Смисао овога је следећи: да, поред древних пророчанстава, која су тако верно оправдана Христом током целог живота Његовог, и која тако јасно осликавају Његово страдање, смрт и васкрсење, сећамо се и његових сопствених речи изговорених Апостолима при њиховом последњем уласку у Јерусалим: Ево, ми узлазимо у Јерусалим, и све ће бити написано од пророка Синовца. Јер ће Га предати незнабошцима, и они ће Му се ругати, и пљувати на Њега, и тући ће Га, и убиће Га; и у трећи дан ће васкрснути (Лк. 18, 31-34), - сваки православни хришћанин мора да каже у дубини своје душе: Верујем и исповедам свим срцем својим да је Господ Исус Христос, погребен у недрима земље, у пећини затвореној огромним каменом, запечаћен печатима првосвештеника и стражарима својих, од стране првосвештеника својих, од трећег дана чувара. мртви, силом Његовог Божанства, и тиме опет оправдао оно што је о Њему речено у пророчким списима и што је Он сам предвидео.
6. члан. И вазнео се на небо, и седи здесна Оцу.
Смисао овога је следећи: сећајући се речи Спаситељевих које је Он изговорио у Капернаумској синагоги ученицима који су роптали на Њега: Искушава ли вас ово? Шта ако видите Сина Човечијег како се пење тамо где је био раније? (Јн. 6,62), а затим и оне речи којима је одговорио првосвештеницима који су Му судили, на питање: „Да ли је Он Син Блаженог?“ И; и видећете Сина Човечијег где седи с десне стране Сили Божије и долази на облацима небеским! (Мк. 14,62) – сваки православни хришћанин треба да узвикне свом душом уз Ап. Павле: Верујем и исповедам да је Господ Исус Христос, као Сјај славе и Образ бића Божијег, све подржавајући Својом силном речју, очистивши грехе наше жртвом крстом, узнео се у телу на небо и сео као раван са Богом Оцем, с десне стране Његовог Величанства (Јевр. Боже!
7. члан. И опет ће о будућности са славом судити живи и мртви. Његовом Краљевству неће бити краја.
Овде је смисао ово: сећање на пророчанство пророка Еноха о последњем суду: Гле, долази Господ са хиљадама Светих (Анђела) Својих да изврши суд над свима! (Јуда 1:14–15); а затим и порука апостола Петра, који је рекао да: Садашње небо и земља садржани су у истој речи и резервисани су за огањ за дан суда и уништења злих људи! (2. Петр. 3, 7) и, на крају, речи самога Спаситеља, који је говорио ученицима о дану Суда: Када дође Син Човечији у слави својој, и сви Свети Анђели са Њим: тада ће сести на престо славе своје; и сви народи ће се сабрати пред Њим; и одвојиће их једне од других као што пастир одваја овце од јараца; и ставиће овце на своју десну руку, а козе на леву (Матеј 25:31-34); као и изреке Њега, Божанског Цара и Учитеља, о Његовом Царству: и доћи ће са Истока, и Запада, и Севера и Југа; и они ће седети у Царству Божијем (Лк. 13,29), а Његов одговор Пилату: Царство моје није од овога света! (Јн. 17, 36), - сваки православни хришћанин, вичући попут псалмопеца Давида: Ти си, Господе, основао земљу, а небеса су дело руку Твојих.
Они ће пропасти, а Ти остајеш; и сви ће се излизати као хаљину, и као хаљину, замотаћеш их и променићеш, а Ти си исти, и године Твоје неће се завршити (Пс. 101, 26, 27, 28) - Морам да кажем са страхопоштовањем и несумњивом надом: Верујем и исповедам да ће Господ Исус Христос, који се поново узнео на земљу и у телу великом, поново узанети на земљу и у телу. Бог, да би судио живима и мртвима, и, наградивши свакога по делима његовим, цароваће са онима који су Му бескрајно угађали!
8. члан. И у Духа Светога, Господа, Животворног, који од Оца исходи, који се са Оцем и Сином клања и прославља, који су говорили Пророци.
