Вечерње представља откровење славе и премудрости Тројичног Бога, откривене Њиме у стварању света и човека; блажено стање прародитеља (Адама и Еве) у рају, њихов губитак овог блаженства кроз пад и њихово протеривање из раја. Овај део свеноћног бденија (вечерње) почиње возгласом свештеника:
Слава Светој, једносушној, животворној и нераздељивој Тројици, увек, сада и увек и у векове векова, -
а затим троструким возгласом – позивом присутнима – да се поклоне Христу као Богу.
Дођите, поклонимо се... (Види горе)
Одговарајући на овај позив, присутни, или у њихово име хор, певају псалам Давидов (103.), прослављајући Бога, Творца света и Променитеља:
Благослови Господа, душо моја. Благословен си Господе! Господе Боже мој, веома си узвишен. Обукао си се у исповедање и декрете. Дивна су дела Твоја, Господе. Ти си створио све ствари са мудрошћу. Слава Теби, Господе, који си све створио. Руски превод: Благослови Господа, душо! Благословен си Господе! Господе, Боже мој! Дивно сте сјајни. Ти си обучен у славу и сјај. Дивна су дела Твоја, Господе! Све си мудро створио. Слава Теби, Господе, који си све створио.
Певајући псалам, свештеник са кадионицом у руци, предвођен ђаконом са упаљеном свећом, обилази целу цркву и кади ликове и људе, као да шири благодат Господњу на све присутне.
По завршетку кађења царске двери се затварају. То значи протеривање прародитеља из раја, након чега су им се затворила врата у царство небеско.
У кратким молбама које следе, у такозваној великој јектенији, Црква почиње да се моли Господу да спусти оне милости и благодати које је човек изгубио својим падом.