Прва песма канона подсећа на песму благодарности пророка Мојсија: „Пијмо Господу, у славу ћемо се прославити“, након што су Јевреји прешли Црвено (Црвено) море. Овај догађај је основа старозаветне Пасхе и прототип Новог завета.
Овако догађаје описује библијска књига Излазак (фонтом су истакнуте речи саме библијске песме, која је од давнина била део богослужења). Ево одломка из руског синодалног превода Библије. Неке фразе и изрази су дати у угластим заградама према црквенословенској Библији: они који се најчешће користе у ирмосима канона, као и они који се значајно разликују у црквенословенској Библији од руског синодалног превода (подсетимо да је црквенословенска Библија преведена са грчког, а руска Библија је преведена углавном у њиховом тексту, па се неки изрази у преводу Хебреја углавном разликују од њих).
„И Мојсије пружи руку своју на море, и Господ тјера море јаким источним вјетром цијелу ноћ, и осуши море, и воде се раздвоје. И синови Израиљеви изиђоше усред мора на суво; и воде им беше зид с десне стране и слијева. у сред мора.
А на јутарњој стражи погледа Господ на логор Египћанин са стуба од огња и облака и баци у пометњу табор Египћански; и одузео је точкове њихових кола, тако да су их једва вукли. А Египћани рекоше: Бежимо од Израиљаца, јер ће се Господ борити за њих против Египћана.
И рече Господ Мојсију: Пружи руку своју на море, и нека се воде окрену на Египћане, на њихова кола и на коњанике њихове. И Мојсије пружи руку своју на море, и до јутра вода се врати на своје место; а Египћани су потрчали према [води]. Тако је Господ потопио Египћане усред мора. И вода се вратила и покрила кола и коњанике све војске фараонове, која је за њима ушла у море; ни један од њих није остао. И иђаху синови Израиљеви по сувом усред мора: воде им беше зид с десне и с леве стране. И Господ избави Израиљ тога дана из руку Египћана, и синови Израиљеви видеше Египћане мртве на обали мора.
И виде Израиљци велику руку коју Господ показа над Египћанима, и народ се побоја Господа и поверова Господу и Мојсију слузи Његовом. Тада Мојсије и синови Израиљеви запеваху ову песму Господу и рекоше:
певам Господу, јер је Он високо узвишен; баци коња и јахача у море. [Пијмо за Господа, јер је славно прослављен: бацио је коња и јахача у море.
Господ је сила моја и слава моја, Он беше спасење моје. Он је Бог мој, и ја ћу Га прославити; Бог оца мога, и ја ћу га узвисити. [Он ће ми бити помоћник и заштитник за спасење: ово је мој Бог, и прославићу Њега, Бога оца свог, и узвисићу га.] Господ је човек рата, Јехова је његово име. [Господ је уништитељ ратовања, Господ је његово име.] Бацио је фараонова кола и његову војску у море, а његови изабрани капетани су се удавили у Црвеном мору. [Кола фараона и његова снага бачена су у море, изабрани коњаници тристата потопљени су у Црном мору.] Дубине су их покриле: у дубину су ушле као камен.
Десница Твоја, Господе, у сили је прослављена; Десница Твоја, Господе, поби непријатеља. Величином славе Своје збацио си оне који су се побунили против Тебе. Ти си послао свој гнев, и сагорео их је као стрњику. Од даха Твога раздвојише се воде, влага постаде као зид, и згусну се дубине у срцу мора.
Непријатељ рече: гонићу, стићи ћу и поделићу плен; Њима ће се душа моја наситити; Извући ћу свој мач, и рука ће их уништити. Дувао си духом Својим, и море их покрило: потонуше као олово у велике воде.
Ко је као Ти, Господе, међу боговима? Ко је, као Ти, величанствен у светости, достојан хвале, Творче чудеса? Испружио си десницу Своју; земља их је прогутала. Ти водиш милошћу Својом овим народом који си откупио; Ти пратиш силом Својом у стан светости своје. Чули су народи и задрхтали: ужас обузе становнике Филистејаца; Тада се едомски кнезови узнемирише, дрхтање обузе моавске вође, и сви становници Ханана постадоше тужни. Нека страх и ужас падну на њих; од величине руке Твоје нека буду отупели као камен, док пролази народ Твој, Господе, док пролази овај народ који си купио. Уведи га и посади га на гори наслеђа Твога, на месту које си настанио, Господе, у светињи коју створише руке Твоје, Господе! Господ ће царовати у векове векова. Када су фараонови коњи са његовим колима и његовим коњаницима ушли у море, Господ је окренуо морске воде против њих, а синови Израиљеви су ходали по сувом усред мора.
А пророчица Мирјам, сестра Аронова, узе тамбуру у руку, и све жене идоше за њом с тамбурама и радујући се. А Маријам је певала пред њима: Певајте Господу, јер је високо узвишен; Бацио је коња и јахача у море.” (Пр. 14:21-15, 21)
Под царством фараона у првој песми Новозаветна црква подразумева царство ђавола и греха, а под Израиљем – хришћане које је Господ Исус Христос Својим васкрсењем пренео из смрти у живот, са земље на небо. Тако нас сваки, па и најскрушенији и најпокајнији, канон, својим првим ирмосом и првом песмом, потврђује у васкршњој победи Христове победе над смрћу и ђаволом, подсећа да смо избављени из ропства греха и искупљени Крвљу Христовом – то јест, води нас до темеља хришћанског, духовног живота изграђеног на темељима хришћанског.
2. песма канона урађена је по узору на другу песму пророка Мојсија (5. Мојс. 32, 1-43), коју је певао по заповести Божијој да би разобличио свој незахвални народ и пробудио у њему покајање: „Погледајте небо, и ја ћу рећи...“. Ова песма је изостављена у већини канона; налази се у Великом покајном канону светог Андреја Критског који се изводи током прве и пете недеље Великог поста. Пошто ни у једном од канона објашњених у овој књизи нема друге песме, не наводимо текст библијске песме.
3. песма канона (која се пева после прве) настала је под утицајем захвалне песме свете Ане, мајке пророка Самуила: „Срце је моје у Господу, рог је мој у Богу моме... он је свет као Господ, и праведан је као Бог наш. Православни хришћани славе и благодаре Господа, јер смо били обасјани светлошћу вере Христове, без које смо били неплодни у добрим делима, као што је била нероткиња Света Ана.
Ево Песме Свете Ане у руском Синодалном преводу Библије (такође са одабраним фрагментима црквенословенског текста). Обратите пажњу на његову сличност са химном Пресвете Богородице, која је основа 9. песме канона.