10. септембар/28. август - Проналажење моштију светог Јова, игумана и чудотворца Почајевског.превод

Почајевски монах Јов је живео у тешким годинама за православну Русију, када је на њеним западним ободима православни народ Волиња и Галиције био подвргнут црквеном и политичком угњетавању од пољско-литванских магната.

Када је имао десет година, дечак је напустио родитељски дом и замолио игумана оближњег манастира Угорнитског да му дозволи да служи братији. Својом ревношћу убрзо је задобио љубав монашког братства, а проницљиви игуман је у њему предвидео велике духовне дарове. У дванаестој години свог живота Јован се замонашио са именом Јов; у тринаестом је после многих монашких подвига рукоположен у свештенике (касније је прихватио схиму).

Вести о његовим духовним подвизима прошириле су се широм региона. Монаху Јову почеше долазити племићи, тражећи духовно руководство. Почео је да ужива посебно поверење и покровитељство познатог браниоца православља на Волињу, кнеза Константина Острожског. Принц Константин се обратио игуману Угорницког манастира са молбом да монаха Јова пусти у његов кнежевски манастир Дубенски крст. Игуман је пристао, и после извесног времена монах Јов је постављен на дужност...