Трећи део литургије назива се литургија верних, јер њеном служењу могу да присуствују само верни, односно они који су крштени а нису изопштени из Цркве.
Литургија верних почиње са две мале јектеније, од којих једна почиње речима:
Помолимо се опет и опет и опет у миру Господу.
То јест, „Само верни, у миру духа, Господу се увек изнова молимо.
Током јектенија, свештеник открива антименсију и тајно се моли да га Господ удостоји да принесе молитве и бескрвну жртву „за све људе“. После овога отварају се царске двери, и хор, а са њим и они који долазе, певају песму о преношењу дарова, која се зове Херувим:
Као што се херувими тајно образују, а животворна Тројица пева трисвету химну, одбацимо сада све светске бриге: јер ћемо подићи Цара свих, невидљиво дориносима чинми са анђелима. Алилуја. Ми, тајанствено представљајући херувиме и певајући трисвету химну животворној Тројици, сада ћемо оставити све свакодневне бриге да бисмо прихватили Цара свих, Кога анђелски редови невидљиво са тријумфом носе.
Када хор изговори прву половину Херувимске песме, свештенство прилази олтару, узима Свете дарове и, претходи кандилу, носи их кроз северне, а затим кроз царске двери до престола. Током ове литије, свештенство се гласно моли целом храму за цара, за Свети Синод и месног епископа, за присутне у цркви и за све православне хришћане, „да их Господ Бог спомене у Царству Своме“.
Ова процесија од олтара до престола назива се великим улазом и подсећа вернике на свечани улазак Исуса Христа, Цара свих, у Јерусалим на бесплатно страдање.
После Херувимске јектеније изговара се молбена јектенија, која поред уобичајених молби укључује и молбу „за поштене принесене Дарове“, да би их Господ у одговарајуће време осветио силом Духа Светога.
После јектеније верници се подсећају шта се од сваког од њих нужно тражи, односно да се жртвовање мора принети у духовном миру и међусобној љубави, што се изражава возгласима свештеника:
Мир свима!
Волимо једни друге и будимо једнодушни.
Хор, у име присутних, одговара коме ће се исповедати:
Оца и Сина и Светога Духа, Тројице једносушне и нераздељиве.
И онда пева саму исповест, или Символ вере:
Верујем у једног Бога... (Види горе).
Певању Символа вере претходи возглас духовника:
Врата, врата! Певајмо о мудрости.
У давна времена хришћани нису откривали сакраменте своје вере незнабошцима и Јеврејима, нису чак ни дозвољавали да катихумени буду присутни са верницима приликом прослављања најсветије тајне причешћа, па су зато, пре почетка певања исповедања вере (Символа вере), ђакони на вратима пажљиво пазили на врата, ђакони су им говорили да чувају! нико од некрштених није ушао у храм, а затим се обратио надолазећим верницима речима: „Послушајмо мудрост“, што значи: „Пазимо на мудрост изнету у Символу вере“. У данашње време, када се двери храма више не поштују тако стриктно, ове возгласе свештенство изговара као опомену присутнима у храму да гледају иза врата своје душе и да у њему не допуштају мисли, жеље и осећања која су недостојна светости велике тајне којој ће присуствовати.
Када богомољци заврше са исповедањем вере, свештеник их позива на побожну пажњу како би достојно принели жртву Господу:
Постанимо љубазни, уплашимо се, принесимо свету свете приносе.
На овај позив хор и богомољци, указујући у чему ће се састојати њихова жртва, одговарају:
Милост света, жртва хвале.
То јест: „Принесимо у духовном свету дарове пријатељства, међусобне љубави и жртву хвале.
Такву жељу свештеник благосиља својим апостолским поздравом:
Благодат Господа нашег Исуса Христа, и љубав Бога и Оца, и заједница Светога Духа са свима вама.
Присутни, примивши овај благослов наклоном главе, у знак поштовања, одговарају:
И својим духом.
То јест: „Нека ова милост буде са твојом душом“.
Затим свештеник још једном подстиче присутне да се умом и срцем одрекну свега земаљског и уздигну се, у мислима уздигну на небеса, узвикујући:
Тешко нашим срцима!
То јест: „Нека нам срце буде усмерено навише (горе), ка Богу.
По угледу на Спаситеља, који је заблагодарио Богу Оцу пре ломљења хлеба на Тајној вечери, свештеник почиње прослављање причести возгласом:
Благодаримо Господу!
Хор се одазива на овај позив:
Достојно је и праведно поклонити се Оцу и Сину и Светоме Духу, Тројици, једносушној и нераздвојној.
За време овог појања свештеник тајно чита следећу молитву:
Достојно је и праведно Теби певати, благосиљати, хвалити Те, благодарити, клањати Ти се на сваком месту домостроја Твога: Јер си Ти Бог неизрециви, непојмљиви, невидљиви, недокучиви, у вечни, тако и Ти, и Дух, и Син Твој једини роди од нас. непостојање у биће. Ти си, и повратио си оне који су отпали, и ниси се повукао од свега створења, док нас ниси узнео на небо, и не дао си царство своје, будућност. За све ово благодаримо Теби, и Јединородном Сину Твоме и Светоме Духу Твоме, за све знане и незнане, очигледне и неисјављене благослове који су били на нама. Благодаримо Ти и за ову службу, коју си удостојио да примиш из наших руку, иако пред Тобом стоје хиљаде арханђела и тама анђела, херувима и серафима, шестокрака, многоока, високопера.
Достојно је и праведно Тебе славити, благосиљати, хвалити, благодарити, клањати Ти се на сваком месту домостроја Твога: јер си Ти Бог неизрецив, умом неистражив, невидљив, недокучив, увек постојећи, непроменљив, Ти, и Јединородни Син Твој, и Дух Твој Свети; Ти си нас из непостојања довео у постојање, после нашег пада поново си нас подигао и немилосрдно све чинио за нас док нас ниси уздигао на небо и даровао нам Твоје будуће царство (небеско). За сва ова добра дела Твоја нама благодаримо Теби и Јединородном Сину Твоме и Светоме Духу Твоме – благодаримо Ти за сва добра дела Твоја, нама позната и непозната, откривена и непројављена. Благодаримо Ти и за нашу садашњу службу, коју си удостојио да примиш из наших руку, иако пред Тобом стоје хиљаде арханђела и десетине хиљада анђела, херувима и серафима, шестокрилих, многооких, као перната створења која лебде у небеским висинама -
Певајући победничку песму, вичући, дозивајући и говорећи:
Ове последње речи свештеник изговара наглас целој цркви; хор их завршава узвиком, по узору на анђеле:
Свет, свет, свет је Господ над војскама: испуни небо и земљу славом Својом. Осана на висини, благословен је Који долази у име Господње: Осана на висини.
За време овог појања свештеник тајно наставља исту молитву хвале и благодарења Богу: