Да те услиши Господ у дан жалосни, да те заштити име Бога Јаковљевог.
Да ти пошаље помоћ из светиње, и са Сиона да те поткрепи.
Да се опомене свих приноса твојих, и жртва твоја паљеница да се нађе претила.
Да ти да Господ по срцу твом; шта год почнеш, да ти изврши.
Радоваћемо се за спасење твоје, и у име Бога свог подигнућемо заставу. Да испуни Господ све молбе твоје.
Сад видим да Господ чува помазаника свог; слуша га са светог неба свог; јака је десница Његова, која спасава.
Једни се хвале колима, други коњима, а ми именом Господа Бога свог.
Они посрћу и падају, а ми стојимо и не колебамо се.
Господе! Помози цару, и услиши нас кад Те зовемо.
Господе! С Твоје се силе весели цар; и како му је велика радост што Ти помажеш!
Шта му је срце желело, дао си му, и молитве уста његових ниси одбио.
Јер си га дочекао благословима милосним, метнуо си му на главу венац од драгог камења.
Молио Те је за живот и дао си му да му се продуже дани довека.
Велика је слава његова Твојом помоћу; славу си и красоту метнуо на њ.
Дао си му благослове довека, развеселио си га радошћу лица свог.
Јер се цар узда у Господа и у милост Вишњег; и не колеба се.
Наћи ће рука Твоја све непријатеље Твоје, наћи ће десница Твоја оне који мрзе на Тебе.
Учинићеш их као пећ зажарену, кад се разгневиш; гнев ће их Господњи прогутати, и огањ ће их прождрети.
Род њихов истребићеш са земље, и семе њихово између синова човечијих;
Јер подигоше на Тебе зло, смислише и не могоше извршити.
Јер ћеш их метнути за белегу, из лукова својих пустићеш стреле у лице њихово.
Подигни се Господе, силом својом; ми ћемо певати и славити јакост Твоју.
Боже свети, свети моћни, свети бесмртни, помилуј нас. (Трипут.)
Слава Оцу и Сину и Светоме Духу, сада и увек и у векове векова. Амин.
Пресвета Тројице, помилуј нас; Господе, очисти грехе наше; Учитељу, опрости безакоња наша; Свети, посети и исцели немоћи наше, имена Твога ради.
Господе, помилуј (три пута).
Слава Оцу и Сину и Светоме Духу, сада и увек и у векове векова. Амин.
Оче наш, који си на небесима, да се свети име Твоје, да дође Царство Твоје, да буде воља Твоја, као што је на небу и на земљи. Хлеб наш насушни дај нам данас; и опрости нам дугове наше, као што и ми опраштамо дужницима својим; и не уведи нас у искушење, него избави нас од злога.
Господе спаси народ Твој, / и благослови наслеђе Твоје, / дарујући победе православним хришћанима против непријатеља, / и сачувавши живот Твој Крстом.
Слава Оцу и Сину и Светоме Духу,
Узнеси се вољом на крст, / имењаку Твоме даруј ново пребивалиште / благодат Твој, Христе Боже, / обрадуј нас својом силом, / дајући нам победе за наше вршњаке, / даруј онима који имају оружје Твоје мира, / непобедиву победу.
И сада и увек и у векове векова. Амин.
Страшно и бестидно заступништво, / не презри наше добре молитве, Свеопевана Богородице, / утврди православно пребивалиште: / спаси људе Твоје, и даруј им победу с неба, / пре него што је родила Ти си Бог, једини си благословен.
Господе помилуј, (12)
Слава на висини Богу, а на земљи мир, људима добра воља. Три пута.
Господе, отвори уста моја, и уста ће моја објавити хвалу Твоју. Двапут.
Господе! Како је много непријатеља мојих! Многи устају на ме.
Многи говоре за душу моју: Нема му помоћи од Бога.
Али Ти си, Господе, штит који ме заклања, слава моја; Ти подижеш главу моју.
Гласом својим вичем ка Господу, и чује ме са свете горе своје.
Ја лежем, спавам и устајем, јер ме Господ чува.
Не бојим се много хиљада народа што са свих страна наваљује на ме.
Устани, Господе! Помози ми, Боже мој! Јер Ти удараш по образу све непријатеље моје; разбијаш зубе безбожницима.
Од Господа је спасење; нека буде на народу Твом благослов Твој!
Господе! Немој ме карати у гневу свом, нити ме наказити у јарости својој.
Јер стреле Твоје устрелише ме, и рука ме Твоја тишти.
Нема здравог места на телу мом од гнева Твог; нема мира у костима мојим од греха мог.
Јер безакоња моја изађоше врх главе моје, као тешко бреме отежаше ми.
Усмрдеше се и загнојише се ране моје од безумља мог.
Згрчио сам се и погурио веома, сав дан идем сетан;
Јер сам изнутра пун огња, и нема здравог места на телу мом.
Изнемогох и веома ослабих, ричем од трзања срца свог.
Господе! Пред Тобом су све жеље моје, и уздисање моје није од Тебе сакривено.
Срце моје јако куца, остави ме снага моја, и вид очију мојих, ни њега ми нема.
Другови моји и пријатељи моји видећи ране моје одступише, далеко стоје ближњи моји.
Који траже душу моју намештају замку, и који су ми злу ради, говоре о погибли и по сав дан мисле о превари.
А ја као глув не чујем и као нем који не отвара уста своја.
Ја сам као човек који не чује или нема у устима својим правдања.
Јер Тебе, Господе, чекам, Ти одговарај за мене, Господе, Боже мој!
Јер рекох: Да ми се не свете, и да се не размећу нада мном, кад се спотакне нога моја.
Јер сам готов пасти, и туга је моја свагда са мном.
Признајем кривицу своју, и тужим ради греха свог.
Непријатељи моји живе, јаки су, и сила их има што ме ненавиде на правди.
Који ми враћају зло за добро, непријатељи су ми зато што сам пристао за добрим.
Немој ме оставити, Господе, Боже мој! Немој се удаљити од мене.
Похитај у помоћ мени, Господе, Спаситељу мој!
Боже! Ти си Бог мој, к Теби раним, жедна је Тебе душа моја, за Тобом чезне тело моје у земљи сувој, жедној и безводној.
Тако бих Те угледао у светињи, да бих видео силу Твоју и славу Твоју.
Јер је доброта Твоја боља од живота. Уста би моја хвалила Тебе;
Тако бих Те благосиљао за живота свог, у име Твоје подигао бих руке своје.
Као салом и уљем наситила би се душа моја, и радосним гласом хвалила би Те уста моја.
Кад Те се сећам на постељи, све ноћне страже размишљам о Теби.
Јер си Ти помоћ моја, и у сену крила Твојих веселим се.
Душа се моја прилепила за Тебе, десница Твоја држи ме.
Који траже погибао души мојој, они ће отићи под земљу.
Изгинуће од мача, и допашће лисицама.
А цар ће се веселити о Богу, хвалиће се сваки који се куне Њим, кад се затисну уста онима који говоре лаж.
Господе Боже, Спаситељу мој, дању вичем и ноћу пред Тобом.
Нек изађе преда Те молитва моја, пригни ухо своје к јауку мом;
Јер је душа моја пуна јада, и живот се мој примаче паклу.
Изједначих се с онима који у гроб одлазе, постадох као човек без силе,
Као међу мртве бачен, као убијени, који леже у гробу, којих се више не сећаш, и који су од руке Твоје далеко.
Метнуо си ме у јаму најдоњу, у таму, у бездану.
Отежа ми гнев Твој, и свима валима својим удараш ме.
Удаљио си од мене познанике моје, њима си ме омразио; затворен сам, и не могу изаћи.
Око моје усахну од јада, вичем Те, Господе, сав дан, пружам к Теби руке своје.
Еда ли ћеш на мртвима чинити чудеса? Или ће мртви устати и Тебе славити?
Еда ли ће се у гробу приповедати милост Твоја, и истина Твоја у труљењу?
Еда ли ће у тами познати чудеса Твоја, и правду Твоју где се све заборавља?
Али ја, Господе, к Теби вичем, и јутром молитва моја срета Те.
Зашто, Господе, одбацујеш душу моју, и одвраћаш лице своје од мене?
Мучим се и издишем од удараца, подносим страхоте Твоје, без надања сам.
Гнев Твој стиже ме, страхоте Твоје раздиру ме.
Оптечу ме сваки дан као вода, стежу ме одсвуда.
Удаљио си од мене друга и пријатеља; познаници моји сакрили су се у мрак.
Благосиљај, душо моја, Господа, и све што је у мени свето име Његово.
Благосиљај, душо моја, Господа, и не заборављај ниједно добро што ти је учинио.
Он ти прашта све грехе и исцељује све болести твоје;
Избавља од гроба живот твој, венчава те добротом и милошћу;
Испуња добрим жеље твоје, понавља се као у орла младост твоја.
Господ твори правду и суд свима којима се криво чини.
Показа путеве своје Мојсију, синовима Израиљевим дела своја.
Милостив је и добар Господ, спор на гнев и веома благ.
Не гневи се једнако, нити се довека срди.
Не поступа с нама по гресима нашим, нити нам враћа по неправдама нашим.
Него колико је небо високо од земље, толика је милост Његова к онима који Га се боје.
Колико је исток далеко од запада, толико удаљује од нас безакоња наша.
Како отац жали синове, тако Господ жали оне који Га се боје.
Јер зна грађу нашу, опомиње се да смо прах.
Дани су човечији као трава; као цвет у пољу, тако цвета.
Дуне ветар на њ, и нестане га, нити ће га више познати место његово.
Али милост Господња остаје од века и довека на онима који Га се боје, и правда Његова на синовима синова,
Који држе завет Његов, и памте заповести Његове, да их извршују.
Господ на небесима постави престо свој, и царство Његово свим влада.
Благосиљајте Господа анђели Његови, који сте силни крепошћу, извршујете реч Његову слушајући глас речи Његове.
Благосиљајте Господа све војске Његове, слуге Његове, које творите вољу Његову.
Благосиљајте Господа сва дела Његова, по свим местима владе Његове! Благосиљај, душо моја Господа!
Господе, услиши молитву моју, прими мољење моје по истини својој, услиши ме по правди својој.
И не иди на суд са слугом својим, јер се неће оправдати пред Тобом нико жив.
Непријатељ гони душу моју, гази у прах живот мој, посађује ме у мрак, као давно помрле.
Трне у мени дух мој, нестаје у мени срца мог.
Помињем дане старе, пребрајам све послове Твоје, размишљам о делима руку Твојих.
Пружам к Теби руке своје; душа је моја као сува земља пред Тобом.
Похитај, услиши ме; Господе, нестаје духа мог, немој одвратити лице своје од мене; јер ћу бити као они који одлазе у гроб.
Рано ми јави милост своју, јер се у Тебе уздам. Покажи ми пут, којим да идем, јер к Теби подижем душу своју.
Избави ме од непријатеља мојих, Господе, к Теби притечем.
Научи ме Творити вољу Твоју, јер си Ти Бог мој; дух Твој благи нека ме води по стази правој.
Имена ради свог, Господе, оживи ме, по правди својој изведи из муке душу моју.
И по милости својој истреби непријатеље моје, и погуби све који муче душу моју, јер сам Твој слуга.
Чтец: Осми глас: Алилуја, алилуја, алилуја.
Стих 1 Од ноћи се дух мој к Теби привуче, Боже, јер се светлост заповести Твоје донесе на земљу. Рефрен: Алилуја, алилуја, алилуја. (и даље за сваки стих)
2. стих Ви који живите на земљи научићете се правди.
Стих 3 Завист ће завладати људима некажњено.
Стих 4. Учини им зло, Господе, учини зло славнима на земљи.
Чтец: Имајући срца на небу, подражавамо се на чин анђела и са страхом од Судије пашћемо, вичући победничку хвалу:
Припев: Свет, Свет, Свет јеси Боже наш, молитвама светих, апостола твога и светог Николаја, помилуј нас.
Чтец: Слава Оцу и Сину и Светоме Духу. Херувими, летећи, не усуђују се да Те гледају, призивајући са возгласом Божанствену песму трисветског гласа, са њима Ти кличемо:
Припев: Свет, свет, свет јеси Боже наш, молитвама свих светих Твојих помилуј нас.
Чтец: И сада и увек и у векове векова. Амин. Певамо са мноштвом сагрешења својих и не усуђујемо се да погледамо у висине небеса, душом и телом се клањамо, од Анђела вапимо Ти:
Хор: Свет, Свет, Свет јеси Боже наш, кроз Богородицу помилуј нас.
Припев: Господе помилуј (трипут). Слава Оцу и Сину и Светоме Духу.
Чтец: И сада и увек и у векове векова. Амин.
Смилуј се на ме, Боже, јер човек хоће да ме прогута, непријатељ ме сваки дан притешњује.
Непријатељи моји сваки дан траже да ме прогутају; јер многи нападају на ме охоло.
Кад ме је страх, јер се у Тебе уздам.
Богом се хвалим за реч Његову; у Бога се уздам, не бојим се; шта ће ми учинити тело?
Сваки дан изврћу речи моје; шта год мисле, све мени о злу.
Скупљају се, прикривају се, пазе за петама мојим; јер траже душу моју.
Код овакве злоће избави од њих, у гневу обори народе, Боже.
У Тебе је избројано моје потуцање, сузе се моје чувају у суду код Тебе, оне су у књизи Твојој.
Непријатељи моји уступају натраг, кад Тебе призивам; по том знам да је Бог са мном.
