1. Талас морски, који је сакрио прогонитеља давнина, мучитеља, сакрио је под земљу спасене младиће, а ми, као младићи, певамо Господу, јер смо славно прослављени.
3. Ти, који си сву земљу несавладиво обесио на воде, видевши твар како виси о њеном челу, уздрхтавши од језе међу многима, ниси ли свет, Господе, који вапијеш.
4. На крсту Авакум, видећи Твоју Божанску исцрпљеност, ужаснуто завапи: Силну си одсекао, Благи, спајајући се са онима у паклу, јер си свемогућ (Ав. 3, 14; Мт. 12, 29).
5. Богојављење Твоје, Христе, које нам милостиво дође, Исаија, угледавши светлост вечерње, завапи из ноћи: мртви ће васкрснути, и они који су у гробовима својим ће васкрснути, и радоваће се сви који су рођени на земљи (Ис. 26, 18).
6. Родио сам се, али нисам био чуван у шкрињи китова Јона: За ношење лика твога, који је страдао и погребен, као из палате, од звери, ти си позвао чуваре: они који чувају сујетне и лажне, напустили су ову милост природи. Онај који је у давна времена прогонитеља и мучитеља покрио таласом морским, деца самога спасеног сакрила су се под земљу; а ми ћемо, као младе жене, певати Господу, јер је Он свечано прослављен.
Ти, који си сву земљу о водама без ослонца обесио, створење, видевши те како висиш на Голготи, задрхта од страха великог, вапијући: нема светитеља осим Тебе, Господе.
Авакум, видећи Твоје Божанско понижење на крсту, зачуђено повика: Престао си, Добри, власт моћних, сједињавајући се са онима у паклу као свемоћни.
Видећи невечерњу светлост богојављења Твога, Христе, који си био милостив за нас, Исаија, будан у ноћи, узвикну: мртви ће васкрснути, и они у гробовима ће васкрснути, и обрадоваће се сви који живе на земљи.
Јона је прогутана, али китова црева нису обуздала; јер, предобразивши Тебе, Христе, који си пострадали и предани на погреб, изиђе из звери, као из палате, и завапи чуварима гроба Твога: држећи се сујетних и лажних ствари, саму си милост изгубио.
7. Чудо неописиво: у пећини избави од пламена преподобне младиће, у гробу мртви, беживотни, певајући на спасење наше: Боже Избавитељу, благословен си.
8. Уплаши се, небо, и нека се поколебају темељи земље: гле, мртви се убрајају међу живе, а малишани се чудно примају у гроб: Благосиљајте синове Његове, певајте свештеницима, узносите народ у све векове.
9. Не плачи за Мном, Мајко, видећи у гробу, Која си у утроби без Семена зачела Сина: јер ћу васкрснути и прославити се, и узносићу славом непрестано, као Бог, величајући Те вером и љубављу.