(скраћено)
Цело Писмо, и Стари завет и Нови завет, надахнуто је од Бога и корисно за поучавање (2 Тим. 3:16); Књига псалама, за оне који су пажљиви, садржи нешто вредно посебне пажње. Она, као башта, садржи засаде свих других књига и слатким певањем преноси оно што је у њима наведено, али, певајући о томе, открива и своје особине.
У свакој књизи Светог Писма је предсказана иста ствар о Спаситељу која је у свим писмима. Ово је заједнички предмет, један те исти договор Духа. У свакој књизи Светог писма могу се видети пророчанства, закони, приче и химне. Али ко узме у руке књигу псалама, читајући пророчанства о Спаситељу са истим изненађењем и страхопоштовањем као у другим писмима, друге псалме чита као своје речи. У псалмима (невероватна ствар!) ко чита све друго, осим пророчанстава о Спаситељу и о незнабошцима, као да изговара своје изреке. Оно што је речено у псалмима, чтец их узноси Богу у своје име, као да говори о ономе што је сам учинио.
Ономе ко их пева, псалми служе као нека врста огледала: у њима он препознаје покрете своје душе и овом мишљу их изговара. Сваки псалам је толико сложен и изречен Духом да у псалмима препознајемо покрете наше душе. Јер оно што су псалмисти говорили може нам послужити као узор и ознака.
А ово је и милост Спаситељева. Јер Он, поставши човек ради нас, за нас усмрти Своје Тело, да би нас све избавио од смрти – па, желећи да нам покаже Њему угодан небески живот, приказао га је у Себи. Из тог разлога, Он не само да је поучавао, него је и сам чинио оно што је учио. Сада сви слушају шта Спаситељ говори, и, као да гледају слику, позајмљују од Њега пример за своје деловање, када Господ каже: Научите се од мене, јер сам ја кротак и смирен срцем (Мт. 11, 29). И немогуће је наћи учење о врлини савршеније од онога које је Господ приказао у Себи. И трпљење, и човекољубље, и доброта, и храброст, и милосрђе, и истина – све ћеш наћи у Господу, да ко посматра људски живот Господњи, неће ништа оскудевати за врлину. Господ, као истински Господ свих, који се брине за створене од Њега, не само да поставља закон, него и себе даје за узор, да би они који желе познали моћ да га изврше.
Зато је и пре свог доласка к нама надахнуо псалмисте, да, као што је показао у Себи земаљског и небеског човека, тако и они који желе могли да проучавају духовна кретања и расположења у псалмима, налазећи у њима и исцељење и исправљање сваког покрета.
Непобитно је да сво Свето Писмо учи врлини и правој вери; књига псалама, такорећи, представља у слици како треба да се понаша душа. Као што човек који мора да изађе пред цара покушава унапред да сазна како треба да се понаша и шта да каже, да, случајно изговоривши погрешно, не би пао под осуду, тако и онај ко се труди за врлином и жели да прво упозна живот Спаситеља у телу, читајући ову књигу, обнавља у свом сећању догађаје из Свете историје, уноси у себе догађаје из свештене историје, учи на тај начин на то. Ко буде читао псалме, наћи ће у њима примере оних речи којима се може угодити Господу, исправити се и узнети захвалну хвалу Господу. Свако ко се обраћа Богу другим речима осим оних које су дате у псалмима ризикује да падне у неваљалство: уосталом, речено је да ће не само за дела, него и за сваку празну реч коју људи изговоре дати одговор на дан суда (Мт. 12, 36).
У ту сврху, неки од псалама су представљени у форми нарације, други - поуке, трећи - у облику пророчанства, трећи - у облику молитве, а трећи - у облику исповести.
Немојмо ћутати зашто се певају речи псалама. Многи обични људи мисле да је појање псалмодија уведено да би увеселило уши. Али ово није тачно: Писмо не брине о пријатности и сладости, него о духовној користи, и ради тога је установљено певање.
Постоје разни покрети у души; у њему постоји мислећа, сладострасна и раздражљива сила; ове силе активирају телесне чланове. Разум захтева да човек не буде у неслози и неслози са самим собом и да душа, по речи апостола, имајући ум Христов (1. Кор. 2, 16), буде вођена овим вођом и њиме обуздава своје страсти, загосподари над телесним удовима, доводећи их у послушност разуму, и то би, као рука човека, слушао свој музички инструмент, био потпуно послушан Божијој вољи у свим члановима и покретима и служи јој. А слика и подобије таквог складног и смиреног стања мисли јесте складан изговор псалама. Своје духовне мисли изражавамо кроз речи које говоримо; а Господ, желећи да сладак звук речи послужи као символ духовне хармоније у души, установи да долично пева и рецитује псалме. То је потреба душе која је у добром расположењу, по речи Писма: Ако се ко у вама радује, нека пева (Јак. 5, 13).
Дакле, они који читају божанске песме на другачији начин певају псалме неразумно: они се само наслађују и тиме на себе навлаче осуду: Неугодна је похвала у устима грешника, јер није послана од Господа (Сир. 15, 9). А они који певају на горепоменути начин – тако да благогласност њихових речи произилази из доброг расположења душе и из њеног слагања са духом – певају не само уснама, већ и умом и доносе велику корист не само себи, већ и онима који желе да их слушају.
Дакле, рецитовање псалама не долази од спољашње жеље за благогласношћу, већ служи као знак хармоније мисли у души. Читање доведено до складне мере је симбол добро расположеног и небурног стања духа. А древни обичај слављења Бога добрим кимвалама, псалмима и гуслама (Пс. 150, 3-5) био је и симбол да се телесни удови доводе у правилан спој, као струне, и помисли душе постадоше као кимвали, и све се то покрену и оживи гласом и духом, тако да човек и реч живи по слову и слови. умртвљује духом делима тела (Рим. 8:13). Тако, ко правилно пева псалме, доводи своју душу у хармонију и, такорећи, чини је глатком од неравне – а душа, дошавши у стање у складу са својом природом, ничега се не плаши, већ постаје способнија за живописне идеје, стиче већу жељу за будућим благодетима и, дотерана еуфонијом изрека, заборавља умом који је блискије заборавља јединство. пребива у Христу.
Зато, чедо, свако ко чита ову књигу треба да чита све у њој са искреним расположењем, јер је све у њој богонадахнуто; и штавише, да из њега, као из баште, извуче за своју корист управо оно што види као потребу за себе. Да ли је потребно покајање или исповест, да ли је некога задесила туга или искушење, да ли је неко гоњен или се ослободио злих намера, да ли је неко тужан или збуњен или види себе како напредује, а непријатеља пораженог, или намерава да хвали, благодари и благосиља Господа – за све то ће наћи божански псал у поуци.
Нека нико не покушава да мења или чак мења изразе псалама, тражећи спољашњу речитост – него нека просто чита и пева оно што је написано како је написано, па да се светитељи који су нам у томе служили, препознајући њихове речи, моле се са нама – боље је рећи да је сам Дух, који је говорио у светима, чувши надахнуће, постао управо светитељ наш. Јер колико је живот светих бољи од живота других, толико су и изреке које су користили боље и јаче од оних које смо ми саставили. Јер су тиме угодили Богу и говорећи све ово, као што је рекао апостол, освајали су царства, чинили правду, добијали обећања, заустављали уста лавовима, гасили силу огњену, избегали оштрицу мача, ојачали се од слабости, били јаки у рату, одгонили војске туђинаца; жене су примиле своје мртве ускрснуте (Јевр. 11:33-35).