Плачем и јецам, кад размишљам о смрти и видим нашу лепоту, створену по лику Божијем, како лежи у гробовима, ружна, неславна, без облика. Ох чудо! Шта је ово мистерија о нама? Како да се препустимо пропадању? Како се односимо према смрти? Заиста, по заповести Божјој, као што је написано, Он даје упокојење покојнику.
Видећи ме како лежим ћутљив и беживотан, плачите за мном, браћо и пријатељи, рођаци и пријатељи: јуче је био дан када сам с вама разговарао, и изненада ме је дошао страшни час смрти. Али дођите, сви ви који ме волите, и пољубите ме последњим пољупцем: не постоји нико са ким бих могао да се повежем или да разговарам с вама, и тако даље. Јер ја идем код Судије, где нема пристрасности: роб и владар стоје заједно, цар и ратник, богати и сиромашни, у једнаком достојанству: сваки ће се или прославити или посрамити својим делима. Али молим и молим се свима: молите се непрестано Христу Богу за мене, да грехом својим не будем сведен на место мучења, него нека ме врати где је светлост жива.
Молитвама које си родила Тебе Христе и Претечу Твоју, Апостоли, пророци, архијереји, преподобни и праведници и сви свети, упокој упокојеног слугу Твога.
Са светима, упокоји, Христе, душу слуге Твога, где нема болести, ни туге, ни уздаха, него бескрајног живота.
Ти си једини бесмртни, који си створио и створио човека: људи од земље су створени од земље, и хајде да идемо на другу земљу, како си заповедио, који си ме створио и који си ме реком преточио: као што си ти земља, и у земљу те нема, па чак и сви људи могу да оду стварајући песму жалости на гробу: Алилуја.
Дођите, да дамо, браћо, последњи целив мртвима, благодарећи Богу: јер је овај осиромашио од сродства, и чезне за гробом, нико не брине о сујетним стварима и о многострасном телу. Где су ти сада рођаци и пријатељи? Сви смо раздвојени. Помолимо се Господу за његов покој.
Вечна памјат! Вечна памјат! Вечна памјат!