Ка́мени запеча́танꙋ ѿ і҆ꙋдє́й, и҆ во́инѡмъ стрегꙋ́щымъ пречⷭ҇тое тѣ́ло твоѐ, воскрⷭ҇лъ є҆сѝ тридне́вный сп҃се, да́рꙋѧй мі́рови жи́знь. сегѡ̀ ра́ди си̑лы нбⷭ҇ныѧ вопїѧ́хꙋ тѝ, жизнода́вче: сла́ва воскрⷭ҇нїю твоемꙋ̀ хрⷭ҇тѐ: сла́ва црⷭ҇твїю твоемꙋ̀: сла́ва смотре́нїю твоемꙋ̀, є҆ди́не чл҃вѣколю́бче.
Бг҃оро́диченъ:
Bożej Matce:
Гаврїи́лꙋ вѣща́вшꙋ тебѣ̀, дв҃о, ра́дꙋйсѧ, со стра́хомъ воплоща́шесѧ всѣ́хъ влⷣка, въ тебѣ̀ ст҃ѣ́мъ кївѡ́тѣ, ꙗ҆́коже речѐ првⷣный дв҃дъ: ꙗ҆ви́ласѧ є҆сѝ ши́ршаѧ нб҃съ, поноси́вши зижди́телѧ твоего̀. сла́ва все́льшемꙋсѧ въ тѧ̀: сла́ва проше́дшемꙋ и҆з̾ тебѐ: сла́ва свободи́вшемꙋ на́съ ржⷭ҇тво́мъ твои́мъ.
Gabriel, który ogłosił Tobie, Panie, raduj się, w strachu uciekając się do wszystkiego Pana, w Tobie świętym kowcie, jakże rzekł prawdziwy Pan: "Oto Ty, któraś rozszerzyłaś niebieski, przenosząc Stwórcę Twojego." Chwała, który się w Tobie wypełnił: Chwała, który przeszedł z Ciebie: Chwała, który nas uwolnił sprawiedliwością Twoją.