грчки језик
Транслитерација
руски језик
Κυριε και Δεσποτα της ζωης μου, πνευμα αργιας, περιεργειας, φιλαρς αργολογιας μη μοι δως.
Кирие ке Деспота тис зоис му, пнеума аргиас, периергиас, филарцхиас ке аргологиас ми ми дос.
Господе и Владико живота мога, не дај ми духа беспослице, малодушности, грамзивости и празнословља.
Πνευμα δε σωφροσυνης, ταπεινοφροσυνης, υπομονης και αγαπηρις χαα σω δουλω.
Пнеума де сопхросинис, тапинопхросинис, ипомонис ке агапис харисе ми то со дуло.
Дај дух целомудрености, смирења, трпљења и љубави мени, слузи Твоме.
Ναι, Κυριε Βασιλευ, δωρησαι μοι του οραν τα εμα πταισματα, και ματαισματα, και μανιισματα τον αδελφον μου, οτι ευλογητος ει, εις τους αιωνας των αιωνω
Не, Кирие Василев, дорисе ми ту оран та ема птесмата, ке ми катакринин тон аделфон му, оти евлогитос и ис тус еонас тон еонон.
Хеј, Господе, Царе, дај ми да видим своје грехе и да не осуђујем брата свога, јер си благословен у векове векова.
Αμην.
Амине.
Амин.
У грчком тексту молитве постоји извесна симетрија.
Занимљива је римована консонанција „негативних духова” на -иас: αργιας (аргиас), περιεργιας (периергиас), φιλαρχιας (филарцхиас) и αργολογιαςс (αργολογιας).
Такође, „добри духови“, чији је број у молитви, као и „негативних“ четири, чине сазвучје у -(ин)је: σωφροσυνης (софросини), ταπεινοφροσυνης (тапинофросинис) (тапинофросинис), . αγαπης (агапис).
Ове сагласности у првом и другом захтеву молитве наглашавају њихову симетрију.
Прва реч на списку грехова је αργια (аргиа) – нерад, лењост – буквално значи нерад. Формира се помоћу негативног префикса α- од старогрчке речи εργον (ергон) - посао, рад, рад. И назив другог греха – грчка реч περιεργια – формиран је од исте речи εργον помоћу префикса περι- са значењем изнад, претерано. То јест, на грчком, прве речи буквално звуче као „не дај ми дух беспослице, да радим много...
У црквенословенском језику старогрчка реч η περιεργια (периергиа) (περιεργεια и περιεργια у различитим правописима) – радозналост, мешање у туђе ствари, сујета се преводи као малодушност. Зашто је то тако? Чињеница је да се малодушност може манифестовати и као сујета: човек стално јури, увек је у комуникацији, забави, само да не би остао сам са собом. То јест, особа која не пати од малодушности је особа заокупљена унутрашњим, а особа која пати од страсти малодушности је „спољашња“ особа која је расејана.