In the Lord's Prayer, we, children, asked Heavenly Father for everything we needed for a prosperous life; only each one asked for everything, not for himself alone, but for all of us; They said to God this way: give us the bread we need; опрости нам грехе наше; немој нас довести у несрећу. But each of us, children, has our own special needs, so can’t we ask God to help each of us separately with what we need? Наравно, и ово је могуће; God loves us so much that He allows each one to ask Him for one or another favor. And even, the more often we appear before the Face of God, the more we express our needs to God, the more God shows us certain mercies. God loves, children, when in the morning, even before the start of our everyday affairs, we stand before Him and tell Him everything we need; онда нас од самог почетка дана узима под Своју посебну бригу и пружа нам помоћ и заштиту у свакој тешкој ствари и у сваком опасном случају живота.
А ви, децо, иако сте мало живели у свету, већ знате колико је тешко чинити добра дела, знате и да је човек по природи толико слаб да без Божије помоћи не може да живи срећно и благостано, не само дан, него ни сат, чак ни минут. Штавише, свако од нас има злог невидљивог непријатеља – ђавола, који само зна шта да нас наговори на зла дела да би нас заувек уништио и лишио вечног блаженства, које је Спаситељ својим страдањем припремио на небу за све добре и побожне људе. И нико нам, децо, осим Бога, не може бити веран помоћник у борби против ђавола: Бог нас је створио, Он брине о деци и спреман је да нам помогне у сваком добром делу; само треба да верујемо у Бога, да се надамо у Његову милост и љубав према нама грешнима, да Га благодаримо и славимо за све милости које од Њега примамо. У молитви коју нам је Света Црква установила да читамо на јутрењу, свако од нас све ово изражава Богу. Прекрстите се, децо, и реците са мном јутарњу молитву на разговорном језику који разумемо:
Господе Човекољубче! Устајући из сна, хитам к Теби и трудим се да чиним дела Твоја милошћу Твојом, и молим Те, помози ми увек и у свакој ствари, избави ме од земаљске несреће и од помоћи ђавоље на зло, спаси ме и уведи ме у вечно Царство Твоје. Пошто си Ти мој Творац, Управитељ и Давалац сваког добра, сва је нада моја у Тебе, и славим Те сада, и увек, и у векове. Заиста тако.
У овој молитви назвали смо Бога Господа Човекољубца, односно Господа који је милостив, благ, који нас све воли, који нама, слугама Својим, не одриче ништа потребно и корисно за нас. Речима: хитам к Теби и трудим се да чиним дела Твоја милошћу Твојом, поручујемо Богу да, тражећи Његову помоћ за добра дела, истовремено се трудимо и сами, својом снагом, да живимо како нам је Он заповедио; Не мислимо да ће се добра дела, чим замолимо Бога за помоћ у молитви, десити сама од себе, без нашег труда. Бог помаже човеку када не може да се носи са нечим својим трудом, али и за време труда Божијег човеку је увек потребна Божја помоћ у свакој ствари. Бог је обећао да ће дати ову помоћ човеку када Га о томе у срдачној молитви замоли, због чега се даље каже: Молим Те, што значи: молим Те за помоћ, пошто си ми дозволио да Те замолим када сам, уз све своје напоре, не могу да учиним нешто добро.
А у чему је тачно човеку потребна Божја помоћ, то изражавамо Богу у јутарњој молитви овако: избави ме од земаљске недаће, односно од разних земаљских невоља, као што су болести, смрт блиских сродника, пожари, увреде, напади на нас злих људи и друго што често не зависе од нас и које сами не можемо да отклонимо од себе. Избави ме од ђавоље помоћи за зло, јер ме ђаво разним лукавим предлозима одвлачи од добрих ка лошим делима и тако ме може заувек погубити, односно лишити вечног Царства Твога. Ти сам, Човекољубче, спаси ме невидљивом и јаком руком Твојом, помози ми да не подлегнем лукавим искушењима духа зла и уведи ме у вечно Царство Твоје, неоскврњеног злим делима. Речима молитве: пошто си Ти мој Творац, Управитељ и Давалац сваког добра, изражавамо Богу зашто га молимо за помоћ и надамо се да ћемо је добити.
На крају крајева, Бог, као Творац, зна у чему нам је потребна Његова помоћ, шта добро можемо учинити сами, а шта не можемо, и, као брижни Повереник, Он ће нам помоћи када је потребна. Свако од нас треба само, са надом на милост Божију, да тражи помоћ од Бога и слави Његову бескрајну милост према нама грешнима. На крају молитве овако изражавамо Богу: сва је нада моја у Тебе, и славим Те сада, и увек, и у векове.
У цркви се јутарња молитва чита другачије него у говорном језику. Речи молитве: Владико Човекољубче изговарају се на црквени начин: Владико Човекољубче. Ускрснувши из сна, црквено журим к Теби: уставши из сна, дотрчах. Трудим се да црквено чиним дела Твоја милошћу Твојом: милосрђем Твојим се трудим за Твоја дела. Молим се на црквени начин каже: Ја се молим. (Први део јутарње молитве поновити са децом.) Помози ми увек и у свакој ствари у Цркви: помози ми у свако време, у свакој ствари. Избави ме од земаљске несреће, црквено речено: избави ме од свих светских зала. У цркви се каже ђавоља помоћ на зло: ђавоља журба. (Понављање другог дела.) Пошто си Ти мој Творац, Управитељ и Давалац сваког добра, у цркви се каже: Ти си мој Творац и Давалац и Давалац сваког добра. Сва је нада моја у Цркви у Теби: сва је нада моја у Теби. И славим Те сада, и увек, и у векове. Заиста је ово истина на начин Цркве: славу Теби узносим сада, и увек, и у векове векова. Амин.
Како у молитви Господњој молимо од Бога све што нам је потребно? Да ли је могуће да молимо Бога сваки за себе? Када нам Бог у свему помаже? Шта треба да радимо ујутру пре него што започне животни посао? Зашто нам је потребна Божанска помоћ? Како можемо захвалити Богу што нам је помогао у свему?
Шта изражавамо Богу у јутарњој молитви? Зашто Бога називамо Господом и Човекољубцем? Зашто кажемо Богу да покушавамо да чинимо његова дела? Зашто кажемо: Теби се молим? Шта се подразумева под земаљском несрећом? Шта је под ђаволском помоћи? Зашто Бога називамо Створитељем и Повереником? Зашто славимо Бога? - Поновите све што молимо Бога у јутарњој молитви. Да ли ова молитва звучи тако црквено? Које се речи изговарају на црквени начин само са промењеним завршетком речи, а које се говоре потпуно другачије него у разговорном говору? (Учење јутарње молитве на црквенословенском треба да се одвија у деловима.)