Богом се хвалим за реч Његову, Господом се хвалим за реч Његову.
У Бога се уздам, не бојим се; шта ће ми учинити човек?
Теби сам се, Боже, заветовао; Тебе ћу хвалити;
Јер си избавио душу моју од смрти, ноге моје од спотицања, да бих ходио пред лицем Божјим, у светлости живих.
Помилуј ме, Боже, помилуј ме, јер се душа моја у Тебе узда, и надам се у сенци крила Твога, док не прође безакоње. Позваћу Бога Свевишњег, Бога који ми учини добро. Бог је послао Своју милост и Своју истину, и избавио моју душу из средине Сцимнија. Они су збуњени, синови човечанства, зуби су им оружје и стреле, а језик оштар мач. Узнеси се на небо, Боже, и слава Твоја је по свој земљи. Припремио си мрежу за моје ноге и бљузгавицу за моју душу, ископао си јаму преда мном и упао у гол. Моје је срце спремно, Боже, спремно је срце моје, певаћу и певати у слави својој. Устани, славо моја, устани на псалтир и гусле, рано ћу устати. Исповедаћу Те у народу, Господе, певаћу Ти усред народа, јер се до небеса увелича милост Твоја и до облака истине Твоје. Узнеси се на небо, Боже, и слава Твоја је по свој земљи.
Ако заиста говорите истину, ви сте прави судија, синови човечанства. Јер чиниш безакоње у срцу свом, на земљи руке твоје преплићу безакоње. Отуђивши грешника од лажи, залутавши из материце, лажем са глаголом. Њихов бес је као змија, као глува аспида, а онај ко запушава уши, да не чује глас оних који га окружују, поседнут је мудрошћу. Бог ће им поломити зубе у устима; Господ је сломио удове лавовима. Понизиће се као вода која тече, напрезаће лук док се не исцрпе. Као да се восак растопио и однео, ватра је пала на њих и ниси видела сунца. Пре свега, схвати да је трње твога рама живо, јер ће ме у гневу прождирати. Праведник ће се радовати кад види освету; опраће руке у крви грешника. И каже човек: Ако праведници имају плода, онда је Бог који им суди на земљи.
Чтец: Слава Оцу и Сину и Светоме Духу.
Рефрен: И сада и увек и у векове векова. Амин.
Алилуја, алилуја, алилуја, слава Теби Боже. (Трипут)
Господе помилуј. (Три пута). Слава Оцу и Сину и Светоме Духу.
Чтец: И сада и увек и у векове векова. Амин.
Избави ме од непријатеља мојих, Боже, и избави ме од оних који се дижу на мене. Избави ме од оних који чине безакоње и спаси ме од крви људске. Јер гле, ухватио си моју душу и напао си ме снагом, смањи безакоње моје, умањи грех мој, Господе. Пролетевши без безакоња и исправивши га, устани да ме сретнеш и видиш. А ти, Господе Боже над војскама, Боже Израиљев, изиђи да посетиш све народе, да не обуздаш све оне који чине безакоње. Вратиће се увече и гладоваће као пас и ићи ће по граду. Ови уснама одговарају, а мач им је у устима, јер ко може чути? А Ти, Господе, смеј им се и уништи све језике. Сачуваћу своју моћ према Теби, јер си Ти, Боже, мој заштитник. Боже мој, његова милост ће ићи преда мном, мој Бог ће ме показати у свим противницима мојим. Не убиј их, да не забораве закон Твој, распрши ме силом Твојом и обори ме, заштитниче мој, Господе. Грех усана њихових, реч усана њихових, и нека буду у њиховој гордости, и од заклетве и лажи биће проглашени смрћу. Умреће у гневу, и неће, него ће објавити да Бог влада Јаковом и крајевима земље.
Вратиће се увече, и гладоваће као пас, и ићи ће по граду. Храна ће бити разбацана. Или ако нису задовољни, гунђаће. Певаћу о моћи Твојој и радоваћу се ујутру због милости Твоје, јер си Ти заштитник мој и уточиште моје у дан невоље моје. Ти си мој помоћник, Теби певам: Јер си ти Бог мој, заштитник мој, Бог мој, милост моја.
Боже, одбацио си нас и збацио, наљутио си се и помиловао си нас. Уздрмао си земљу и узнемирио си, исцели њену скрушеност, јер си се покренуо. Показао си свом народу колико си суров, дао си нам да пијемо вино нежности. Дао си знак онима који Те се боје, чак и да беже од лица лука. Јер се избаве вољени Твоји, спаси десницом Твојом и услиши ме. Бог је рекао у својој светости: Обрадоваћу се и поделићу Сикиму, и начинићу долину станова. Гилеад је мој, и Манасија је мој, и Јефрем је тврђава моје главе, Јуда је мој цар. Моав је коњ моје наде; протегнућу своју чизму на Идумеју; Странке су ми се покориле. Ко ће ме одвести у град ограђености? или ко ће ме водити у Едом? Ниси ли нас Ти, Боже, одбацио? И нећеш ли изаћи, Боже, у нашој снази? Помози нам од туге, и џабе је спасење људско. У Богу ћемо створити снагу, а Он ће савладати хладноћу која нас задеси.
Чуј, Боже, молитву моју, пази на молитву моју. С краја земље вапио сам Теби, када је моје срце увек било потиштено, Ти си ме уздигао на стену, Ти си ме водио. Јер ти си била моја нада, стуб снаге од лица непријатеља. У твом селу заувек ћу живети, крвљу крила Твојих заливат ћу се. Јер си, Боже, услишио молитве моје, дао си богатство онима који се боје имена Твога. Додајте дане данима царевим, његово лето до дана нараштаја и нараштаја. Ко ће заувек остати пред Богом, Његовом милошћу и истином? Тако ћу заувек певати имену Твоме, молити се из дана у дан.
Чтец: Слава Оцу и Сину и Светоме Духу.
Рефрен: И сада и увек и у векове векова. Амин.
Алилуја, алилуја, алилуја, слава Теби Боже. (Трипут)
Господе помилуј. (Три пута).
Слава Оцу и Сину и Светоме Духу.
Чтец: И сада и увек и у векове векова. Амин.
Зар се душа моја не покорава Богу? Од Њега је моје спасење. Јер Он је мој Бог и мој Спаситељ, мој заштитник, ја се више не мрдам. Колико дуго ћеш остати са особом? Ви сви убијате, пошто је зид савијен и бедем подигнут. Иначе, одбијте мој савет, жедан сам, уснама благосиљам и срцем проклињем. Штавише, послушај Бога, душо моја, јер од Њега је моје трпљење. Јер Он је Бог мој и Спаситељ мој, заштитник мој; нећу проћи. У Богу је спасење моје и слава моја, Бог помоћи моје, и уздање моје у Бога. Уздај се у Њега, све мноштво народа; излијте своја срца пред Њим, јер је Бог наш помоћник. И једна и друга сујета је син човечанства, лаж сина човечанства у Мерилеху је чак неистинита, а од сујете заједно. Не веруј у неистину и не жуди за дивљењем. Чак и ако богатство тече, не стављајте своје срце. Бог рече једном речју, чувши ово двоје, силу Божју и милост Твоју, Господе, јер си свакоме узвратио по делима његовим.
О Боже, Боже мој, ожеднео сам Тебе ујутру; Тебе је ожеднела душа моја, јер је тело моје у Тоби у изобиљу, у земљи празној и непроходној и безводној. Тако Ти се јавих у Светоме, да видим силу Твоју и славу Твоју. Јер је милост Твоја боља од живота, усне моје хвале Те. Тако ћу Те благословити у стомаку свом, у име Твоје подићи ћу руке своје. Јер салојем и машћу нека се напуни душа моја, и уста моја хвалиће Те уснама радосним. Чак и када сам Те на кревету спомињао, ујутру сам од Тебе учио. Јер Ти си ми био Помоћник, и у крви Твојој ћу се радовати. Прилепила се душа моја уз Тебе, али ме твоја десница мање прихвата. Они ће, узалуд тражећи моју душу, сићи у подземни свет, предати се у руке оружја и постати део лисице. Цар ће се радовати Богу, хвалиће се сваки који се Њиме куне, јер је зачепио уста онима који говоре неправедно.
Чуј, Боже, глас мој, увек Ти се моли, одведи душу моју од страха душмана. Покриј ме од мноштва зликоваца, од мноштва оних који чине лаж. Ко је наоштрио своје језике као мач, ко је напео свој лук, горка ствар, пуца у скровишта без мане; изненада ће га стрељати и неће се бојати. Потврдивши у себи реч злога, рекао си им да сакрију замку, одлучивши: ко ће их видети? Доживевши безакоње, нестанак искушења, човек ће се приближити, а срце ће бити дубоко, и Бог ће се узвисити. Стреле дођоше на дете, и њихови језици падоше на њу. Сви који су их видели били су уплашени, и сваки се уплашио, и објављивао дела Божија, и разумео стварање Његово. Праведници ће се радовати Господу и уздати се у Њега, и сви ће се владари хвалити у срцима својим.
Чтец: Слава Оцу и Сину и Светоме Духу, сада и увек и у векове векова. Амин.
Алилуја, алилуја, алилуја, слава Теби Боже. (Трипут)
Господе помилуј. (Три пута).
Припев: Благословен си Христе Боже наш,/ који си сви мудри рибари ствари,/ спустивши им Духа Светога/ и са њима си васељену ухватио;// Човекољубче, слава теби.
Стих: Њихова је порука прошла по свој земљи, и речи њихове до краја света.
Хор: Светлости света и учитељи, првина спасења нашег, певаће божански ученици Бога нашега, као што се к нама уздиже светлост оних који су у тами, и сунце славе свима проговори;/ тако и лепоту идолопоклоничку рушитељу,/ Тројицу проповедајући Тројицу у Јединственом разуму Господу, Богу се молимо/. опроштење сагрешења // онима који славе љубав у свети спомен твој.
Стих: диван је Бог у светима својим, Бог Израиљев.
Рефрен: Остваривши храбри пут свој,/ мученику одолевши као мучитељу,/ тело своје на земљи убивши,// примивши небески живот, свети.
Слава Оцу и Сину и Светоме Духу, сада и увек и у векове векова. Амин.
Припев: Радуј се, Анђеле који си радост света примио,/ Радуј се, Творца и Господа Твога родила,// Радуј се, Богородице удостојила се.
Чтец: У овом палестинском манастиру у околини Кесарије живео је преподобни монах Зосима. Од детињства послат у манастир, тамо се трудио до своје 53. године, када га је збунила помисао: „Хоће ли у најдаљој пустињи бити свети човек који ме је надмашио трезвеношћу и радом?“ Чим је тако помислио, јави му се анђео Господњи и рече: „Ти, Зосима, добро си се помучио у људској мери, али међу људима нема ниједног праведника (Рим. 3, 10). Да схватиш колико других и виших облика спасења има, напусти овај манастир, као Аврам из куће свог оца, иди у кућу свог 1:10 (Ген). Јордан.” Авва Зосима одмах изиђе из манастира и за Анђелом дође у Јордански манастир и настани се у њему. Овде је видео старешине, који су заиста блистали у својим подвизима. Авва Зосима је почео да се угледа на свете монахе у духовном раду. Тако је прошло много времена, и приближила се Света Педесетница. У манастиру је постојао обичај, ради којег је Бог овде довео Светог Зосима.
У прву недељу Великог поста игуман је служио Свету Литургију, сви су се причестили Пречистим Телом и Крвљу Христовом, затим мало трпели и поново се сабрали у цркви. Учинивши молитву и прописани број сеџда до земље, старци су, замоливши једни друге за опроштај, узели благослов од игумана и уз опште појање псалма „Господ је просвета моја и Спаситељ мој: кога да се бојим? Господ је заштитник живота мога, од кога да се бојим?“ (Пс. 26,1) отворили су манастирске капије и отишли у пустињу. Сваки од њих је понео са собом умерену количину хране, коме је шта требало, неки нису ништа носили у пустињу и јели су корење. Монаси пређоше Јордан и разиђоше се што даље да не виде никога у посту и подвигу. Када се завршио Велики пост, монаси су се на Цветну недељу вратили у манастир са плодом свог труда (Рим. 6, 21.22), испитавши своју савест (1. Петр. 3, 16). Притом, нико никога није питао како је радио и остварио свој подвиг. Те године авва Зосима, по монашком обичају, пређе Јордан.
Желео је да оде дубље у пустињу да се сретне са једним од светитеља и великих стараца који су се тамо спасавали и молили за мир. Ишао је кроз пустињу 20 дана и једног дана, када је певао псалме 6. часа и обављао уобичајене молитве, одједном му се с десне стране појави сенка људског тела. Ужаснуо се мислећи да види демонског духа, али прекрстивши се, одложи страх и, завршивши молитву, окрене се сенци и угледа голог човека како иде кроз пустињу, чије је тело поцрнело од сунчеве врућине, а кратка, избледела коса побелела као јагњеће руно. Авва Зосима се обрадова, јер ових дана није видео ни једно живо биће, и одмах се упути у његовом правцу. Али чим је наги пустињак видео да му 3-ос иде ка њему, одмах је почео да бежи од њега. Авва Зосима, заборављајући на старачку немоћ и умор, убрза корак. Али убрзо, исцрпљен, застао је код сувог потока и почео са сузама да моли подвижника који се повлачио: „Што бежиш од мене, грешног старца, спасавајући се у овој пустињи?
