Тумачења псалма 108:
На крају, псалам Давиду.
Боже, не ћути од моје хвале, јер се отворише на мене уста грешника и уморног, говорећи ми ласкавим језиком, и мрским речима да ме обману и да ми се подсмевају. ме туне. Уместо да ме волео, ја сам ме оклеветао, али сам се молио, и стављао на мене зло за добро, а мржњу за своју љубав. Ставите на њега грешника, а ђаво нека стане с његове десне стране. Нека му се увек суди, и нека изађе осуђен, и нека његова молитва постане грех. Нека му дани буду кратки, и нека завлада епископија његова: синови његови нека буду Сиријци, а жена удовица; ко се сели, нека остану синови и иште, и нека буду избачени из кућа својих. Нека зајмодавац тражи све што је његово, и нека га радују туђи трудови. Нека за њега нема заступника; нека буде милостив према својој сирочади. Нека његова деца буду уништена; нека се његово име потроши у једном нараштају. Нека се сећа безакоња његовог оца пред Господом, и нека се не очисти грех његове мајке. Нека се узму пред Господа, и нека се нестане њихов спомен са земље. Нећу се сетити да покажем милост, али ћу човека отерати у сиромаштво и беду, и нежним срцем да убије. И воли заклетву, и она ће му доћи, и не желиш благослов, и одступиће од њега. И обуче се у заклетву као у хаљину, и као вода беше у утроби његовој, и као уље у костима његовим. Нека буде као огртач, и нека се обуче, и нека га носи као појас, којим се опасује. Ово је дело оних који лажу на мене пред Господом и говоре зло на душу моју. А Ти, Господе, Господе, учини ми у име Твоје, јер је добра милост Твоја. Избави ме, јер сам сиромашан и јадан, и срце моје узнемирено у мени. Као надстрешница, кад јој се измакне, отресе се и затресе се као извор. Колена су ми се уморила од поста, а тело ми се променило ради уља. А мене су они укорили, видевши ме, и погнувши главе. Помози ми, Господе Боже мој, и спаси ме по милости Твојој, и да схвате да је ово твоја рука, и Ти си, Господе, ово створио. Они ће бити проклети, а Ти ћеш их благословити; они који устану на мене биће посрамљени, а слуга Твој обрадоваће се. Они који лажу о мени нека се облаче у срамоту, и нека се као одећу у своју срамоту. Исповедаћу се Господу устима својим, и усред многих хвалићу Га, јер ћу се јавити здесна сиромасима, да спасем душу своју од оних који прогоне.
Въ коне́цъ, ѱало́мъ дв҃дꙋ,
Na kraju, naglo dva puta