Овде је смисао ово: оно, подсећајући на јордански исказ Претече о Христу: Нисам Га познао; али ми рече онај који ме посла да крстим у води: на коме видиш да силази и остаје на Њему Дух, он је крштен Духом Светим! (Јован 1:33); сећајући се речи Самога Спаситеља о Духу Светом Никодиму: Дух оживљава!.. И ако се ко не роди водом и Духом, не може ући у Царство Божије (Јн. 6, 63; 3, 5), и, најзад, сећајући се Његових утешних обећања изговорених ученицима: Утешитеља, који ти изиђе из Оца, из кога ћу послати. Отац: тада ће Он сведочити за мене (Јн. 15,26)... И ја ћу молити Оца, и Он ће вам дати другог Утешитеља, да остане с вама заувек, Духа истине, Кога свет не може примити, јер Га нити види нити познаје, али Га ви познајете: јер Он пребива с вама и пребиваће у вама. нећу вас оставити сирочади; доћи ћу код тебе. Утешитељ, Дух Свети, кога ће Отац послати у моје име, научиће вас свему. (Јован 14:16-18, 26) Када дође Он, Дух Истине, увешће вас у сву истину: јер неће говорити од Себе, него ће говорити шта год чује, и рећи ће вам будућност!
(Јн. 16,13) – сваки православни хришћанин мора свом душом да узвикне: Верујем и исповедам у Бога Духа Светога као истинитог Господа, који даје живот целом свету; произилазећи од Бога Оца и пребивајући вечно и нераздвојно са Њим и Богом Сином; и зато подједнако поштовани, слављени и обожени са Њима! Верујем да је Он свеизграђујући Дух истине, Који је Свете Пророке надахнуо великим тајнама увида у будућност и њиховим уснама прославио чудесну икономију Божију за нас!
9. члан. У једну Свету, Католичку и Апостолску Цркву.
Смисао овде је ово: страхопоштовање према речима Спаситељевим које је изговорио Ап. Петар: Ја ћу створити Цркву своју и врата пакла је неће надвладати! (Мт. 16, 18), као и пре оних упутстава ученицима, у којима је Своју Цркву, односно заједницу верника, представио као највиши и непристрасни земаљски суд, говорећи: а ако не послуша Цркву (твог брата који је сагрешио), онда нека вам буде као незнабожац и цариник (тј. изопштен из друштва и верујући Матеј изопштен и верујући). 18:15-18); сећајући се власти коју је Он као Бог дао свештеницима у овој Цркви, говорећи: Заиста вам кажем, што год свежете на земљи биће свезано на небу, и што год разрешите на земљи биће разрешено на небу (Мт. 18, 18-19); сећајући се Своје очинске љубави према овој Цркви и пастирске бриге о њој, коју је показао у призивима Оцу Небеском: Оче Свети! Сачувај их у Име Своје, оне које си Ми дао, да буду једно као Ми (Јн. 17,11). Као што си Ти послао Мене у свет, тако сам и ја послао њих у свет. И за њих посвећујем Себе, да и они буду освећени истином.
Молим се не само за њих, него и за све који верују у Мене по речи њиховој: да буду једно: као што си ти, Оче, у мени и ја у теби, да и они једно буду у нама (Јн. 17, 18-20); а онда, сећајући се оних слатких и непроменљивих обећања Његових о великој будућности ове Цркве, када ће Он, као Божански пастир, најзад сабрати расејане овце под крошње благодатног Јеванђеља Свога и оне ће чути Његов глас, и биће једно стадо и један пастир! (Јн. 10,17): сећајући се свега овога и уз псалмопојца узвикујући: Свештеник си довека, по реду Мелхиседековом! (Пс. 109:4), а са Ап. Павле: Отац славе све је ставио под ноге Христа Свога и ставио Њега изнад свега, главу Цркве, која је тело Његово, пуноћа Онога који све испуњава свиме! (Еф. 1, 22) – сваки православни хришћанин мора из дубине душе да каже: Верујем свим срцем и исповедам да је Црква Божија, којој је глава и камен темељац Христос, права Црква и једина истинита, као што постоји једна права вера у Исуса Христа! Да је ова Црква Света, као што је Свето учење о Христу и Свете су Тајне које се њоме врше по узору и у спомен Христа!
Да је ова Црква Црква католичка, у чију сенку коначно морају да се саберу све овце Христовог стада из целе васељене, и да је апостолска, односно да није изгубила благодат Духа Светога и оне божанске истине које су јој у темељ поставили Сам Христос и Његови Свети Апостоли.
10. члан. Исповедам једно Крштење за опроштење грехова.