Сачекај ме, слабог и недостојног, и дај ми своју свету молитву и благослов, Господа ради, који никога није презрео.” Непознати човек, не окрећући се, викну му: „Опрости ми, авва Зосима, не могу, окренувши се, појавити се твоме лицу: ја сам жена, и, као што видиш, немам одећу да покријем своју телесну голотињу. Али ако хоћеш да се помолиш за мене, великог и проклетог грешника, баци ми свој огртач да се покријем, онда могу доћи к теби по благослов.” „Не би ме познала по имену да светошћу и непознатим делима није стекла дар прозорљивости од Господа“, помисли авва Зосима и пожури да испуни оно што му је речено. Покривши се огртачем, подвижница се обрати Зосими: „Шта си мислио, авва Зосима, да разговараш са мном, женом грешном и неразумном? Шта хоћеш да научиш од мене и, не штедећи труда, потрошио си толико труда? Он је, клечећи, замолио њен благослов. Тако се и она поклонила пред њим, и дуго су обоје питали једно друго: „Благослови“.
На крају је подвижник рекао: „Авва Зосима, доликује ти да благословиш и да се помолиш, пошто си се удостојио чина презвитера и много година, стојећи у олтару Христовом, приносиш свете дарове Господу. Ове речи још више уплаше монаха Зосиму. Са дубоким уздахом он јој одговори: "О духовна мајко! Јасно је да си се ти, од нас двоје, приближила Богу и умрла за свет. Препознала си ме по имену и назвала ме презвитером, никад ме ниси видела. Твоја мера мора и мене благословити. Забога." Најзад попустивши пред Зосимином тврдоглавошћу, светитељ рече: „Благословен је Бог који жели спасење свих људи“. Авва Зосима одговори: „Амин“, и они устадоше са земље. Подвижник је поново рекао старцу: „Зашто си дошао, оче, мени грешном, лишеном сваке врлине? Међутим, јасно је да те је благодат Светога Духа упутила да извршиш једну службу која је била потребна души мојој.
Реци ми прво, Авва, како данас живе хришћани, како расту и напредују светитељи Божје Цркве?“ Авва Зосима јој одговори: „Твојим светим молитвама Бог је дао Цркви и свима нама савршени мир. Али послушај молитву недостојног старца, мајко моја, моли се, за Бога ради, за цео свет и за мене грешног, да ми овај пусти ход не буде бесплодан.” Свети подвижник је рекао: „Радије се, авва Зосима, имајући свештени чин, моли за мене и за све. Због тога сте добили чин. Међутим, све што си ми заповедио добровољно ћу испунити ради послушности Истини и од чистог срца.” Рекавши то, светитељка се окрену ка истоку и, подигавши очи и подигавши руке ка небу, стаде се шапатом молити. Старац је видео како се она дигла у ваздух лакат од земље. Од овог дивног виђења, Зосима се клече, молећи се усрдно и не усуђујући се да каже ништа осим: „Господе, помилуј!“ У душу му је дошла помисао – да ли га је то дух водио у искушење? Преподобни подвижник, окренувши се, подиже га са земље и рече: „Зашто си тако збуњен својим мислима, авва Зосиме? Ја нисам дух.
Ја сам грешна и недостојна жена, иако сам заштићена светим Крштењем.” Рекавши то, она се прекрсти. Видећи и чувши ово, старац је са сузама пао пред ноге подвижнику: „Молим те, Христом Богом нашим, не скривај од мене свој подвижнички живот, него све то кажи, да би се свима разјаснила величина Божија. Јер ја верујем у Господа Бога мога, и Њиме и ви живите, да сам због тога послат у ову пустињу, да Бог покаже свету сва ваша дела поста.” А свети подвижник рече: „Неугодно ми је, оче, да ти причам о својим бестидним делима. Јер тада ћеш морати да бежиш од мене, затварајући очи и уши, као што бежиш од змије отровнице. Али ипак ћу ти рећи, оче, не ћутећи ни о једном свом гријеху, али те заклињем, немој престати да се молиш за мене грешног, да нађем смелост на Судњем дану.
Чтец: Господе, помилуј. (Три пута). Слава Оцу и Сину и Светоме Духу, сада и увек и у векове векова. Амин.
Помилуј ме, Боже, по великој милости Твојој, и по мноштву сажаљења Твојих, очисти безакоње моје. Пре свега, опери ме од безакоња мога, и очисти ме од греха мога; Јер знам безакоње своје, и грех свој понећу преда мном. Само Теби сам згрешио и учинио зло пред Тобом; јер ћеш бити оправдан речима Својим и увек ћеш побеђивати над својим судом. Гле, у безакоњу сам зачет, и мајка ме у гресима родила. Ево, ти си заволео истину; Показао си ми своју непознату и тајну мудрост. Пошкропи ме исопом, и бићу чист; Опери ме, и бићу бељи од снега. У ушима мојим је радост и весеље; обрадоваће се кости смирених. Одврати лице своје од греха мојих и очисти сва безакоња моја. Срце чисто створи у мени, Боже, и обнови дух прави у утроби мојој. Не одбаци ме од присуства Твога и не узми од мене Духа Свога Светога. Дај ми радост спасења Твога и учврсти ме Духом Господњим. Научићу безбожника твоме путу, и зло ће се окренути к теби.
Избави ме од крвопролића, Боже; Боже спасења мога, обрадоваће се језик мој правди Твојој. Господе, отвори уста моја, и уста ће моја објавити хвалу Твоју. Као да сте желели жртве, дали бисте их: не волите жртве паљенице. Жртва Богу је сломљен дух; Бог неће презрети скрушено и понизно срце. Благослови Сион, Господе, милошћу Својом, и нека се сазидају зидови Јерусалима. Онда буди задовољан жртвом праведности, жртвом и жртвом паљењом; Тада ће ставити јунца на олтар Твој.
Хор: Ирмос, глас 6: Помоћник и заштитник/ буди ми спасење/ Ово је Бог мој, и ја ћу Га прославити/ Бога оца мога, и узвисићу Га // славно јер се прославих.
Рефрен: Помилуј ме Боже, помилуј ме. (за сваки тропар)
Где да почнем да плачем/ о свом проклетом животу и делима?/ Како ћу, Христе, да почнем ову садашњу јадиковку?/ Али пошто сам милостив,// даруј ми опроштење грехова мојих.
Дођи, јадна душо, са својим телом,/ Исповеди се Свему Створитељу,/ И остани од пређашњег безречја своје,// И принеси сузе Богу у покајању.
Поставши љубоморан на злочин исконског Адама,/ познах да сам наг од Бога/ и вечног Царства и сладости,// грех ради мене.
Авај мени, проклета душо, / што си се упоредио с првом Евом? / Видио си зло, и ранио те планинар, / и дотакао си дрво и окусио си смело // јело без речи.
Уместо чулне Еве/ моја душевна Ева беше,/ страсна мисао у телу,/ показа слатко/ и окуси// горко пиће.
Достојно је да сам изгнан из Едема,/ јер не сачувах једину заповест Твоју, Спаситељу, Адаме:/ зашто да трпим,// речи Твоје увек одбацујем?
Каин је победио убиство,/ вољом убице савести,/ оживевши тело, и борио се против ње// лукавим делима мојим.
Авеље Исусе, који не бејаше као праведност, / никад ти не прими дар угодни, / ни божанска дела, ни чисте жртве, / ни непорочни живот.
Као и Каин и ми, проклета душа, / злодела Творцу свега принесемо, / и жртву опаку, / и непристојан живот, заједно са // и ми смо осуђени.
Створитељ земље је створио живот,/ дао си ми тело и кости,/ и дах и живот:/ али О мој Створитељу, мој Избавитељу и Судијо// прими ме док се кајеш.
Обавештавам Те, Спаситељу, о гресима које сам починио, / и чиреви на души и на телу, / чак и мисли убиствене у мени, / као разбојник на мене положили.
Иако смо сагрешили, Спаситељу, / али знамо да си Човекољубац, / милостиво кажњаваш, и милостив си топло // сузе видиш, / и течеш као Отац, призивајући расипнике.
Бачен сам, Спаситељу, пред врата Твоја, / у старости мојој, не баци ме у пакао, / али пре краја, као човекољубац, / даруј ми опроштење сагрешења.
У разбојнике падох,/ мислима својим,/ сав сам њима сада рањен, и ранама испуњен,/ али преставивши се мени,// исцели ме Христос Спаситељ. Свештеник је предвидео да пролазим, / и Левит, видећи жестоке, презреше голе, / али си од Марије устао к Исусу, / / Ти, преставивши се, био си великодушан према мени.
Јагње Божије узми грехе свих,/ скини са мене тешко бреме греха,/ и како си милосрдан,// дај ми сузе сажаљења.
Време је за покајање,/ долазим Теби, Творче мој,/ скини са мене тешко бреме греха,/ и како си милостив,// дај ми сузе сажаљења.
Не презри ме, Спаситељу, не одбаци ме од лица Твога,/ скини са мене тешко бреме греха,/ и како сам добре воље,// даруј ми опроштење грехова мојих.
Своје добровољно, Спаситељу, и нехотичне грехе моје,/ откривене и сакривене/ и знане и незнане,/ све опростивши, као Бог,// очисти ме и спаси.
Од младости своје, Христе, преступих заповести Твоје, / страсно немаран сам био, / у малодушности умидох живот свој. / Штавише, зовем Те Спаситељем: // од сада ме спаси.
Богатство моје, Спаситељу, исцрпивши ме у блуду, / ја сам празан од плодова побожности, / похлепан сам, зовем: / Оче великодушности, предсказавши // Ти си ми великодушан.
Клањам ти се, Исусе,/ сагрешио сам, очисти ме,/ скини са мене тешко бреме греха,/ и како си милостив,// дај ми сузе сажаљења.
Не иди са мном у суд / носећи дела моја, / тражећи речи и исправљајући тежње, / него у благодатима Твојим презире жестоки мој / / спаси ме, Свемоћни.
Рефрен: Преподобна мати Маријо, моли Бога за нас.
Марија: Подај ми блиставу благодат / од Промисла Божанског одозго, / да избегнем страсти таме, / и певај усрдно, живот свој Марији, / / црвену исправку.
Рефрен: Преподобна мати Маријо, моли Бога за нас.
Марија: Поклонивши се Христовом Божанском закону,/ ти си почела ово,/ оставивши неконтролисане жеље за слаткишима,/ и све врлине са свим страхопоштовањем,// исправивши само једну јеси.
Рефрен: Преосвећени оче Андреј, моли Бога за нас.
Андреј: Твојим молитвама ми, Андреје, / избавимо нас од нечасних страсти / и Царство је сада причесништво Христово / / певајући те са вером и љубављу, славније, покажи нам, молимо се.
Слава Оцу и Сину и Светоме Духу.
Тројиц: Преодостојна Тројице, у Јединству обожена,/ скини са мене тешко грешно бреме,/ и како си милосрдна,// дај ми сузе нежности.
И сада и увек и у векове векова. Амин.
Богородице: Богородице, у наду и заступништво оних који Теби певају,/ скини са мене тешко грешно бреме,/ и као Пречиста Владичице,// прими ме у покајању.
Рефрен: Ирмос: Подигни се, небо, и ја ћу клицати,/ и певати Христа// од Дјеве која је у телу дошла.
Рефрен: Помилуј ме Боже, помилуј ме. (за сваки тропар)
Слушај небо, и ја ћу клицати,/ земљи, надахни глас, // кајући се Богу и хвалећи Га.
Погледај ме, Боже, Спаситељу мој, милостивим оком Твојим, // и прими моју топлу исповест.
Сагрешио сам више од свих људи, / само сам Теби сагрешио: / али као Бог, Спаситељу, помилуј / творевину Твоју.
Олуја ће ме задржати од безбожника,/ милостиви Господе:/ али као Петар,// пружи ми и руку своју.
Сузе блудничке, Великодушни,/ и приносим:/ очисти ме, Спаситељу,// милошћу Својим.
Помрачио сам лепоту душе/ слатким страстима,/ и на сваки могући начин створио прашину/ сав ум свој.
Сада је моја прва хаљина поцепана/ одакле је Створитељ дошао од почетка,// и одатле лежим гол.
Обукао сам се поцепану хаљину,/ чак и од савета змије, // и стидим се.
Погледах љепоту баште/ и умом се преварио // и одатле лежим гол и стидим се.
Дела на мом гребену/ све су вође страсти,// њихово безакоње се наставља на мени.
Уништио сам своју исконску доброту/ и своју лепоту,// и сада лежим гол и посрамљен.
Сашити одећу од коже грех ми је,/ изложити ме првим // богато тканим одеждама.
Окружен сам огртачем хладним,/ као смоквиним лишћем,// да разоткријем своје самодржавне страсти.
Обучен у срамну хаљину, / и крваво хладан, / са струјом страсног и пожудног трбуха.
Оскврних одећу своје/ и окаљах/ у лику, Спаситељу,// и по подобију.
Пао сам у страсну пропаст/ и у материјалне лисне уши,// и од тада до сада душман ме нервира.
Живот пун љубави и љубави, / више волим сада него неумереност за Спаситеља, / ја сам бременом тешким.
Уресио сам плотски лик/ рђавих помисли разним превлакама, // и осуђен сам.
Марљиво смо се старали о спољашњем украсу/ и презирали унутрашњи// боголики шатор.
Замишљајући ружноћу страсти својих,/ разорио сам лепоту ума пожудним тежњама.
Подрум прве слике благости Спаситеља са страстима, / као понекад драхма, / / тражећи налаз.
