2) Ако човек крене својим путем, и понесе са собом овај сан, свету молитву Твоју, у чистоти и са чистом марљивошћу, тај ће се спасти и помиловати од грома и од рата, и од олује, и од злога и злог духа, и од сила ђаволских; Ђаво ту особу неће дирати.
3) Ако неко, слуга Божији или роб, оде у шуму ради посла и сваке помисли, и понесе са собом овај сан, свету молитву Твоју, у чистоти и са усрдношћу, и тај ће се спасти и помиловати од шуме, и од гмизавог гмизаваца, и од свакога духа нечистог; а тог човека, слугу Божијег, именованог, змија не може угристи.
4) Ако ко оде на воду, слуга Божији, прозван, и понесе овај сан, твоју свету молитву, са собом у чистоти и са усрдношћу, и тај, слуга Божији, прозвани, биће спасен и помилован од морске буре, и од опседнутости ђавоље, демонског стрељања, и не може се потопити док се садашња вода не потопи, и не потопи се у воду. његов живот.
5) Ако који човек, слуга Божији по имену, иде пред цара или пред управитеља или намесника, а то је сан. Он са собом у чистоти носи свету молитву Твоју, и тај ће се спасти од непотребне смрти и од свакога злога, и од противника, и од немилосрдног судије, и ниједан судија против тог човека, слуге Божијег, не може мирно да седи, него ће стајати на ногама и биће тих и кротак и смирен срцем, и тихо ће разговарати с њим као отац; и та особа стоји у пресуди и неће погрешити, већ ће увек бити у праву.
6) Ако неко оде да се венча први или други пут, и са собом понесе ову свету молитву у чистоти и са чистотом и марљивошћу, тај ће бити спасен и помилован од власти ђавоље, и том човеку неће прићи нити ће се дотаћи дрзак и зао човек.
7) Ако је жена трудна и не може да роди дете, или је у болести, а овај сан, Свету молитву Твоју, прочитај је три пута и стави јој на главу, и ја ћу јој опростити и, без муке опроштења, биће здрава.
8) Ако у кући има неко ко је смео, слуга Божији по имену, има какву злу болест, или нема сна, и овај сан, Твоја света молитва, прочита се над њим три пута, и стави му се преко главе, као беба, као велика, слуга Божији по имену, и тај ће се човек спасити од свакога зла и биће му спашћен и лака и смрт ће му пасти. прими здравље, Он ће трајати довека на земљи, у векове векова, Амин.
9) Ако се који човек од ове привремене светлости, слуга Божији или слуга Божији, назван по њему, упокоји, из ове привремене светлости одлази у будући и бескрајни живот, у живот вечни и бескрајни, смрћу свог духовног оца, слуга Божији или сужањ не дође му, а ова света молитва над њим треба три пута да се стави над њим и када се над њим стави три пута. душа се одваја од тела, онда се овај сан, света молитва, стави са њим у ковчег и сахрани, у земљу, и пакао ту душу неће примити, него ће га срести анђели, херувими и серафими и све силе небеске, и однеће га на десну руку престола славе Божије.
2) Ако неко уђе у свој први и други брак, и овај сан, Твоју свету молитву, понесе са собом у чистоти, и тај ће бити спасен и помилован од непотребне смрти и од сваког злога човека, непријатеља и противника и од душмана; никакво гвожђе не може да рани, а у борби неће убити.
Прво обећање се односи на кућу особе која записује и чува овај „Сан“: „Дух Свети ће почивати у тој кући“. То је оно што заиста лукави компајлер „Сна“ обећава; али то није оно што нам говори реч Божија по којој смо ми, православни хришћани, дужни да усмеравамо пут свог живота. Шта је заједничко светлости и тами (2. Кор. 6:14)? Просвећени светлошћу истинитог учења Христовог, пођимо за овом Светлошћу, и немојмо се, као неразумно стадо, гомилати иза вође, иза безименог састављача неписмених, богохулних, па и јеретичких, као што ћемо видети у даљој анализи „Богородичиног сна“, који је могао да састави само један мрачан ген у свом мрачном времену у данашње време. расколници, отпадници Православне Цркве, они који су жедни и на све начине покушавају да намаме себи, у своју замишљену безблагодатну „црквицу“ – црквењаке, или Никоњане, како нас називају. Они сами умиру и хоће да нас униште. Али нека не буде! Истинско обећање Спаситеља Цркви коју је основао није лажно: врата пакла неће је надвладати (Мт. 16:18).
