Јеванђелисти овако описују овај највећи догађај на свету:
Матеј, гл. 1, чл. 18-25 (Матеј 1,18-25): Рођење Исуса Христа је било овако: после зарука Његове Мајке Марије са Јосифом, пре него што су се сјединили, показало се да је Она трудна од Духа Светога.
Јосиф, њен муж, пошто је био праведан и не желећи да је обзнани, хтео је тајно да је пусти. Али кад је ово помислио, гле, јави му се анђео Господњи у сну и рече: Јосифе, сине Давидов! Не бој се прихватити Марију своју жену; јер оно што је рођено у Њој је од Духа Светога; и она ће родити Сина, и даћеш му име Исус; јер ће Он спасти свој народ од греха његових. И све се то догодило, да се испуни оно што је Господ рекао преко пророка, који каже: „Ево, девица ће затруднети и родиће Сина, и даће му име Емануило, што значи: Бог је с нама“ (Ис. 7,14). Устајући из сна, Јосиф учини како му је анђео Господњи заповедио и прими своју жену. А Она није знала како је најзад родила Прворођеног Сина; и даде му име Исус.
Луке, гл. 2, чл. 1-20 (Лк. 2,1-20): У оне дане дође заповест од цезара Августа да се изврши попис по целој земљи... И пође свако да се попише, сваки у свој град. Јосиф је такође отишао из Галилеје, из града Назарета, у Јудеју, у град Давидов, звани Витлејем, јер је био из куће и породице Давидове, да се упише са Маријом, својом зарученом женом, која беше трудна. Док су били тамо, дошло је време да Она роди. И она роди Сина свог првенца, и повије Га у пелене, и положи у јасле; јер за њих није било места у хотелу. У тој земљи беху пастири у пољу, чувајући ноћу своје стадо. Изненада им се јави Анђео Господњи, и слава Господња засија око њих; и уплашише се великим страхом. И рече им Анђео: Не бојте се; Благовестим вам велику радост, која ће бити за све људе: јер вам се данас роди Спаситељ у граду Давидову, који је Христос Господ; и ево вам знака: наћи ћете бебу повијену у пелене како лежи у јаслама. И одједном се појави велика војска небеска са анђелом, славећи Бога и вичући: Слава на висини Богу, а на земљи мир, међу људима добра воља.
Када су анђели отишли од њих на небо, пастири су рекли једни другима: хајдемо у Витлејем да видимо шта се тамо догодило, о чему нам је Господ рекао. И дођоше брзо и нађоше Марију и Јосифа и дете како лежи у јаслама. Када су то видели, испричали су шта им је саопштено о овом Детету. И сви који су чули зачудише се ономе што им рекоше пастири. Али Марија је сачувала све ове речи, записавши их у свом срцу. И вратише се пастири, славећи и славећи Бога за све што су чули и видели, како им је речено.
Матеј: гл. 2, чл. 1-12 (Матеј 2:1-12): Када се Исус родио у Витлејему јудејском у дане цара Ирода, мудраци са истока су дошли у Јерусалим и рекли: „Где је рођени краљ јеврејски? јер смо видели звезду Његову на истоку и дошли да му се поклонимо. Чувши то, узбуни се цар Ирод и сав Јерусалим с њим. И сабравши све првосвештенике и књижевнике народне, упита их: где да се роди Христос? Рекоше му: у Витлејему јудејском; јер ово је оно што је написано преко пророка: „А ти, Витлејеме, земљо Јудина, ни на који начин ниси мањи од покрајина Јудиних, јер ће од тебе изаћи владар који ће пасти мој народ Израиљ“ (Мих. 5:2). Тада Ирод тајно дозва мудраце, сазна од њих време појављивања звезде и, пославши их у Витлејем, рече: идите, пажљиво истражите Дете, а када га нађете, обавестите ме, да и ја одем да Му се поклоним. Пошто су саслушали краља, отишли су. И гле, звезда коју су видели на истоку ходала је пред њима, када је коначно дошла и стала над местом где беше Дете.
Видећи звезду, обрадоваше се великом радошћу, и, ушавши у кућу, видеше Дете са Маријом, Мајком Његовом, и падоше и поклонише Му се; и отворивши ризнице своје, принесоше Му дарове: злато, тамјан и смирну. И пошто су у сну добили откривење да се не враћају Ироду, отишли су у своју земљу другим путем.