Сагреших, као блудница Теби вапијем:/ Сагреших само Теби,/ као што је Спаситељ примио миро// и сузе моје.
Као Давид, пузао сам блудно и оскврнио се, // али сам сузама умио Спаситеља свога.
Очисти ме, као што цариник вапи к Теби,/ Спаситељу, очисти ме:/ нико од Адама, као што сам ја// сагрешио Теби.
Без суза, испод покајања имам, испод нежности:/ Сам сам Спаситељ, // како Бог да.
Не затвори ми тада врата Твоја,/ Господе, Господе,/ него отвори ова врата мени// Теби који се кајеш.
Човечније, ако хоћеш да се сви спасу, / Ти ме призиваш, / и прими као Добро онога који се каје.
Надахни уздахе душе моје,/ и прими мојим очима капи Спаситеља,// и спаси ме.
Рефрен: Пресвета Богородице, спаси нас.
Богородице: Пречиста Дјево Богородице, / Једна Свепојна, / / Моли се усрдно да се спасемо.
Хор: Ирмос: Видиш, видиш, јер ја сам Бог,/ који дажд ману/ и воду из камена/ давно изнедрих у пустињи народом својим,// једном десницом и крштењем Мојим.
Рефрен: Помилуј ме Боже, помилуј ме. (за сваки тропар)
Видите, јер сам ја Бог:/ надахни душу моју да завапи Господу,/ и одступи од пређашњег греха,/ и боји се неумивеног,/ и као Судије и Бога.
Коме си се уподобио, душо ова многогрешна, / само првом Каину, и Ламеху, / који је тело злобе каменовао, / / и ум убио безречним тежњама.
Све је било пре закона, душо! / Ниси био као Сет, / Ниси се угледао на Еноса, / Ниси угледао на Еноха, ни на Ноја, / Али си се указао беду праведног живота.
Ти си једини отворио поноре гнева, / Бога твога, душо моја, / и свако тело си потопио, као земљу, и дела и живот, / / и остао си ван ковчега спасења.
Човека сам убио, вели,/ за рану своју, а младића за красту,/ Ламех повика плачући,/ али ти не дрхтиш за моју душу,// отврднувши тело своје и оскрнавивши ум свој.
О, како сам био љубоморан на Ламеха, првог убицу, / имам душу као муж, ум као младић, / као што сам убио тело свог брата, / као Каин убицу, са пожудним тежњама.
Мудро си створио стуб за душу, / и утврдио си тврђаву жељама Својим, / да Творац не ускрати савет твој, / и намере Твоје не обори на земљу.
Рањен сам, рањен,/ гле, стреле непријатељске које су раниле моју душу и тело:/ гле красте, трулеж, мрак,// кличу ране мојих самовољних страсти.
Господе, понекад дажди из Господњег огња, / због гневног безакоња Содомити су спалили: / али си ти огањ гехенски спалио // у њему имаши, душо, изгорео.
Разуми и види да сам ја Бог, / испитујем срца, и мучим помисли, / осуђујем дела, и спаљујем грехе, / и судим господарима, и смиренима и сиромасима.
Рефрен: Преподобна мати Маријо, моли Бога за нас.
Марија: Пружила си своју руку/ ка великодушном Богу, Маријо,/ уронила у бездан зла:/ и као Петар, с љубављу пружајући своју Божанску руку,// тражећи своје обраћење на све могуће начине.
Рефрен: Преподобна мати Маријо, моли Бога за нас.
Марија: Са свом ревношћу и љубављу/ притекла си ка Христу,/ одбацивши први грех,/ и нахранивши се у непроходним пустињама,// и испунивши Га чистије од Божанских заповести.
Рефрен: Преосвећени оче Андреј, моли Бога за нас.
Андреј: Видимо, видимо љубав према човекољубљу, о души, / Бога и Господа: / ради тога, пре краја, са сузама паднимо плачући // Андрејеве молитве, Спаситељу, помилуј нас.
Слава Оцу и Сину и Светоме Духу.
Тројице: Безпочетна, нестворена Тројице,/ нераздељиво Јединство,/ примивши ме у покајању,/ сагрешивши, спаси ме:/ Твоје сам створење, не презри,/ но помилуј, и избави ме// огњену осуду.
И сада и увек и у векове векова. Амин.
Богородице: Пречиста Госпођо Богородице,/ надо оних који Теби притичу,/ и уточиште оних у олуји,/ Милостиви и Творче, и Син Твој,/ и мене умилостиви // молитвама Твојим.
Хор: Ирмос: На непомичном камену заповести Твојих, Христе, // утврди мисли моје.
Рефрен: Помилуј ме Боже, помилуј ме. (за сваки тропар)
Слушај небо, и ја ћу клицати,/ земљи, надахни глас, // кајући се Богу и хвалећи Га.
Ватра од Господа понекад/ Господ је пљуштао,/ земља содомска// пала прва.
Спаси се на гори, душо,/ као Лот,/ и одведи га у Зоар.
Бежи од пламена, душо,/бежи од паљења Содоме,//бежи од покварености Божанског пламена.
Исповедам Ти се, Спаситељу:/ Сагреших, сагреших:/ Али ослаби, остави ме на миру,// Јер сам благ.
Сагреших само Теби,/ сагреших више од свих, Христе Спаситељу,// али не презри ме.
Ти си пастир добри, / тражи ми јагње, / и не презри ме кад залута.
Сладак си Исусе, / Ти си мој Творац // у Теби, Спаситељу, оправдаћу се.
Припев: Пресвета Тројице Боже наш, слава Теби.
Тројице: О Тројици Јединство Боже!/ Сачувај нас од прелести, // и искушења, и околности.
Рефрен: Пресвета Богородице, спаси нас.
Богородице: Радуј се, Богоугодна утробе,/ Радуј се, престоле Господњи,// Радуј се, Мати Живота нашега.
Припев: Ирмос: Утврди, Господе, на стени заповести Твојих/ срце моје покретно,// јер си ти и сам Господ Свети.
Рефрен: Помилуј ме Боже, помилуј ме. (за сваки тропар)
Теби је извор живота добитка,/ уништитељу смрти,/ и вапијем Ти из срца свога пре краја сагрешења мојих, очисти ме и спаси.
Под Нојем, Спаситељем,/ подражавајући блуд,/ наследили су осуду,// у поплави погружења.
Сагрешио сам, Господе,/ сагрешио сам Теби, очисти ме:/ јер нема никога ко је сагрешио међу људима,// кога нисам прегазио у гресима.
Хама на душу твоју,/ подражавајући оцеубицу,/ искрену срамоту твоју не покри,// враћајући се напрасно.
Благослов Симов није наследила твоја проклета душа,/ нити опсежно поседовање,// као што је имао Јафет када си био напуштен на земљи.
Из земље Харанске,/ дођи од греха, душо моја,/ дођи у земљу која троши вечно живу нетрулежност,// наследство Авраамово.
Чула си Аврааме, душо моја, / давно оставивши земљу отаџбине своје, / и туђинац, // подражавај ову вољу.
На храсту Мамре/ Патријарх анђела установио/ наследство у старости// обећања хватања.
Исак, душо моја проклета,/ схвативши нову жртву,/ тајно паљеницу Господу,// подражавај вољу његову.
Чула те Исмаила, моја душа је трезвена, / прогнана као ропски, / види, али не тако / мило ћеш страдати.
Агара, древна душа Египћана, постаде као ти, / поробљена вољом, и родивши // новог Исмаила, презир.
Јаковљеве мердевине/ значиле су моју душу, / јављање од земље до неба,/ зашто ниси имао// успон чврстине, побожности?
Свештеник Божији и цар самоће, / подобије Христово, // у свету живота, подражавај у људима.
Не буди славни стуб душе, / враћајући се назад: / нека те лик Содомски уплаши, / / тешко Зоару, спаси се.
Гори као Лот,/ бежи душа моја од греха:/ бежи од Содоме и Гоморе,// бежи од пламена сваке безречне жеље.
Помилуј, Господе, помилуј ме, Теби вапијем,/ када дођеш са анђелима Својим,// да свакоме наградиш по заслугама дела.
Молитве, Учитељу,/ Не одврати оне који Ти певају,/ него буди великодушан, Човекољубче,// и даруј опроштај вером онима који моле.
Рефрен: Преподобна мати Маријо, моли Бога за нас.
Марија: У нама је бура и стрепња грехова,/ али спаси ме сада, сама мати, // и уведи ме у пристаниште божанског покајања.
Рефрен: Преподобна мати Маријо, моли Бога за нас.
Марија: Рапска молитва и сада преподобна / принеси својим молитвама Пресветој Богородици / / отвори ми Божанске улазе.
Рефрен: Преосвећени оче Андреј, моли Бога за нас.
Андреју: Својим молитвама даруј/и мени опроштење дугова,/О Андреје Критски, председниче!//покајања, јер си најодвратније скровиште.
Слава Оцу и Сину и Светоме Духу.
Тројице: Тројица је проста, нестворена,/ Безпочетна Природа,/ у Тројици опеваној Ипостасима,/ спасавамо се вером који се клањамо/ сили Твојој.
И сада и увек и у векове векова. Амин.
Богородица: Од Оца нелетног Сина,/ у лето Богородице/ несвесно си родила,/ чудно чудо, // Дјева остаде да музе.
Припев: Утврди, Господе, на стени заповести Твојих/ срце моје дирљиво,// јер си ти и сам Господ Свети.
Божанствена светила, Спаситељеви апостоли, / просвете нас у тами живота, / док благодатно ходимо у дане данашње, / светлошћу уздржања од ноћних страсти, // и светлим Страдањем да видимо Христа, радујући се.
Слава Оцу и Сину и Светоме Духу.
Апостолски Дуоденате, од Бога изабрани, / сада принеси молитву Христу / нека прођу сви великопосним пољем, / они који врше молитве у нежности, / они који се усрдно упражњавају у врлинама; / као да смо претходили овоме видети Христа Бога славног Васкрсења, // славу и хвалу приносећи.
И сада и увек и у векове векова. Амин.
Несхватљиви Боже, Син и Реч, / од Тебе рођени више него ум, / моли се Богородице са апостолима, / пречисти мир васељени, / и даруј нам опроштај грехова пре краја, / и Царство Небеско ради доброте // даруј слугама Твојим.
Чтец: Рођен сам у Египту и док су ми родитељи били живи, када сам имао дванаест година, напустио сам их и отишао у Александрију. Ту сам изгубио чедност и препустио се неконтролисаном и незаситном блуду. Више од седамнаест година без ограничења сам се препуштао греху и све радио бесплатно. Нисам узео новац не зато што сам био богат. Живео сам у сиромаштву и зарађивао од пређе. Мислио сам да је читав смисао живота задовољити телесну пожуду. Водећи такав живот, једном сам видео мноштво народа из Либије и Египта како одлази на море да отплови у Јерусалим на празник Воздвижења Часног Крста. Хтео сам и да пловим са њима. Али не ради Јерусалима и не ради празника, него, опрости оче, да би било више с ким да се препусти разврату. Па сам се укрцао на брод. Е сад, оче, веруј ми, и сам се чудим како је море поднело мој разврат и блуд, како земља није отворила своја уста и живог ме у пакао не одвела, који је толике душе преварио и уништио... Али, по свему судећи, Бог је желео моје покајање, чак ни смрт грешника и стрпљиво чекајући обраћење.
Тако сам стигао у Јерусалим и све дане пре празника, као на броду, бавио сам се лошим делима. Када је стигао свети празник Воздвижења Часног Крста Господњег, ја сам још обилазио, хватајући душе младих у греху. Видевши да су сви врло рано отишли у цркву, где се налазило Животворно дрво, пошао сам са свима и ушао у црквено предворје. Када је дошао час Светог Воздвижења, хтео сам да уђем у цркву са свим народом. Пробијајући се тешком муком до врата, ја сам, проклети, покушао да се угурам унутра. Али чим сам закорачио на праг, заустави ме нека божанска сила, не дајући ми да уђем, и баци ме далеко од врата, док је сав народ несметано корачао. Помислио сам да, можда, због женске слабости, не могу да се пробијем кроз гомилу, и опет сам покушао лактовима да одгурнем људе и да се пробијем до врата. Колико год се трудио, нисам могао да уђем. Чим је нога дотакла црквени праг, стала сам. Црква је све прихватила, никоме није забранила да уђе, али мени проклетом није било дозвољено. То се десило три-четири пута. Моја снага је исцрпљена.
Отишао сам и стао у ћошак црквеног трема. Тада сам осетио да су моји греси спречили да видим Животворно Дрво, срце ми се дирнуло милошћу Господњом, почео сам да јецам и почео да се покајано ударам у груди. Уздигавши Господу из дубине срца, угледах пред собом икону Пресвете Богородице и обратих се к њој са молитвом: „Дјево, Госпођо, која си родила Бога Реч у телу! Знам да сам недостојан да погледам на икону Твоју. Праведно је мени, омраженој блудници, да сам од Тебе одбачена, да будем преподобна. Знај да је Бог због тога постао човек, да би ми призвао покајање, нека ми буде дозвољено да уђем у цркву на коме је Господ био разапет у свом телу, проливајући своју невину крв за мене, грешника, да ми буде отворена врата Гарант Ономе који је од Тебе рођен.