Бж҃е, хвалы̀ моеѧ̀ не премолчѝ: ꙗ҆́кѡ ᲂу҆ста̀ грѣ̑шнича и҆ ᲂу҆ста̀ льсти́вагѡ на мѧ̀ ѿверзо́шасѧ, глаго́лаша на мѧ̀ ѧ҆зы́комъ льсти́вымъ, и҆ словесы̀ ненави́стными ѡ҆быдо́ша мѧ̀, и҆ бра́шасѧ со мно́ю тꙋ́не. Вмѣ́стѡ є҆́же люби́ти мѧ̀, ѡ҆болга́хꙋ мѧ̀, а҆́зъ же молѧ́хсѧ: и҆ положи́ша на мѧ̀ ѕла̑ѧ за бл҃га̑ѧ, и҆ не́нависть за возлюбле́нїе моѐ. Поста́ви на него̀ грѣ́шника, и҆ дїа́волъ да ста́нетъ ѡ҆деснꙋ́ю є҆гѡ̀: внегда̀ сꙋди́тисѧ є҆мꙋ̀, да и҆зы́детъ ѡ҆сꙋжде́нъ, и҆ моли́тва є҆гѡ̀ да бꙋ́детъ въ грѣ́хъ. Да бꙋ́дꙋтъ дні́е є҆гѡ̀ ма́ли, и҆ є҆пі́скопство є҆гѡ̀ да прїи́метъ и҆́нъ: да бꙋ́дꙋтъ сы́нове є҆гѡ̀ си́ри, и҆ жена̀ є҆гѡ̀ вдова̀: дви́жꙋщесѧ да преселѧ́тсѧ сы́нове є҆гѡ̀ и҆ воспро́сѧтъ, да и҆згна́ни бꙋ́дꙋтъ и҆з̾ домѡ́въ свои́хъ. Да взы́щетъ заимода́вецъ всѧ̑, є҆ли̑ка сꙋ́ть є҆гѡ̀: и҆ да восхи́тѧтъ чꙋжді́и трꙋды̀ є҆гѡ̀. Да не бꙋ́детъ є҆мꙋ̀ застꙋ́пника, нижѐ да бꙋ́детъ ᲂу҆щедрѧ́ѧй сирѡты̀ є҆гѡ̀: да бꙋ́дꙋтъ ча̑да є҆гѡ̀ въ погꙋбле́нїе, въ ро́дѣ є҆ди́нѣмъ да потреби́тсѧ и҆́мѧ є҆гѡ̀. Да воспомѧне́тсѧ беззако́нїе ѻ҆тє́цъ є҆гѡ̀ пред̾ гдⷭ҇емъ, и҆ грѣ́хъ ма́тере є҆гѡ̀ да не ѡ҆чи́ститсѧ: да бꙋ́дꙋтъ пред̾ гдⷭ҇емъ вы́нꙋ, и҆ да потреби́тсѧ ѿ землѝ па́мѧть и҆́хъ: зане́же не помѧнꙋ̀ сотвори́ти ми́лость, и҆ погна̀ человѣ́ка ни́ща и҆ ᲂу҆бо́га, и҆ ᲂу҆миле́на се́рдцемъ ᲂу҆мертви́ти. И҆ возлюбѝ клѧ́твꙋ, и҆ прїи́детъ є҆мꙋ̀: и҆ не восхотѣ̀ блгⷭ҇ве́нїѧ, и҆ ᲂу҆дали́тсѧ ѿ негѡ̀. И҆ ѡ҆блече́сѧ въ клѧ́твꙋ ꙗ҆́кѡ въ ри́зꙋ, и҆ вни́де ꙗ҆́кѡ вода̀ во ᲂу҆тро́бꙋ є҆гѡ̀ и҆ ꙗ҆́кѡ є҆ле́й въ кѡ́сти є҆гѡ̀: да бꙋ́детъ є҆мꙋ̀ ꙗ҆́кѡ ри́за, въ ню́же ѡ҆блачи́тсѧ, и҆ ꙗ҆́кѡ по́ѧсъ, и҆́мже вы́нꙋ ѡ҆поѧсꙋ́етсѧ. Сїѐ дѣ́ло ѡ҆болга́ющихъ мѧ̀ ᲂу҆ гдⷭ҇а и҆ глаго́лющихъ лꙋка̑ваѧ на дꙋ́шꙋ мою̀. И҆ ты̀, гдⷭ҇и, гдⷭ҇и, сотворѝ со мно́ю и҆́мене ра́ди твоегѡ̀, ꙗ҆́кѡ бл҃га млⷭ҇ть твоѧ̀: и҆зба́ви мѧ̀, ꙗ҆́кѡ ни́щь и҆ ᲂу҆бо́гъ є҆́смь а҆́зъ, и҆ се́рдце моѐ смѧте́сѧ внꙋ́трь менє̀. Ꙗ҆́кѡ сѣ́нь, внегда̀ ᲂу҆клони́тисѧ є҆́й, ѿѧ́хсѧ: стрѧсо́хсѧ ꙗ҆́кѡ прꙋ́зи. Кѡлѣ́на моѧ̑ и҆знемого́ста ѿ поста̀, и҆ пло́ть моѧ̀ и҆змѣни́сѧ є҆ле́а ра́ди. И҆ а҆́зъ бы́хъ поноше́нїе и҆̀мъ: ви́дѣша мѧ̀, покива́ша глава́ми свои́ми. Помози́ ми, гдⷭ҇и бж҃е мо́й, и҆ сп҃си́ мѧ по млⷭ҇ти твое́й: и҆ да разꙋмѣ́ютъ, ꙗ҆́кѡ рꙋка̀ твоѧ̀ сїѧ̀, и҆ ты̀, гдⷭ҇и, сотвори́лъ є҆сѝ ю҆̀. Прокленꙋ́тъ ті́и, и҆ ты̀ блгⷭ҇ви́ши: востаю́щїи на мѧ̀ да постыдѧ́тсѧ, ра́бъ же тво́й возвесели́тсѧ. Да ѡ҆блекꙋ́тсѧ ѡ҆болга́ющїи мѧ̀ въ срамотꙋ̀ и҆ ѡ҆де́ждꙋтсѧ ꙗ҆́кѡ ѻ҆де́ждою стꙋдо́мъ свои́мъ. И҆сповѣ́мсѧ гдⷭ҇еви ѕѣлѡ̀ ᲂу҆сты̑ мои́ми и҆ посредѣ̀ мно́гихъ восхвалю̀ є҆го̀: ꙗ҆́кѡ предста̀ ѡ҆деснꙋ́ю ᲂу҆бо́гагѡ, є҆́же спⷭ҇тѝ ѿ гонѧ́щихъ дꙋ́шꙋ мою̀.