Није у кући Дух Свети, него у нама самима, ако смо достојни, Дух Божији може да обитава. Зар не знате, пише апостол Павле хришћанима Коринтске Цркве, да сте храм Божији, и да Дух Божији живи у вама (1. Кор. 3, 16)? Ко је тога достојан, да Дух Свети пребива у њему? Наравно, не онај који ће читати и поштовати измишљени, апсурдни „Сан Девице Марије!“ Свети апостол у истој посланици на ово одговара овако: прилепите се уз Господа; један је дух са Господом (1. Кор. 6, 17). А ви, безумни, као некада Галати, замишљајући да ћете добити спасење и благодат од читања и чувања озлоглашеног „Сна“, реците ми ко сте преварили да се не покорава истини (Гал. 3, 1). Или не знате да неправедници неће наследити Царство Божије (1. Кор. 6, 9)? Али ви управо покушавате да уђете у царство небеско! Ви само покушавате да уђете у њега на заобилазан и лак начин, заборављајући речи Спаситеља да су „тесна врата и узак пут који воде у живот“ (Матеј 7,14), и да се „Царство небеско силом узима, и који се силом на силу узимају“ (Матеј 11,12).
Друго обећање састављача „Сна“ даје му значење завере или завета, што, наравно, теши и радује неразумне читаоце ове лажне легенде, богохулно назване овде „света молитва“. Крст Христов је непобедиво оружје и најбоља заштита хришћанина од свих невоља и злих духова који нестају пред крсним знамењем и бивају побеђени силом Господа и Спаситеља нашег Исуса Христа распетог на крсту – као пометеног, заборављеног и уништеног. Више воли глупи „чаршав“, који је, према сујеверном мишљењу читалаца „Сна“, постављен изнад Христовог крста... Није ли то богохуљење? Није ли ово измишљотина лажног ума, који лукаво шири мреже да зароби децу вере и да их, децу Цркве, одврати од једне истините Цркве Христове?
Треће обећање чини Сан још више налик на народну заверу. Такве завере остале су међу нашим простим народом из давних времена, када руски народ, још само новопросвећен Св. Крштењем, није стигао да потпуно одложи старца; умешали су своја паганска пређашња веровања у хришћанску веру, која је била слабо асимилована, и у свом обновљеном животу испољили су двојну веру и сујеверје, против којих су се наши древни светитељи борили оружјем речи Божије у својим беседама, поукама, речима и порукама. Сујеверно веровање у заштиту и помоћ од завера је остатак паганства, које би било време да и ми, православни хришћани, одавно напустимо, ако не желимо да будемо хришћани само именом, а не делима.
Четврто обећање даје „Сну“ исто значење као и треће. Само неуко сујеверје може се хранити овим лажним, варљивим обећањима која немају ни смисао ни кредибилитет. Ми, хришћани, не треба да се уздамо у умишљену моћ оваквих завера, већ да се уздамо у вољу Божију, јер нам ни једна влас са главе неће пасти без воље Оца нашег небеског. Напротив, читаоци и ревносни читаоци „Сна” који верују таквим сујеверним легендама, по Спаситељевим речима, могу се упоредити са безумним човеком који је саградио свој храм на арктичкој лисици (Мт. 7,26).
Пето обећање је очигледан апсурд, који се, наравно, никада у животу не остварује. Чини се да би се сваки од сујеверних читалаца „Сна” могао јасно и опипљиво више пута у животу уверити у бескорисност и апсурдност овог обећања, а с правом можемо да се изненадимо како људи и даље верују у такве бајке, а још нису разуверени у њихове лажи и бестидну превару, намењену само лаковерности обичног народа.