Обећавам Ти од сада па надаље да се више нећу прљати никаквом телесном нечистотом, али чим видим Дрво крста Сина Твога, одрећи ћу се света и одмах отићи тамо где ћеш ме Ти, као Јамство, водити.” И када сам се тако молио, одједном сам осетио да је моја молитва услишена. У благости вере, уздајући се у Милосрдну Мајку Божију, поново сам се придружио онима који су улазили у храм, и нико ме није гурнуо ни спречио да уђем. Ходао сам у страху и трепету док нисам стигао до врата и удостојио се да видим Животворни Крст Господњи. Тако сам научио тајне Божије и да је Бог спреман да прими оне који се кају. Пао сам на земљу, помолио се, целивао светиње и изашао из храма, журећи да се поново појавим пред својим Јемком, где сам дао обећање. Клечећи пред иконом, молио сам се пред њом: „Госпођице наша, Богородице! Ниси се гнушао моје недостојне молитве. Слава Богу, који Тобом прима покајање грешника. Дошло је време да испуним обећање у коме си Ти био гарант. Сада, Госпођо, упути ме на пут покајања.”
И тако, не завршивши своју молитву, чујем глас, као да говори издалека: „Ако пређете Јордан, наћи ћете блажени мир. Одмах сам поверовао да је овај глас за мене и, плачући, ускликнуо сам Богородици: „Госпођо, не остављај ме, грдног грешника, него ми помози“, и одмах изашао из предворја цркве и отишао. Један човек ми је дао три бакарна новчића. Са њима сам себи купио три хлеба и од продавца сам научио пут до Јордана. По заласку сунца стигао сам до цркве Светог Јована Крститеља код Јордана. Поклонивши се најпре у цркви, одмах сам сишао на Јордан и умио му лице и руке светом водом. Тада сам се причестио у цркви Светог Јована Крститеља Пречистих и Животворних Тајни Христових, појео половину једног свог хлеба, попио га светом јорданском водом и ту ноћ спавао на земљи код храма. Следећег јутра, након што сам недалеко од нас пронашао мали кану, прешао сам реку у њему на другу обалу и поново се усрдно молио свом Ментору да ме она води како она сама жели. Одмах након тога дошао сам у ову пустињу.
Авва Зосима је упитао монаха: „Колико година је прошло, мајко моја, откако си се настанила у овој пустињи? „Мислим да је прошло 47 година откако сам напустила Свети град“, одговорила је она. Ава Зосима опет упита: „Шта имаш или шта налазиш за храну овде, мајко моја?“ А она одговори: „Имала сам са собом два и по хлеба када сам прешла Јордан, мало-помало су се осушили и укаменили се, и, једући мало по мало, хранила сам се од њих много година. Авва Зосима је поново упитао: "Зар си заиста толико година био без болести? И зар ниси прихватио искушења од изненадних изговора и искушења?" „Верујте ми, авва Зосима“, одговори преподобна жена, „провела сам 17 година у овој пустињи, као да се мислима боре са зверовима... Када сам почео да једем, одмах ми је дошла помисао на месо и рибу, на шта сам навикао у Египту. Хтела сам и вина, јер сам га много пила док сам била, често без просте воде, трпела сам овде, а овде сам патила од просте воде. жеђ и глад.
Преживео сам и теже несреће: обузела ме је жеља за блудничким песмама, као да сам их чуо, збуњујући срце и уши. Плачући и бијући се у прса, сетио сам се тада завета које сам дао идући у пустињу, пред иконом Пресвете Богородице, Помоћнице моје, и заплакао, молећи да одагна мисли које су мучиле душу моју. Када је покајање извршено кроз молитву и плач, видео сам Светлост како ми сија одасвуд, и тада ме је, уместо олује, окружила велика тишина. Остављене мисли, опрости ми, Авва, како да се исповедам Теби? Страствена ватра се распламсала у мом срцу и опржила ме по целом телу, изазивајући пожуду. Када су се појавиле проклете мисли, бацио сам се на земљу и као да сам видео да Сама Пресвета Јемка стоји преда мном и осуђује ме што сам прекршио обећање. Тако да не устадох, лежећи ничице даноноћно на земљи, све док се поново не изврши покајање и не будем окружен истом благословеном Светлошћу, одгонећи зле смутње и помисли. Овако сам живео у овој пустињи првих седамнаест година. Мрак за мраком, несрећа за несрећом снашла ме грешног.
Али од тог времена до сада, у свему ме руководи Богородица, моја Помоћница. Авва Зосима је поново упитао: „Зар ти заиста овде није требало ни храну ни одећу?“ Она је одговорила: „Понестало ми је хлеба, као што сам рекла, за ових седамнаест година. После тога сам почео да једем корење и оно што сам могао наћи у пустињи. Хаљина коју сам носила када сам прешла Јордан била је одавно поцепана и распаднута, и тада сам морала много да трпим и трпим и од врућине, када ме је врелина спржила, и од зиме, када сам се тресла од хладноће. Колико сам пута пао на земљу као мртав. Колико сам пута био у неизмерној борби са разним недаћама, невољама и искушењима. Али од тог времена до данас сила Божија чува моју грешну душу и смирено тело на непознате и разне начине. Нахранио сам се и покрио речју Божијом, која садржи све (5. Мојс. 8, 3), јер неће човек живети само о хлебу, него о свакој речи Божијој (Мт. 4, 4; Лк. 4, 4), а они који немају покривача биће обучени у камен (Јов. 24, 8), ако се скину са себе (Цол.3 одећа греха: 9).
Кад сам се сетио колико ме је зла и од којих грехова избавио Господ, нашао сам у томе неисцрпну храну.” Када је авва Зосима чуо да свети подвижник говори из Светог Писма за памћење – из књига Мојсија и Јова и из псалама Давидових – тада је упитао преподобног: „Где си, мајко моја, научила псалме и друге књиге?“ Она се осмехнула након што је саслушала ово питање и одговорила: „Веруј ми, човече Божији, нисам видела никога осим тебе откако сам прешла Јордан. Никада раније нисам учио књиге, никада нисам чуо црквено певање или божанско читање. Осим ако сама Реч Божија, жива и свестваралачка, не учи човека сваком разумевању (Кол. 3:16; 2. Пет. 1:21; 1. Сол. 2:13). Међутим, доста, већ сам Ти се исповедио целог живота, али где сам почео, ту и завршавам: призивам те као оваплоћење Бога Речи – моли се, свети Авва, за мене, великог грешника. И заклињем вас Спаситељем, Господом нашим Исусом Христом, не говорите ништа што сте чули од мене док ме Бог не узме са земље. И уради оно што ти кажем сада.
Следеће године, током Великог поста, не иди даље од Јордана, како налаже твој монашки обичај“. Опет се авва Зосима зачуди што је светој подвижници познато њихово монаштво, иако јој о томе није рекао ни једну једину реч. „Остани, Авва“, настави светитељ, „у манастиру. Међутим, чак и ако желите да напустите манастир, не можете. . . А када дође свети Велики Четвртак Тајне Вечере Господње, ставите Животворно Тело и Крв Христа Бога нашега у свети сасуд и принесите ми. Чекај ме на другој страни Јордана, на ивици пустиње, да се, када дођем, причестим Светим Тајнама. И реци авви Јовану, игуману твога манастира: пази на себе и на стадо своје (Дела ап. 20, 23; 1. Тим. 4, 16). Међутим, не желим да му то кажете сада, већ када Господ то укаже.” Рекавши ово и поново замоливши се, светитељ се окрену и оде у дубину пустиње. Целе године старац Зосима је ћутао, не смејући никоме да открије оно што му је Господ открио, и усрдно се молио да му Господ подари част да још једном види светог подвижника.
Када је поново почела прва недеља Светог Великог поста, монах Зосима је, због болести, морао да остане у манастиру. Тада се сетио пророчких речи светитеља да неће моћи да напусти манастир. После неколико дана, монах Зошима је био исцељен од своје болести, али је ипак остао у манастиру до Страсне седмице. Приближио се дан сећања на Тајну вечеру. Тада је авва Зосима испунио оно што му је заповеђено – касно увече је отишао из манастира на Јордан и сео на обалу чекајући. Светитељ је оклевао, а авва Зосима се молио Богу да га не лиши сусрета са подвижником. Најзад дође светац и стаде на другу страну реке. Радујући се, монах Зосима устаде и прослави Бога. Паде му на памет: како би прешла Јордан без чамца? Али светитељ, прешавши Јордан са крсним знамењем, брзо пође по води. Када је старешина хтео да јој се поклони, она му је забранила, вичући са средине реке: „Шта то радиш, Авва, ти си, ипак, свештеник, носилац великих Тајни Божијих.“ Прешавши реку, монах рече авви 3осими: „Благослови оче.
Он јој је са зебњом, ужаснут чудесном визијом, одговорио: "Заиста је Бог лажан, обећавајући да ће све оне који се очисте, колико год је то могуће, учинити смртницима. Слава Теби, Христе Боже наш, који си ми показао преко светог слуге Свога колико далеко падам од мерила савршенства." После тога, светитељ га замоли да прочита „Верујем“ и „Оче наш“. На крају молитве она, причестивши свете страшне Христове тајне, пружи руке своје ка небу и са сузама и трепетом изговори молитву светог Симеона Богопримца: „Сада пусти слугу Твога, Владико, по речи Твојој у миру, јер видеше очи моје спасење Твоје. Тада се монах опет окрену старцу и рече: „Опрости ми, Авва, и испуни другу жељу моју. Иди сада у свој манастир, а следеће године дођи до оног пресушеног потока где смо први пут разговарали с тобом. „Кад би ми било могуће“, одговорио је авва Зосима, „да те непрестано пратим да видим твоју светост!“ Преподобна жена поново замоли старца: „Моли се, Господа ради, моли се за мене и сети се проклетства мога.
И прекрстивши се преко Јордана, она, као и пре, пређе преко вода и нестаде у тами пустиње. А старац Зосима се у духовном лику и страхопоштовању врати у манастир, и замери себи једно: што није питао за име светога. Али надао се да ће следеће године коначно сазнати њено име. Прође година, и авва Зосима поново оде у пустињу. Молећи се, дође до пресушеног потока, на чијој источној страни угледа светог подвижника. Лежала је мртва, прекрижених руку, како и приличи, на грудима, лицем окренутим ка истоку. Авва Зосима је својим сузама опрао ноге њене, не смејући да додирне њено тело, дуго плакао над упокојеним подвижником и почео да пева псалме прикладне за оплакивање смрти праведника, и читао задушнице. Али сумњао је да ли ће светитељка бити задовољна ако је сахрани. Чим је то помислио, видео је да је на њеном челу био натпис: „Сахрани, авва 3осима, на овом месту тело смирене Марије. Постави прах у прах.
Молите се Господу за мене, који се упокојех у априлу месецу првог дана, у саму ноћ спасоносног страдања Христовог, после причешћа Тајне вечере. Прочитавши овај натпис, авва Зосима се најпре зачуди ко је могао да га начини, јер ни сама подвижница није знала да чита и пише. Али било му је драго што је коначно сазнао њено име. Авва Зосима је разумео да је преподобна Марија, примивши из његових руку свете тајне на Јордану, у трену прошла својим дугим пустињским путем, којим је он, Зосима, ишао двадесет дана, и одмах отпутовала ка Господу. Прославивши Бога и наквасивши сузама земљу и тело Преподобне Марије, авва Зосима рече у себи: „Време је да ти, старче Зосиме, учиниш што ти је заповеђено. Али како можеш, проклети, да ископаш гроб, а да ништа не имаш у рукама?“ Рекавши то, угледа срушено дрво које лежи у близини у пустињи, узе га и поче да копа. Али земља је била сувише сува, колико год да је копао, обилно се знојећи, није могао ништа. Исправивши се, авва Зосима угледа огромног лава код тела Преподобне Марије, који јој лиже ноге.
Старца је обузео страх, али се прекрстио, верујући да ће остати неповређен молитвама светог подвижника. Тада је лав почео да милује старца, а авва Зосима, распаљен духом, нареди лаву да ископа гроб како би сахранио тело Свете Марије. На његову реч лав је шапама ископао јарак, у који је тело светитеља било сахрањено. Испунивши вољу своју, отиде сваки својим путем: лав у пустињу, а авва Зосима у манастир, благосиљајући и славећи Христа Бога нашега. Дошавши у манастир, авва Зосима исприча монасима и игуману шта је видео и чуо од преподобне Марије. Сви су се задивили, чувши за величину Божију, и са страхом, вером и љубављу утврдили успомену на Преподобну Марију и почастили дан њеног упокојења. Авва Јован, игуман манастира, по речи монаха, уз Божију помоћ је исправио оно што је требало да се уради у манастиру. Авва Зосима, проживевши богоугодни живот у истом манастиру и не навршевши стоту годину, оконча овде свој привремени живот, прешавши у живот вечни.
Тако су нам древни подвижници славног манастира светог, свехваљеног Претече Господњег Јована, који се налази на Јордану, пренели чудесну причу о животу Преподобне Марије Египћанке. Ову причу нису они првобитно записали, већ су је свети старци са поштовањем пренели са учитеља на ученике. „Ја“, каже свети Софроније, архиепископ јерусалимски, први описивач Житија, „оно што сам добио од светих отаца, све сам предао писаној историји“. Нека Бог, који чини велика чудеса и награђује великим даровима све који Му се са вером обраћају, награди и оне који читају и слушају, и оне који су нам пренели ову причу, и да нам удели добар део са Блаженом Маријом Египћанком и са свима светима, који су својим мислима и трудом угађали Богу од века. И ми дајмо славу Богу Вечном Цару, и да се и нама помилује у дан Суда у Христу Исусу Господу нашем; Њему припада свака слава, част и сила и богослужење, заједно са Оцем и Пресветим и Животворним Духом, сада и увек и у векове векова, амин.