Свеноћно бденије почиње Великим сабором, на коме се пева свечана песма пророка Исаије:
Бог је с нама, разумите, незнабошци, и покајте се, као што је Бог с нама! (Иса.8:9-10, 12-14, 17-18; Иса.9:2, 6).
Често понављање у овој песми: „Бог је са нама!“ сведочи о духовној радости верника који међу собом препознају Бога-Емануила.
Тропар.
Рођење Твоје, Христе Боже наш, уздиже се и свет је свет разума: у њему, за оне који звездама уче са звездама, клањам се Теби, Сунцу Истине, и водим Те са висина Истока. Господе, слава Теби!
Рождество Твоје, Христе Боже наш, просветли свет светлошћу богопознања; јер су тада – они који су служили звездама као Богу – од звезде поучени да се клањају Теби, Сунцу Истине, и да Тебе, Истоку, познају одозго. Господе, слава Теби!
Кондак.
Данас Дјева рађа Најпостојећег, а земља доноси јазбину Неприступачном: Анђели са пастирима славе, и вукови са звездом путују: ради нас се роди Дете Младе, Вечни Бог.
Сада Дјева рађа Онога који је изнад свега створеног, а земља представља пећину Неприступачном; Анђели са пастирима хвале, мудраци са звездом путују: јер се за нас роди дете – вечни Бог.
Стицхера.
Слава на висини Богу, а на земљи мир, данас ће Витлејем примити Онога који вечно седи са Оцем, данас ће Анђели славно прославити рођено Дете: Слава на висини Богу, а на земљи мир међу људима добра воља.
Величина.
Величамо Те, животворни Христе, ради нас рођеног у телу од неручне и пречисте Дјеве Марије.
Прокименон.
Из утробе пре јутарње звезде родих Те, заклиње се Господ и неће се покајати (Пс. 109,3-4).
Ирмоси.
1. Христос се роди, прослави: Христос је с неба, сиђи: Христос је на земљи, узнеси се. Певајте Господу, сва земљо, и певајте с радошћу, људи, јер сте се прославили.
3. Најпре Сину рођеном нетрулежном од Оца, а последњим од Дјеве безсемена оваплоћеног, Христу Богу завапимо: Преузвишени рог наш, свет си Господе.
4. Штап из корена Јесејевог и цвет из њега, Христе, из Дјеве си израстао, са планине хвале осенченог шипражја, оваплоћен од неуметног, нематеријалног и Бога. Слава сили Твојој, Господе.
5. Боже мира, Оче благодати, послао си нам велики савет Анђела Твога, миротворца. Тако, научени мудрости Божијој ка светлости, од јутра славимо Те, Човекољубче.
6 Из утробе младог Јоне повратила је морска звер и примила га; али Реч је ушла у Дјеву, и тело које је примљено, сачувано је нетрулежно, јер није претрпело трулеж, него је сачувало неповређену ону која је родила.
7. Оци су били васпитани у побожности, не обазирући се на злу заповест, не плашећи се огњеног прекора, него стојећи усред пламена: Боже отаца, благословен си.
8. Нацртај слику чуда натприродне, клијајуће пећине: није као да млади горе, као испод огња Божанства Дјеве, у нижим дубинама, материца. Тако запевајмо: сва творевина нека благослови Господа и узвиси је у све векове.
Христос се роди – слави! Христе с неба, однеси! Христос је на земљи, узнеси се! Певајте Господу, сва земљо, и певајте с радошћу, људи, јер је Он прослављен.
Пре векова, од Оца до нетрулежног Сина, и у последња времена, до оваплоћеног Сина од Дјеве, узвикнимо Христу Богу: узвисио си достојанство наше, свет си Господе!
Christ, the branch from the root of Jesse and the flower from it, you were born of the Virgin; from a mountain overshadowed by a thicket, you came, all-praised, incarnate from the womanless, immaterial and God. Слава сили Твојој, Господе!
God of peace, Father of mercy, You have sent us an Angel (messenger) of Your great counsel, giving peace. Therefore, having been brought to the light of the knowledge of God, beginning our morning prayers at night, we praise You, Lover of Mankind.
The sea beast spewed Jonah out of his womb like a baby, just as he had received him; and the Word, having inhabited the Virgin and taking flesh, was born, keeping Her intact; for It preserved the One who gave birth to Him from the corruption that Itself did not undergo.
Омладина, васпитана заједно у побожности, презревши опаку заповест, није се плашила опасности од огња, него су, стојећи међу пламеном, певали: Благословен си Боже отаца.