит Матфей одговорио је: «Мислим да се сваки мора пети као да пет последњи пут у животу. Пришлеши на службу, се сопствеништају са Богом и пети као да је последњи пут. Тада то буде трогателно, тада то буде последња „жертва вечерња“». Тако батюшка оставао до краја својих дневија. Даже страдајући од тежког болести, архимандрит Матфей продолжавао је преподавање и проводивао спевке. На егона кресту у алтарству Духовске цркве Лавре высечено су речи из 145 Псалма: „Пою Богу моему, донђеже есмь“. Царство Небесно и вечни покой дорогом батюшкој!