(Можете га прочитати, можете га прескочити и почети са рефреном :)
Ирмоси и напеви Трипа се не певају, већ читају читаоци, а по мишљењу светог Атанасија (Сахарова), ирмоси трипонса се уопште не изговарају, већ су дати у Триоду у целини да би послужили као слични за певање наредних тропара трипонса, будући да су у античко време слични тропари били и канти. ирмос; Ирмоси се певају само у оним случајевима када су библијске песме верзификоване или када постоји посебна назнака Типикона (видети: Афанасије (Сахаров), епископ. О помену упокојених по Повељи Православне Цркве. Санкт Петербург: Сатис, 1995. стр. 172-172).
Ирмос: Чух, Господе,/ видех Тајну Твоју,/ разумех дела Твоја, // и прославих Божанство Твоје.
Рефрен: Свети апостоли, молите Бога за нас.
Уздржањем, просвећењем Христових апостола, уздржањем нашег времена, Божанствена заступништва нас смирују.
Двожичне оргуље певају песму спасења, лице Божанских ученика, лукаве, огорчене гласове.
Духовном одећом све смо сунцокрете попили, суво је многобоштво, свеблагословенство отерало.
Рефрен: Пресвета Богородице, спаси нас.
Богородица: Она која се понизила да ме спасе, која је живела надмено, која је родила Вазнесење скромне природе, Пречисту Дјево.
Ирмос: (Можете прочитати, можете прескочити и почети са рефреном:)
Чух, Господе, / видех Тајну Твоју, / разумех дела Твоја, // и прославих Божанство Твоје.
Рефрен: Свети апостоли, молите Бога за нас.
Апостолски свечасни стојећи, молећи за подршку свима, молећи милост нама који те хвалимо.
Као радници постојања, Христови апостоли, који су гајили Божанску реч широм света, увек Му доносе плод.
Грожђе брже од Христа, истински љубљени, излива духовно вино у свет, апостоли.
Припев: Пресвета Тројице, Боже наш, слава Теби.
Тројице: Првобитна, Одговарајућа, Свемоћна Света Тројице, Оче, Реч и Душе, Свети Боже, Светлост и Живот, спаси стадо Твоје.
Рефрен: Пресвета Богородице, спаси нас.
Богородице: Радуј се, огњени престоле, Радуј се, светилниче, Радуј се, граде освећења, ковчег живота, свети сено светих.
Припев: Ирмос: Пророк/ чу долазак твој, Господе, и уплаши се,/ јер си хтео да се родиш од девице/ и јавиш се као човек, и рече:/ Чуо сам глас твоју и уплашио се,// Слава сили Твојој, Господе.
Рефрен: Помилуј ме Боже, помилуј ме. (за сваки тропар)
Не презри дела Твоја, / Не остављај Своје творевине, Правосуђе, / чак и ако си сагрешио као човек, / више него било који човек, Човекољубче, / али имаш, као Господ сваки, / моћ да опрашташ грехе.
Крај се ближи, душа, ближи се, / и безбрижна, никаква припрема: / време се скраћује, устани, близу на вратима је Судија: / као сан, као боја, време живота тече // то џабе Бринемо се?
Устани, душо моја,/ о својим делима која си учинила, размисли,/ и принеси их пред лице своје,/ и пусти капи суза својих:/ моли се са смелошћу дела и помисли Христу,// и оправдај се.
У животу није било греха, ни дела, ни злобе,/ и ја, Спаситељу, нисам згрешио/ умом и речју и вољом/ и реченицом, и мишљу, и делом, // као што нико није згрешио.
Одавде сам осуђен, / одавде сам презрен, проклет од сопствене савести, / ништа више није потребно на свету: / Суди, Избавитељу мој, и изнад свега, / / поштеди и избави, и спаси ме слугу Твога.
Лествица, древна колико и древна/ велика у патријаршији,/ је показатељ за моју душу,/ активног успона, разумног успона:/ ако хоћеш, делом и разумом,// и живиш од погледа, обнови се.
Подносио је врелину дана/ лишавање ради патријарха,/ и носио ноћну прљавштину,/ стварајући храну за сваки дан,/ пастир, трудећи се, радећи, // и спајајући две жене.
Мислим на две жене, / дело и разумевање на видику, / верујем у дело, као многодетна: / Рахела је памет, као она која има много труда // јер осим труда, нема ни делања ни виђења душе, биће боље.
Чувај се душе моје!/ Буди велики као стари у Патријарсима,/ да разумом постигнеш дела,/ да ти ум буде слеп за Бога,/ и да допреш до бескрајне таме у виђењу,// и бићеш велики трговац.
Дванаест патријараха,/ велики чедо-творац свих патријарха,/ тајно ти успостављају // лествицу делатног успона душе моје:/ децо, као темеље: степене, // као успон, мудро поставивши.
Угледао си се на омражену Исавову душу, / први си благодат дао превласт своме, / и отпао си од очинских молитава, / и двапут си гмизао проклет, / делом и умом // зато се сада покај.
Исав је назван Едом,/ ради крајње женомрствене забуне:/ ми непрестано распаљујемо неумереношћу,/ и каљамо се слаткишима,/ зовемо се Едом,// чак и речју за паљење грешних душа.
Кад је Јов чуо у јами, / да је моја душа оправдана, / ниси био љубоморан на ту храброст, / ниси имао чврсту понуду, у свему си тежио, / и био си искушаван истим Ти, // али си се показао нестрпљив.
Ко је први био на престолу,/ сада је наг и труне у јамама:/ многи у деци и славни,/ бездетни и бескућници напрасно:/ одељење је место трулежи,// а красте од перли се не рачунају.
Са царским достојанством, са круном и скерлетном одеждом,/ човек многоименски и праведник/ кипти од богатства и стада,/ нагло изгуби богатство, славу царства// осиромаши.
И да је изнад свега праведан и непорочан, / и не би избегао улов ласкавца и мреже: / грешно си створење, душо проклета, шта си урадио, / и да се много тога догоди о непознатом / / биће шта мислиш?
Тело је оскврњено, дух је калцификован,/ сав је одсечен,/ али као Христос лекар,/ покајањем мојим исцели обоје,/ умиј, очисти,/ покажи Спаситеља мога,// чистијег од снега.
Тело и Крв Своју, распету за све, у Реч си положио:/ Тело, дакле, да ме обновиш:/ Крв, да ме опереш:/ Духа си оставио,/ Да ме приведеш Христу,// Твоје Родитељу.
Спасење си учинио/ усред земље, Великодушно,/ да се спасемо./ Вољом си разапет на Дрвету./ Идемо, затворено се отвори,/ створење горе и доле,/ сви народи су спасени// Теби се клањају.
Нека ми буде фонтана,/ крв са твоје стране,/ заједно са пићем,/ која је излила воду преостале воде,/ нека се очистим и једнима и другима,/ помазаним и напијеним:/ као помазање и пиће Речи,// животињске речи Твоје.
Го сам од двора,/ наг сам од брака, од гозбе и од вечере:/ светиљка се угаси, као безуљана,/ дворац ми се затвори да спавам,/ вечера се поједе:/ ја сам по рукама и ногама везана сам, // избачен сам.
Чашо Цркве лакомне,/ Твоја животворна ребра,/ одоздо нам теку струје,/ напуштеност и разум,/ по лику древног и новог// два завета заједно, Спаситељу наш.
Време живота мога је кратко, / и испуњено је болестима и злобом, / али у покајању ме прими, / и призови ме разуму, / да не будем грамзив, ни суров према странцима, / / Спаситељу, и сам буди великодушан.
Данас сам узвишен,/ али суров у срцу,/ џаба и узалуд,/ нека ми не суди са фарисејем,/ него ми дај митарску понизност/ сам на великодушност, правду,// и ово ме рачуна.
Сагрешио сам, намучивши сасуд свога тела,/ великодушан сам,/ али у покајању ме прими,/ и призови ме на разум,/ да не будем грамзив, ни суров према странцима, // Спаситељу, буди великодушан према мени.
Страстима сам се самозапалио, / штедећи души својој великодушно, / али у покајању ме прими, / и призови ме разуму, / да не будем ни грамзив, ни суров према странцима, / / Спасе, буди и сам према мени великодушан.
Глас Твој не послушах,/ Писму Твоме Законодавче не послушах,/ али у покајању ме прими,/ и призови ме на разум,/ да не пожелим, нити пожелим странца,/ Спаситељу, и сам дарежљив буди.
Рефрен: Преподобна мати Маријо, моли Бога за нас.
Марија: Безтелесно пребивање у телу је пролазно,/ Ти си заиста примила благодат као Божју,/ верно се заступај за оне који те поштују./ Штавише, молимо ти се,// од свих недаћа и избави нас својим молитвама.
Рефрен: Преподобна мати Маријо, моли Бога за нас.
Марија: Спустивши се у дубину велике беде, / била си неконтролисана, / али си се уздигала са бољом мишљу, / до крајње пројаве врлине, славно, / / анђелске природе Марије, изненађујуће.
Рефрен: Преосвећени оче Андреј, моли Бога за нас.
Андреј: Андреј, очинска похвала, / не престај молитвама својим, / стојећи пред Пресветом Тројицом, / да се избавимо од мука, / љубављу твога божанског представника, свеблагословеног призива, // Ђубриво за Крит.
Слава Оцу и Сину и Светоме Духу.
Тројичан: Нераздељиво биће,/ несливене Личности,/ Теологизирам Те, Јединствено Тројично Божанство,/ Као једнокраљево и сапрестоло,/ кличем Теби велику песму,// у највишој, најхимнијој достојној.
И сада и увек и у векове векова. Амин.
Богородица: И рађаш, и девствени си,/ и остајеш у обе природе Дјеве:/ Онај који се роди обнавља законе природе,/ материца рађа не рађајући./ Све што Бог хоће, побеђује се поредак природе: // Он чини шта хоће.
Хор: Ирмос: Од јутарње вечери, човекољубиви, просвети ме, молим се,/ и упути ме у заповестима Твојим,/ и научи ме, Спасе,// да творим вољу Твоју.
Рефрен: Помилуј ме Боже, помилуј ме. (за сваки тропар)
Исусе, посети ране душе моје,/ као пали разбојници стари у руци,// и исцели болест моју, Христе, молим се.
У ноћи мој живот прође заувек, / јер је тама брза и дубока за мене, ноћ греха, / / али као дан сина Спаситеља, покажи ми.
Рувим, угледајући се на проклетог Аза, учини безакоње и безакоње против Бога Свевишњега,// оскрнави постељу моју, као његов отац.
Исповедам Ти се, Христе Царе,/ сагреших, сагреших,/ као браћа која продадоше плод чистоте и целомудрености пред Јосифом.
Праведну душу везују сродници,/ продајући се у слатки рад,/ по лику Господњем:/ сва си душа, продала си се// злима својим.
Јосифов праведни и целомудрени ум / подражавај проклету и неумешну душу, / и не оскрнави се тежњама без речи / увек безаконим.
Иако је понекад Јосиф живео у рову, / Господару Господњи, / али по лику Твога погреба и устајања // шта ћу Теби донети кад донесем калико?
Мојсије је чуо ковчег душе, / ношен водама, таласима река, / као у ђавола старог, води послове горке // Савет фараона.
И жене су чуле за тебе, понекад убијаш/ човека без старости, проклету душу, чин чедности,/ сада као велики Мојсије// ово је мудрост.
Као велики Мојсије/ Египћанин, ранивши/ ум проклети, ниси убио своју душу:/ и како си, веле, обитавао// у пустињи страсти кроз покајање?
Велики Мојсије се настанио у пустињи,/ дођи и угледај се на тај живот,/ и у грму теофаније твоја душа// биће у виђењу.
Мојсијев штап замишља се душом, / ударајући у море, и згушњавајући дубине, / у лику Божанског крста: / који и ти можеш // велика дела.
Арон принеше Богу огањ, непорочан, неласкав:/ а Офније и Финес, као што си ти души,// принеше Господу оскврњен живот туђ Богу.
Као тешка настројеност,/ огорчени фараон је био Господар,/ Јани и Јамбре, душом и телом, // и удубљен умом, али помози ми.
Измет помешан са умом проклетим, / умиј ме, Учитељу, у купељи суза мојих, / Теби се молим, одеће моје од меса, / чинећи их белим као снег.
Ако испитујем своја дела, Спаситељу,/ видим сваког човека који је прекорачио своје грехе,/ да греши разумом,// не незнањем.
Помилуј, Господе, створење Твоје,/ за грехе наше, ослаби нас,/ јер је Он сам по природи чист,/ и осим Тебе// нема никог осим прљавштине.
Ради мене, овога Бога,/ ти си у мени замислио,/ чуда си показао, исцељујући губавце,/ и стегао раслабљеног,/ зауставио си крвоток Спаситеља свога,// додиром пиз.
Угледајте се на крваву проклету душу, / свештеници, суздржите белеге Христове, / да се ослободите од рана, / и чујте од Њега // вера ваша спасиће вас.
Подражавај душу своју доле, / дођи, пади пред ноге Исусове, / да те исправи, / и да идеш у правом правцу // путевима Господњим.
Ако си и дубок бунар, Господе,/ пусти воду из чистих жила твојих,/ али као Самарјанка, нико не пије жеђ живота // јер потоци теку.
Нека Силоам/ буде сузе моје, Господе Господе,/ дај да оперем јабуку срца свога,// и да Те мудро видим, Светло вечна.
