Шесто обећање, готово идентично даљем десетом (о коме нећемо посебно), има карактер завере. Ова обећања су једнако бесмислена и недостојна било каквог поверења у очима хришћанина, као и друге измишљотине „Сна“, које је сигурно измислио неки беспослени предак данашњих расколника, исти тврдоглави и неуки фанатик као и савремени староверци разних тумачења и договора.
Састављач „Сна” није ни знао како да изрази седмо обећање како би требало, па стога, поред бесмислице самог обећања, речи које га изражавају садрже бесмислице које су свима очигледне, наиме: како ће жена бити опроштена и како ће бити здрава без престанка болести? Нешто је дивно, па чак ни замршено, али открива инерцију ума састављача овог лажног „Сна“, иако је он, очигледно, хтео да се некако измигољи, али се због неразвијености и сам заплео у завоје својих речи.
У осмом обећању, неочекивано сазнајемо од састављача „Сна“ о постојању неке врсте смрти купине која нам је раније била непозната. Ова новина му је, мислимо, била непозната и увео ју је, вероватно, да би запањио читаоца, да би га натерао на размишљање о значењу неразумљиве речи, а још више да би скренуо пажњу на „Сан“, у коме се, кажу, могу наћи речи које нису сасвим разумљиве смртницима. Несхватљиво, од великог до малог, привлачи људе више него разумљиво, самом природом наше духовне природе, која се не задовољава видљивим и коначним, већ покушава да средиште светског живота пренесе на другу страну земаљског постојања и објасни као да је разумљиво, видљиво невидљивим, а коначно бесконачним. Ова особина људског духа се осећа у овој превари састављача „Сна“, којом је намерно (како ми мислимо) ставио неразумљив, мистериозан израз да би додатно привукао читаоца.
Већ девето обећање садржи јеретичку мудрост, која са великом вероватноћом указује на расколника као састављача „Сна“. Овде се, иако не експлицитно, отворено пориче важност исповедања Богу пред свештеником и опроштења грехова од Бога примљеног кроз њега у тајни покајања. Такав антицрквени поглед на Тајну покајања, као и на осталих шест Светих Тајни Свете Православне Цркве, развили су расколници који су, у недостатку законито постављених пастира, након личног одвајања од Цркве за време Његове Светости Патријарха Московског Никона, почели да одбацују, дакле, свештенство, свештенослужје и светосавље. Чак ни допуштена молитва коју свештеник чита током парастоса и ставља у ковчег са покојником нема ону безусловну снагу која се овде приписује лажном и измишљеном „Сну Богородице“.
Такво је слепило окорелих фанатика који, будући да су и сами слепи у питању вере, желе да воде друге, а испоставља се да слепац води слепца, и обојици прети судбина да поново разапеју Сина Божијег у себи (Јевр. 6, 6). Подсетимо их да, по речи Самог Господа, ко хули на Духа Светога (попут јеретика и расколника, састављача бесмисленог „Богородичиног сна“, који пориче свете тајне и покушава да замени Тајну покајања читањем лажног и апсурдног предања, увек ће бити предмет лажне и апсурдне воље за вечну легенду) осуда (Марко 3:10); да ће бити крив за најтежу казну, гази Сина Божијег и Крв Завета не сматра светом (као расколници, који немају законом утврђену јерархију, па према томе и свете тајне), које је осветио, а вређа Духа благодати (Јевр. 10:20).
Хајде сада да напишемо крај „Сна“, који заиста ставља круну лудила на главу свог компајлера.
11) Говор Господа Исуса Христа, Сина Божијег, Спаситеља овога света, Мајци Његовој, Дјеви Марији: Госпођи Пресветој Богородици, Богородице Дјево, ова света молитва Твоја је положена, - сан Пресвете Богородице, - у свети град Јерусалим, у светињу, у светињу апостолску, у светињу апостолску, у светињу апостолску. престола Господњег, Твоја је запечаћена света молитва 4. Патријарха јерусалимског. И Петар и Павле, помоћници небески, Козма и Димјан читају, а печат: крст је висина небеска, крст је земаљска ширина, крст је црквена лепота, крст је морска дубина, крст је слава анђела и арханђела, крст је ограда куће, крст је царски крст, крст је крст анђела. Православни конак, крст је за мене, слугу Божијег, помози, крст је за демоне, крст је за душмане победа, крст је демон возач. Сада и увек и у векове векова, амин.
Да би се појачао утисак на простодушне читаоце „Сна“, Свети град Јерусалим, и Јерусалимски храм, и Гроб Господњи, и печат јерусалимског Патријарха. Али састављач „Сна“ се не ограничава на ово; није му довољно, ово није довољно, и долази на идеју да превари лаковерне читаоце „Сна” поруком да су његову неписмену измишљотину тобоже читали првоврховни апостоли Петар и Павле, а из неког разлога и св. Козма и Дамјан!.. Све ово није вредно ни побијања; то је тако апсурдно... и, ако хоћете, чак и смешно, мада није прикладно да се смејете, ако помислите на коруптивни утицај који је ово глупо и неписмено дело имало и још има на толике генерације у удаљеним местима. Било би сасвим умесно подсетити овде ревнитеље лаког и згодног начина спасења да своје спасење морамо уредити по речи Божијој, према руководству св.
Православну Цркву, која је стуб и потврда истине (1. Тим. 3, 15), и по узору на свете богоугоднике и слављене од Њега за свој праведни живот, овенчане даровима благодати и доневши им вечно блаженство у Царству небеском.
Нема друге истине осим оне коју садржи Света Православна Црква Христова не постоји нигде другде у целом свету, и не могу нам је саопштити они вукови у овчијој кожи, на шта нас опомиње Сам Спаситељ говорећи: „Чувајте се лажних пророка, који вам долазе у овчијој одећи), они су гаврани, а гаврани су: као лопови и разбојници, који по речи Светог Писма не улазе у авлију на врата. овчије, али се пењу на друго место (Јн. 10,1), таквих је вукова и лопова много на свету; Ми православни хришћани не треба да обраћамо пажњу и да се не само духом, већ и слухом везујемо за басне које су измислили. То нису наше речи, него апостолска поука. Овако каже Св. Апостол Павле у вези са овим: Ако вам... анђео с неба донесе више добрих вести од онога што вам је проповедао, нека је проклет (Гал. 1, 8).