Непосредно пре спавања, показујући на свој кревет, прочитајте:
Господару, Човекољупче, хоће ли овај ковчег заиста бити мој кревет, или ћеш још дању просвјетљавати моју проклету душу? За седам гроб је напред, за седам смрт чека. Бојим се суда Твога, Господе, и бескрајних мука, али не престајем да чиним зло: увек гневим Господа Твога Бога мога, и Пречисту Мајку Твоју, и све силе небеске, и светог анђела чувара мог. Знамо, Господе, да сам недостојан човекољубља Твога, али сам достојан сваке осуде и муке. Али, Господе, или хоћу или нећу, спаси ме. Ако спасеш праведника, ништа велико; и ако имаш чисту милост, ништа није чудесно: јер си достојан милости Своје. Али задиви милост Твоју на мене грешног: за ово покажи своју човекољубље, да злоба моја не надвлада неизрециву доброту и милост Твоју: и како хоћеш, уреди ми нешто.
Господе Човекољубче, хоће ли ова постеља заиста бити мој гроб, или ћеш ипак осветлити моју несрећну душу светлошћу дана? Гле, преда мном је гроб, гле, ја се суочавам са смрћу. Бојим се суда Твога, Господе, и бескрајних мука, али не престајем да чиним зло. Ја Те увек гневим Господе и Бога мог, и Пречисту Матер Твоју, и све силе Небеске, и светог Анђела, чувара мог. Знам, Господе, да сам недостојан човекољубља Твога, али сам достојан сваке осуде и муке. Али Господе, хтео ја то или не, спаси ме. Уосталом, ако спасаваш праведнике, у томе нема ничег великог, а ако се смилујеш на чисте, у томе нема ничег чудесног, јер су они достојни Твоје милости. А мени грешном покажи чудесну милост Своју, у томе покажи човекољубље Своју, да злоба моја не надвлада неизрециву доброту и милост Твоју, и учини са мном како хоћеш.