Рефрен: Преподобна мати Маријо, моли Бога за нас.
Марија: О свебогата неупоредивом жељом,/ пожелевши да се поклониш дрвету животињском,/ теби је услишана жеља,/ дај да и ја// добијем највећу славу.
Рефрен: Преподобна мати Маријо, моли Бога за нас.
Марија: Прешавши потоке Јордана,/ безболни мир си нашла,/ избегавши сласт тела,/ и нас си угасила// молитвама својим, преосвећени.
Рефрен: Преосвећени оче Андреј, моли Бога за нас.
Андреј: Као што су пастири најплеменитији, / и најмудрији, / ти си изабран, / молим се са великом љубављу и страхом, / твојим молитвама ћеш побољшати спасење, / и живот вечни.
Слава Оцу и Сину и Светоме Духу.
Тројице: Славимо Те Тројице, Једнога Бога,/ Света, Света, Света јеси/ Оца, и Сина и Душе,/ Биће просто,// Једног обожаваног.
И сада и увек и у векове векова. Амин.
Богородица: Од Тебе се обуци у мешавину моју,/ нетрулежну, безмужну Мати Дјево,/ Боже, који је створио капке,// и сједини са Себом људску природу.
Рефрен: Ирмос: Завапих од свег срца/ дарежљивом Богу,/ и услиши ме из пакла,// и подигоше живот мој од лисних уши.
Рефрен: Помилуј ме Боже, помилуј ме. (за сваки тропар)
Приносим сузе Спаситељу своме,/ и из дубине уздаха својих/ доносим чисте, вапијући срцу своме:/ Боже, сагреших/ очисти ме.
Одлучила си се душа од Господа свога,/ као Датан и Авирон:/ али помилуј, зови из подземља,// да те земаљски бездан не покрије.
Као млада душа разбеснела,/ постао си као Јефрем,/ као дивокоза, сачувавши живот од замки,// ум и вид свој у дело управивши.
Нека рука Мојсијева увери наше душе да Бог може избелити и очистити живот губавца:/ и не очајавај у себи, // иако си губавац.
Таласи Спаситеља грехова мојих/ као Црно море враћајући се мору,/ покривши ме изненада,// као Египћани понекад, и триста.
Имао си неразумну вољу за душу своју, / као раније Израиљ: / Божанску ману си безречно одредио, / / пожудна прождрљивост страсти.
Душе драге, драже сте мисли хананске,/ него жиле камене,/ из којих река тече као чаша, спрам мудрости, // излива струје богословља.
Свињско месо и котлови, и египатско јело,/ Ти си одредио душу моју изнад свега на небу,// Као безумни људи из давнина у пустињи.
Као што је Мојсије ударио слугу Твога/ штапом камен,/ животворна ребра Твоја симболизовала,/ одоздо свега// пиће живота Спаситеља, црпимо.
Искушај своју душу и види, као Исус Навин/ обећања земље каква је, // и настани се у њој добротом.
Устани и победи, / као Исус Амалик, телесне страсти, / и Гаваонце, ласкаве мисли // увек победоносне.
Пређи преко садашње природе времена, / као што је ковчег био први, / и земља његова, буди у поседу обећања душе, / / Бог заповеда.
Јер си спасао Петра, који је завапио/спаси, претекавши ме као Спаситељ/од звери, и пруживши руку Своју//и извео ме из дубине греха.
Ми смо твоје утешно пристаниште,/ Господару, Владико Христе,/ али ме из неугасивих дубина греха и очајања// унапред избави.
Ја јесам, Спаситељу, / ти си већ уништио древни царски новац, / али си спалио кандило Претече Твоје Речи, // тражи и пронађи лик Твој.
Рефрен: Преподобна мати Маријо, моли Бога за нас.
Марија: Угаси пламен страсти,/ пролиј капље суза Марији,/ распали се душа твоја,/ и даруј милост мени,// слузи својој.
Рефрен: Преподобна мати Маријо, моли Бога за нас.
Марија: Стекла си небеску бестрасност,/ крајњим животом своје мајке на земљи./ Штавише, они који ти певају,/ ослободиће се страсти// твојим молитвама, молећи се.
Рефрен: Преосвећени оче Андреј, моли Бога за нас.
Андреју: Ја сам пастир Крита, и вођа,/ и вођа молитвеника васељене,/ долазим к Андреју, и вапијем теби, оче, за мене, из дубине греха.
Слава Оцу и Сину и Светоме Духу.
Тројица: Тројица је проста, недељива, / одвојена од Личности, / и Јединица је сједињена Природом, / / Отац говори, и Син, и Божански Дух.
И сада и увек и у векове векова. Амин.
Богородица: Утроба Божја нас је родила,/ замислила нам:/ Њега, као Творца свега, моли Богородицу,// да се молитвама Твојим оправдамо.
Рефрен: Завапих од свег срца/ дарежљивом Богу,/ и услиши ме из пакла,// и подигоше живот мој од лисних уши.
Душо моја, душо моја, / устани, шта спаваш? / Крај се ближи, / и ти ћеш се збунити. / Устани, / нека те помилује Христос Бог, који је свуда и све испуњава.
Видећи Христов лек отворен,/ и здравље Адамово како из њега тече,/ ђаво страдаше, рањен је,/ и заплака у беди,/ и завапи пријатељу своме:/ шта ћу Сину Марину,/ Витлејемац ме убија,/ који свуда све испуњава.
Певање блажених са тропарима је одлика Јутрења у четвртак Великог канона и Јутрења на Велики Петак (уз читање 12 Јеванђеља), те стога ни у ком случају не треба да буде изостављена.
Припев: У Царству Своме, сети нас се, Господе, када дођеш у Царство Твоје.
Ти си створио разбојника Христа, рајског житеља, / на Крсту, вапијући ти: сети ме се, / учини ме недостојним тога покајања.
Стих: Блажени сиромашни духом, јер је њима Царство небеско.
Маное, чула је душа моја од давнина, / Бог у пројави, / и од неплодности тада примио плод обећања, / / подражавај ту побожност.
Стих: Блажени ожалошћени, јер ће се утешити.
Љубоморни на лењост Самсонову,/ одсецаш главу својој души од дела својих,/ издајући странцу, жудњу за // целомудреним и благословеним животом.
Стих: Блажени крокоси, јер ће наследити земљу.
Прво ћу чељустима уништити победоносне странце, / сада ћеш наћи заточеништво страсној доброти, / али душо моја, избегавај подражавање, / / дела и слабости.
Стих: Благо онима који су гладни и жедни правде, јер ће се наситити.
Варак и Јефтај, војсковође,/ судије Израиљеве дале су предност првоме,/ са њима, храбри Девора:/ те душе одважне// ојачале у храбрости.
Стих: Благословена милост, јер ћеш помиловати.
Познао си храброст Јаелина, душо моја,/ Сисере, који се старао,/ и творио спасење, оштрим дрветом, чуј,// којим се крст теби чини.
Стих: Благо онима који су чисти срцем, јер ће Бога видети.
Прождри душу своју хвале вредну жртву, / принеси дело као кћер, / од Јефтаја, најчистије, / и закољи као жртву, страсти телесне // Господу свом.
Стих: Блажени миротворци, јер ће се ови синовима Божијим назвати.
Размишљаће душа моја о руну Гедеоновом,/ покупиће росу с неба,/ и сићи ће као пас, и пити воду/ која тече из закона,// писаним угњетавањем.
Стих: Блажени изгоне правду ради њих, јер је њихово Царство Небеско.
Или си примио осуду свештеника за моју душу, лишењем ума / стекавши страсти за себе,// као дете, чинећи безакоње.
Стих: Благо теби кад те руже, и удају за тебе, и говоре сваку злу реч на тебе, који мене ради лажеш.
У судијама, Левит је из немара/ поделио своју жену на дванаест племена, душо моја,/ да разоткрије прљавштину// безаконог Венијамина.
Стих: Радујте се и веселите се, јер је плата ваша обилна на небесима.
Молила се љубљена Ана, / уснама се кретала ка похвали, / али се њен глас не чуо, / али је још била нероткиња, / / рађа сина достојног молитве.
Стих: Помени нас, Господе, када дођеш у Царство Твоје.
Међу судије су убрајани/ Анин потомак, велики Самуило,/ кога је Армафема васпитала у дому Господњем,/ душа моја љубоморна је на њега, суди// најпре твоја дела.
Стих: Помени нас, Владико, када дођеш у Царство Твоје.
Давид је изабран за царство,/ помазан је краљевски рогом Божанског мира:/ јер ти, душо моја, ако желиш горње царство,// помази се са светом сузама.
Стих: Помени нас, Света, када дођеш у Царство Твоје.
Смилуј се творевини Својој, Милостиви,/ поштеди руку Своју за творевину Своју,/ и помилуј све који су сагрешили,/ а најмање,// оне који су презрели заповести Твоје.
Слава Оцу и Сину и Светоме Духу.
Тројичан: Без почетка, и рођења и порекла, / клањам се Оцу који роди, / славим Сина који се роди, / певам Оцу и Сину, / / Светоме Духу.
И сада и увек и у векове векова. Амин.
Богородица: Преприроднијег Рождества Твога клањамо,/ по природи славе Детета Твога/ без делања Богородице:/ Која има само једно лице,// исповеда се по самој природи.
Припев: Ирмос: Сагреших, сагреших, неправедно пред Тобом поступих, нижи сам од посматрача, инфериорнији од творца, како си нам заповедио; али не издај нас до краја, Оци Боже.
Рефрен: Помилуј ме Боже, помилуј ме. (за сваки тропар)
Сагрешио сам безаконо/ и одбацио заповест Твоју,/ као да сам сагрешио/ и нанео красте на своје ране:/ али помилуј ме,// За добросрдног Бога Отаца.
Тајну срца мога/ Исповедам се Теби, Судијо мој,/ види смирење моје,/ види тугу моју,/ и послушај данас суд мој,/ и помилуј ме, као што си милосрдан,// оче Боже.
Савле понекад, као да је уништио душу свога оца, душу магарца,/ одједном би стекао царство да служиш,/ али пази, не заборави на себе,/ твоје зверске пожуде// желе више од Царства Христовог.
Давид је понекад Отац Божији, / иако је моја душа сагрешила, / од прељубе га је погодила стрела, / копље га ухватило, клонуло га је убиство ухватило, / али си сам се носио са најтежим делима болестан, // са самоугађајућим тежњама.
Јер Давид је понекад сабрао безакоње:/ разријешивши блуд убиством,/ показавши дубоко покајање:/ а ти си, душо најпрепреденија, то учинио,// не покајавши се Богу.
Давид понекад замишља,/ преписавши песму на икону,/ осуђује оно што је учинио, дозива:/ помилуј ме. Јер ти сам сав сагрешио, Боже, // очисти ме сам.
Ковчег, као на колима ношен,/ 3а ово,/ када се претворим у теле,/ додирне точку, искушава ме гнев Божији:/ али побегавши од те смелости,// поштуј Божанско поштеније.
Чуо си Авесалома,/ како си се у природи уздигао?/ Зла дјела његова познавао си,/ постељу Давида оца твога оскрнавио,/ али си на њега страсно подражавао// и пожудну жељу.
Своје неупотребљиво достојанство покорила си телу своме:/ осим Ахитофела, нашла си, душо, непријатеља,/ ти си са овим саветом сишао,/ али ово расејање је сам Христос,// и ти се на сваки начин спасаваш.
Дивни Соломоне,/ и испуњен благодаћу мудрости,/ саздавши понекад ово зло пред Богом,/ одступи од Њега:/ коме си проклет животом својим, душом својом// постао си сличан.
Оскрнављен мамцима страсти мојих, / тешко мени, исцелитељу мудрости, / исцелитељу расипних жена, и страном од Бога: / коме си се умом о души подражавао! // Са сладострасношћу гадно.
Био си љубоморан на Ровоама/ који није послушао савет оца,/ а такође и на твог злог слугу Јеровоама, некадашњу отпадничку душу,/ али избегавај опонашање, и позивај Бога // који су згрешили, буди великодушан.
Љубоморна си на Ахаавову прљавштину, душо моја, јао мени, била си станиште телесне прљавштине, и посуда се осрамотила од страсти, али из дубине своје уздахни, и своје си грехе Богу рекла.
Илија је понекад падао на две/ педесет Језавеља,/ када је уништавао хладне пророке,/ у укору Ахавову,/ али избегавај да се угледаш на две душе,// и ојачај.
Небо је затворено за твоју душу,/ и глад Божија те обузима:/ када је Илија Тишбејанин био као Ахав,/ понекад се ниси покорио речима,/ него си постао као Сарафија,// храни своју пророчку душу.
Манасија је по вољи сабрао грехе твоје,/ поставивши их као грозоте страсти,/ и умноживши гнев душе,/ али они који су љубоморни на покајање топли су,// стичу нежност.
Припадам Теби,/ и приносим Теби, као сузе моје:/ Сагреших, као што блудница не згреши,/ и безаконик сам, као што нема никог другог на земљи,/ али помилуј, Владико, створење. Твој, // и позови ме.
Сахраних образ Твој, / и покварих заповест Твоју, / сва доброта помрачи, / и угаси страсти, Спасе, светлости, / али поштедевши награду моју, / како пева Давид, радост.
Обрни се, покај се, отвори скривено, / реци Богу који све зна: / Ти си тајну моју, Спаситељу једини, / али помилуј ме, како Давид пева // по милости Твојој.
