Благодарим Ти, Господе Боже мој, што ме ниси одбацио као грешног, него си ме удостојио да будем причасник у Твојим Светињама. Благодарим Ти, што си мене недостојног удостојио да се причестим пречистим и небеским Даровима Твојим. Али Господ Човекољубац умрије и васкрсе ради нас, и даде нам ову страшну и животворну Тајну, на корист и освећење душа и тела наших; дај да и мени то буде, за исцељење душе и тела, за одгон свега што је противно, за просветљење очију срца мога, за мир моје духовне снаге, за непостиђену веру, за неотворену љубав, за испуњење мудрости, за држање заповести Твојих, за примену Царства Твоје и благодати Твоје Божанске да их сачувамо: светости, увек примам благодат Твоју, и не живим себи, него Теби, Господу нашем и Добротвору; и тако изишавши из овога живота са надом на живот вечни, достићи ћу вечни мир, где славе непрекидни глас, и бескрајну сладост оних који гледају лице Твоје, неизрециву доброту.
Јер Ти си права жеља и неисказана радост оних који Те љубе, Христе Боже наш, и сва твар Теби пева довека. Амин.
Бити сабраће значи причестити се. Због нас - због нас. Нека буду – нека буду. Насупрот - непријатељ. Очију - очи (генитив двојног броја). Испуњење мудрости – испуњење мудрошћу. Примена – множење. Присвајање – асимилација, стицање. У светињи – овде: светост, чистота. По тим – по њима. И не живим ни за кога - и више не живим за себе (ни за кога - више). О нади у живот вечни – у нади у вечни живот. У свеприсутном ћу постићи мир - стићи ћу до места вечног мира. Идеже - где. Неисказана доброта – неописива лепота, доброта (види напомену уз 5. јутарњу молитву). Сва креација је сва креација, све створене ствари.