Молитве треба вршити код куће, у самоћи, како је Спаситељ заповедио, говорећи: Када се молиш, уђи у своју собу и, затворивши за собом врата, помоли се Оцу свом. Што је тајно; и Отац ваш, који види у тајности, наградиће вас јавно (Мт. 6, 6), и у Храму Божијем, у сабору верујућих, – по речима истог учења: Јер где су двојица или тројица сабрани у Име Моје, тамо сам и Ја међу њима! (Мт. 18:20). Времена за дневне молитве код куће су следећа:
Јутро, односно по буђењу из сна, као време свесног и неопходног благодарења Господу, што је ноћу сачувао и васкрсао за живот и делатност.
На почетку сваког задатка, као побожно призивање благодатне помоћи Свеизграђујућег Светога Духа, ради бољег опомена и успеха.
На крају сваког задатка, као дужну захвалност за слање ове помоћи.
Пре јела, као молба за благослов и благодат, да би исхрана дата по милости Божијој донела снагу и снагу неопходну телу.
После јела, као искрену захвалност за задовољење земаљских потреба тела, са топлом жељом за небеским благословом за душу, и
Увече и на спавање, као захвално прослављање доброте Божије за продужење живота онога који се моли протеклог дана, и молба, уз помоћ молитава и заступништва Пресвете Богородице, Анђела Чувара и свих Светих, за помиловање њему у ноћи од слања уснућа.
Време црквених молитава наступа у утврђеним часовима богослужења, углавном на празнике и током поста.
Молитве или свете песме које користе они који се моле (или свештенство у њихово име) у црквеним службама су следеће:
Тропар – где је кратко и јасно изражена суштина или радња прослављеног догађаја, као и подвизи Светог прослављеног од Цркве.
Кондак, где је укратко пренета само једна главна идеја, односно верски значај празника.
Икос, где је ова главна идеја детаљније наведена.
Величина – где се у хвалоспеву или захвалности велича јунак прослављеног празника.
Седален – песме које се певају после 3. песме Канона и после сваке катизма. Ово име су добили по томе што им је за време боравка у древној Цркви било дозвољено да седе.
Стихери на стиху (односно са стиховима) су суштина одабраних, по флоридности и полету, похвале славоносном празнику (или Светитељу); а пратећи стихови су кратки и упадљивији изводи из псалама. Они и други појани на Вечерњи после псалма, Господе! Вапијах Теби, услиши ме, и завршава се песмама Богородице.
Прокимен (у преводу са грчког значи „Садашњи“ је стих примерен празнику, изабран из псалама, стављен на чело других химни, или читања тога дана: пословица, Апостола и Јеванђеља. Он, одговарајући по свом садржају ономе што претходи, мора да изрази заједничку мисао са њим.
Светиње су суштина напева, током којих се храм обично осветљава (односно, на главним местима се пале свеће и кандила), према садржају молби које се налазе у њима за слање светлости духовне благодати на оне који се моле.
Канон је збирка светих песама или похвала (састављених по посебним правилима) која осликавају Славу Божију или подвиге Светих. Састоји се из три дела, који су одвојени један од другог малим јектенијама, и садрже 9 одељења у част анђелских чинова.
Ирмос је почетна песма сваке од ових 9 подела, која садржи неколико кратких песама које имају везу једна са другом, а компоноване су по узору на почетну.
Похвале су суштина псалама (148, 149 и 150), који се изговарају на јутрењу, после певања канона, у коме се често понавља реч „похвала“.
Катизма је део псалама, који су, од 150, подељени за црквену употребу на 20 делова, од којих се сваки назива Катизма. У преводу са грчког, ова реч значи седење, и додељена је овим молитвама јер се током њих у древној Цркви смело седети.
Пословице су лектире чији је садржај позајмљен из древних историјских књига, парабола и пророчанстава која говоре о појави Спаситеља на земљи.
Антифони су одабрани стихови који се певају на Јутрењу, пре читања Јеванђеља, да би припремили дух присутних да га достојно слушају.
Шест псалама - 6 одабраних Давидових псалама, који осликавају посебну бригу Бога над народом Израиљским током њиховог лутања по пустињи, читаних током Јутрења.
Литија је кратка молитва у народу за његово благостање и за спасење сваке хришћанске душе.
Литаније су опште молитве које се јавно чују и у име свих присутних изговара ђакон или, у његовом одсуству, свештеник. Сакупљају и укратко оцртавају све за шта се треба молити. Подијељени су у четири рода:
Велика јектенија, која садржи много различитих молби (11 на броју) и најстарија је по пореклу;
Мала или скраћено од Великог;
Пригушено, односно посебно марљиво, у коме се све молитве интензивније излажу и, коначно,
Просторија за молбе, у којој народ, односно свештенство које он представља, потврђује сваку молитву речима: „Господе дај!“
Реч јектенија у преводу са грчког значи: отегнута, односно усрдна молитва или приношење.