Gospode, neka ne molči slava mоя: kako si se pridružio gresnicima i pridružio se lažnim rečima prema meni, govoreći mi lažnim jezikom, i reči nevoljne su se oduševile prema meni, i odbili su se od mene. Umesto da me ljubite, oštetili ste me; ja pak molim: postavili su mi zlo za dobro, a nevolju za ljubav moju. Postavi nad njega grešnika, i da se diavolj stane desno od njega: kad ga suditi, da iđe osuđen, i da se njegova molitva pretvori u greh. Da budu dani njegovi kratki, i da njegovo vladanje preuzme drugi: da budu sinovi njegovi siroci, i žena njegova vdova; da se sinovi njegovi kretaju i traže, da budu izgnani iz kuća svojih. Da traži zaimodavac sve što je njegovo: i da stranci uzmu njegove trude. Da nema za njega zaštitnika, niti da bude neko koji se brine za sirota njegova: da budu deca njegova u propasti, u rodu jedinom da se potroši ime njegovo. Da se seća nepravde oca njegova pred Gospodom, i greh majke njegove da se ne očisti: da budu pred Gospodom izgubljeni, i da se potroši pamet njihova sa zemlje: jer nije sećao da čini milost, i goni čoveka siromašnog i nepravednog, i neumilostiv srce ga ubija. I ljubio je kletvu, i da će mu doći: i nije želeo blagost, i da će ga ostaviti. I obučio se u kletvu kao u riznicu, i uđe kao voda u želudac njegov i kao ulje u kosti njegove: da bude njemu kao riznica u koju će se obučiti, i kao pojas, kojim će se obučiti. Ovo je delo onih koji me oštećuju pred Gospodom i govore lažno prema duši mojoj. I ti, Gospode, Gospode, čini sa mnom radi imena tvog, jer je blaga milost tvoja: izbavi me, jer sam siromašan i nepravedan ja, i srce moje se razbija unutra mene. Kako senka, kad se odmakne, otišao sam: strahovao sam kao da je voda. Moja kolena su se izmrsila od posta, i mesa moje se promeni u ulje. I ja sam bio ponižen i nevidljiv: videli su me, i klimali su glavama svojima. Pomozhi mi, Gospode, Bože moj, i spasite me po milosti tvojoj: da razumeju da je ruka tvoja ovo, i da si ti, Gospode, to stvorio. Prokleti su oni, a ti ćeš blagosloviti: oni koji se podižu protiv mene da budu zavistni, a tvoj rob da se veseli. Da se obuče oni koji me oštećuju u sramotu i da se odjevaju kao sramotom svojom. I hvaliti ću Gospoda u svetosti svojim i po sredini mnogih hvaliti ću ga: jer je stao desno od nepravednog, koji spasava dušu moju od gonitelja.