Овај празник установљен је у знак сећања на увођење Богородице у Јерусалимски храм ради посвећења Богу, по завету Њених родитеља. Пресвета Богородица је у то време имала само три године. У храм су је донели родитељи, у пратњи девојака, са запаљеним кандилама и певањем светих песама. Првосвештеник ју је дочекао на улазу у храм и по посебном Божијем надахнућу увео у Светињу над светињама, где је и сам могао, по закону, да уђе само једном годишње, као да предвиђа да ће и сама ова Госпођица постати оживљени храм Божији.
Смисао и значај овог празника изражавају следеће црквене песме:
Тропар.
Данас је дан угодника Божијег, преображења, и проповеда се спасење људи: у храму Божијем се Дјева јасно јавља и свима објављује Христа. На то ћемо и ми громко завапити: Радуј се, испуњење виђења Створитеља.
Сада је предсказање (предображај) Божијег благовољења (људима) и проповед о спасењу људи: у храму Божијем се Дјева свечано јавља и објављује свима о Христу. Њој ћемо и ми громко ускликнути: Радуј се, испуњење промисла Створитеља за нас.
Кондак.
Најчистији храм Спасов, драгоцена палата и Богородице, свештена ризница славе Божије, данас је уведена у дом Господњи, благодат Божанског Духа, као што певају Анђели Божији: Ово је село небеско.
Величина.
Величамо Те, Пресвета Дјево, Богородице изабрана, и частимо улазак Твој у храм Господњи.
Задостојник.
Анђели, видевши улазак Пречисте, зачудише се: како је Дјева ушла у Светињу над светињама.
Песма 9. Као оживљени ковчег Божији, нека га зла рука не дотакне, него у устима верних Богородици глас анђела пева и кличе са радошћу: ваистину си изнад свих, Дјево пречиста. Рука неупућених никако не додирује оживљени ковчег Божији; усне верних, певајући непрестано призив Анђела Богородици, у радости кличу: ваистину си изнад свега, пречиста Дјево.