Дани моји прођоше, као сан онога који се диже:/ као што се Језекија спусти на постељу моју,/ ја ћу се љубити у лето живота мога./ Али који ће се Исаија јавити души твојој,/ ако не Бог свих?
Рефрен: Преподобна мати Маријо, моли Бога за нас.
Марија: Завапивши Пречистој Богородици, / ти си најпре одбацила јарост страсти, / потребу за хладноћом, / и постидила си непријатеља, / али дај сада помоћ од туге, // и мени, слузи свом.
Рефрен: Преподобна мати Маријо, моли Бога за нас.
Марија: Кога си заволела, Кога си зажелела,/ Ради кога си тело истрошила,/ моли сада Христа за слуге:/ да је свима нама био милостив,/ мир даје // онима који Му се клањају.
Рефрен: Преосвећени оче Андреј, моли Бога за нас.
Андреј: На стени вере / укрепи ме молитвама својим, оче, / штитећи ме страхом Божанским, / и покајањем Андреје, даруј ми, молим те, / и избави ме од мреже непријатеља / / тражи ме.
Слава Оцу и Сину и Светоме Духу.
Тројица: Тројица је проста, нераздељива,/ једносуштаствена, и Природа је једна,/ Светлост, и Светлост, и три Света, и једна Света/ Боже Тројица пева се:/ али певај величај, Живот и Житије, душе, // сав Боже.
И сада и увек и у векове векова. Амин.
Богородица: Теби певамо, благословимо Те, / клањамо се Теби, Богородице, / као што је Тројица нераздељива родила јединога Христа Бога / и сама си нам отворила // онима који су на небесној земљи.
(Можете га прочитати, можете га прескочити и почети са рефреном :)
Ирмос: Безпочетног Цара славе,/ Кога дрхте силе небеске,/ певајте, свештеници,// народе, величајте у све векове.
Рефрен: Свети апостоли, молите Бога за нас.
Као угљевље нематеријалне ватре, сагоре моје материјалне страсти, жеља за Божанском љубављу сада се распламсава у мени, апостоли.
Поштујмо трубе благословене Речи, по лику пада зидова непостојаног непријатеља и утврђене мудрости Божије.
Уништи идоле моје страсне душе, као што рушиш храмове и стубове непријатељске, апостоле Господње, храм освећење.
Рефрен: Пресвета Богородице, спаси нас.
Богородица: Садржала си непојмљиву природу, носила си све што је носила, помузела си чисто, хранљиво створење Христа Животворца.
(Можете га прочитати, можете га прескочити и почети са рефреном :)
Ирмос: Безпочетног Цара славе,/ Кога дрхте силе небеске,/ певајте, свештеници,// народе, величајте у све векове.
Рефрен: Свети апостоли, молите Бога за нас.
Дух је почео лукавством да створи сву Цркву, апостоле Христове, у њој благосиља Христа заувек.
Затрубивши у поуку, апостоли одбацише свако ласкање идолима, узносећи Христа у све векове.
Апостоли, добра емиграција, посматраче света и становниче Небеса, који те увек хвале, избави те од невоља.
Припев: Пресвета Тројице, Боже наш, слава Теби.
Тројице: Тросоларно Свесветло Божанство, Једнославна и Једнопрестолна Природа, Оче Свемогући, Сине и Божанска Душе, Теби певам заувек.
Рефрен: Пресвета Богородице, спаси нас.
Богородица: Пошто смо часни и над престолом, хвалимо Богородицу без престанка, људи, једну Мати и Дјево по Рођењу.
Хор: Ирмос: Његове војске небеске величају, / и Херувими и Серафими дрхте, / сваки дах и твар, / певајте, благосиљајте, / и узносите у све векове.
Рефрен: Помилуј ме Боже, помилуј ме. (за сваки тропар)
Сагрешивши, Спаситељу, помилуј, / уздигни ум мој на обраћење, / прими мене који се кајем, и помилуј кад вапијем: / Ти који си сагрешио спаси, / / који сагрешише, помилуј ме.
Кочијаш Илија, / уђе у кола врлина, / као на небо, носећи понекад и више од земаљских ствари: // зато, душо моја, размишљај о успону.
Најпре тече поток Јордана, милост Јелисејева/ Јелисеја, сто овде и овде:/ али ти се, душо моја, благодати не причестис// због неумерености.
Јелисеј понекад прима Јелисејеву милост,/ прима већу благодат од Бога:/ али ти, душо моја, ниси причестио благодати// због неумерености.
Соманитис понекад/ утврди праведника, о души, доброг морала:/ у кућу ниси увео,/ ни странца, ни путника.// У међувремену је палата расплакала плач.
Гијезија се угледао на проклетог/ рђав ум је увек у души,/ чија је среброљубље сада одложено до старости:/ бежи од огња пакла,// повукавши се од својих злих.
Ти си љубоморан на Озијину душу, / ову губу си у себи стекао: / мислио си без места, а поступио си безаконо: / остави их на миру / и оне који воде ка покајању.
Душе Нинивљане су те чуле / кајући се Богу, са костријетима и пепелом, / на њих ниси подражавао, него си се јавио, најзлији од свих, / / пред законом, и по закону оних који су сагрешили.
У јарку Блате чуо си Јеремијину душу,/ град Сион како вапи од јецаја,/ и тражећи сузе,// опонашај овај јадни живот и спаси се.
Јона ће побећи у Тарсис,/ предвидевши обраћење Нинивљана,/ знајући да је пророк милости Божије:/ још љубоморнији// пророчанство се не може лагати.
У рову си чуо за Данила,/ како си зачепио уста своја, о души звери:/ чуо си, као младићи о Азарији,// угасио си вером распаљени огањ пећи.
Сав Стари Завет / донешен у твоју душу, / подражавај се праведним, богољубивим делима, / / избегавај чопор злих грехова.
Смилуј се на правду Спаситеља, / и избави ме од огња, казне, / чак и ја да трпим праведно на суду: / ослаби ме пре краја, / / кроз врлину и покајање.
Као разбојник вапијем Теби: сети ме се./ Као Петар вапијем горнику:/ Ослаби ме Спасе. 3 Кажем као цариник:/ Плачем као блудница./ Прихвати мој плач,// као Хананејци понекад.
Гнојни, Спаситељу, исцели/ душо понизна моја: ја сам једини Лекар,/ намажи ми гипс, и уље и вино, дела покајања,// нежност са сузама.
Хананејци и подражавам се,/ помилуј ме, вапијем, Сине Давидов:/ Дотичем се руба хаљине, ко крвари // Плачем, као Марта и Марија над Лазаром.
Спаситељеву сузу чашу, / као мелем што исушује главу, / призивам Те, као блудницу која тражи милост, / приносим молитву, / / и молим те да прихватиш своје напуштање.
И нико други, као што сам сагрешио Теби, / него прими ме обоје, Спаситељу милосрдни, / кајући се са страхом, и призивајући на љубав: / Теби сам сагрешио, / / помилуј ме Милостиви.
Поштеди Спаситеља Твога творевине,/ и тражи као пастир изгубљеног,/ пре него што заблудног од вука уграби,/ учини ме овцом// да пашу овце Твоје.
Кад Судија седе као умилостиви, / и показа страшну славу Спаситеља твога: / о, какав онда страх! Пећ запаљена, // свима који се боје несносног суда Твога.
Рефрен: Преподобна мати Маријо, моли Бога за нас.
Марија: Светлост Незалазеће Мајке, просветивши те,/ од помрачења страсти./ Штавише, ступивши у благодат духовну,/ просветли Марију,// која те заиста хвали.
Рефрен: Преподобна мати Маријо, моли Бога за нас.
Марија: Видевши ново чудо, уплаши се ваистину божанска мати Зосима у теби:/ анђео се у телу угледа,/ и све се ужасну,// Христос опасаше довека.
Рефрен: Преосвећени оче Андреј, моли Бога за нас.
Андреј: Како имам смелост у Господу, / Андреј Критски, поштена похвала, / молим се, молећи се за допуштење из окова безакоња, / сада ме пронађи молитвама својим, / као учитеља покајања, / и слава светима.
Благословимо Оца и Сина и Светога Духа Господа.
Тројице: Отац без почетка, Син без почетка,/ Утешитељ добри, Душе права:/ Речи Божије Родитељу,/ Оче без смисла Речи,/ Живописни и Творче душе,// Тројице Јединице, помилуј ме.
И сада и увек и у векове векова. Амин.
Богородица: Као од обраћења скерлета, Пречиста,/ умног скерлета Емануилове,/ тело се изнутра у утроби Твојој./ Штавише, Богородице// ми Тебе заиста поштујемо.
Хор: Хвалимо, благосиљајмо и клањајмо се Господу, певајући и узносећи се у векове.
И војске Небеске величају, / и Херувими и Серафими дрхте, / сваки дах и творевина, / певају, благосиљају, / и узвисују у све векове.
Велича душа моја Господа,/ и радује се дух мој у Богу, Спаситељу мом.
Пречасни Херувим/ и преславни без поређења Серафиме,/ који роди Бога Реч нетрулежно,/ стварну Богородицу, величамо Те.
Као што сам гледао на понизност Мојих слугу, / гле, од сада ће Ме благосиљати сви нараштаји моји.
Пречасни Херувим/ и преславни без поређења Серафиме,/ који роди Бога Реч нетрулежно,/ стварну Богородицу, величамо Те.
Јер силни ми учини величину,/ и свето је Име Његово, и милост Његова од колена до колена онима који Га се боје.
Пречасни Херувим/ и преславни без поређења Серафиме,/ који роди Бога Реч нетрулежно,/ стварну Богородицу, величамо Те.
Створи моћ својом руком, / расипати срца њихова гордим мислима.
Пречасни Херувим/ и преславни без поређења Серафиме,/ који роди Бога Реч нетрулежно,/ стварну Богородицу, величамо Те.
Оборите моћне, а узвисите понизне;/ Напуните гладне добрима, а богати пустите своју сујету.
Пречасни Херувим/ и преславни без поређења Серафиме,/ који роди Бога Реч нетрулежно,/ стварну Богородицу, величамо Те.
Израиљ ће примити слугу свога, сећати се милости његове, / као реч оцима нашим, Аврааму и семену Његовом, у векове.
Пречасни Херувим/ и преславни без поређења Серафиме,/ који роди Бога Реч нетрулежно,/ стварну Богородицу, величамо Те.
(Можете га прочитати, можете га прескочити и почети са рефреном :)
Припев: Ирмос: Исповедамо Те, ваистину Богородице,/ спасењем Твојим, Дјево пречиста,// безтелесним лицима величајући Те.
Рефрен: Свети апостоли, молите Бога за нас.
Извори спасоносне воде који су се јавили апостолима, напојили су моју исцрпљену душу грешном жеђу.
Лебдећи у бездану уништења и у погружењу, већ сам био десница Твоја, као Петар, Господе, спаси ме.
Као со, сласна суштина учења, исуши трулеж мог ума и одагна мрак незнања.
Рефрен: Пресвета Богородице, спаси нас.
Богородичан: Даруј ми радост коју сам, плачући, родила, да нађем Божанску утеху, Госпођо, у данима који долазе.
(Можете га прочитати, можете га прескочити и почети са рефреном :)
Ирмос: Ти, Заступниче неба и земље/ свим нараштајима угађамо:/ тјелесно за обитавање // у Теби испуњење, Дјево, Божанство.
Рефрен: Свети апостоли, молите Бога за нас.
Песмама те величамо, сабрање блажени апостолски: јер се јавила васељени светла, одгонећи прелест.
Ухвативши своју речну рибу у благословеном мору, увек доносите храну Христу, апостоли блаженства.
Својом молбом Богу, сети се нас, апостола, да се избавимо од сваког искушења, молимо се, хвалећи те с љубављу.
Припев: Пресвета Тројице, Боже наш, слава Теби.
Тројице: Тебе, Тројична Јединица, Отац, Син са Духом, Јединствени Бог Једносуштински, Ја певам, Једномоћна, Безпочетна Тројица.
Рефрен: Пресвета Богородице, спаси нас.
Богородица: Теби, Учитељу и Богородице, угађамо свим породицама нашим, као што смо Тобом избављени од заклетве: јер си нам дао радост, Господе.
Хор: Ирмос: Рођење бесеменог зачећа је неисказани Божић,/ Матери безмужног, непролазног Плода,/ Јер рођење Бога обнавља природу./ Штавише, роди све вас,/ као Пресвета Богородица,// Православље величамо.
Рефрен: Помилуј ме Боже, помилуј ме. (за сваки тропар)
Ум је ослабљен, тело болесно, / болестан дух, слаба реч, / живот је мртав, крај је пред вратима. / Штавише, душо моја проклета, шта си урадила, / / кад дође Судија да искуша твоју?
Мојсије је донео твојој души, бићу свету, / и из овога сва заветна писма, / говорећи ти праведне и неправедне: / одоздо ти се, душо, угледао други, а не први, / у Бога сагрешивши.
Закон бледи, Еванђеље слави, / Писмо све немарно у вама, / пророци су бледи, и сва праведна реч: / ваше красте, душе, множе се, / / Ја нисам лекар ча.
Сада доносим ова упутства у Писмо, / водећи душу твоју, к умилности: / буди љубоморан на праведнике, а одступи од грешника, / и умилостиви Христа молитвама и сажаљењем, // и чистотом, и постом.
Христос се очовечио, / призивајући разбојнике и блуднице на покајање: / покајте се, врата Царства су се већ отворила, / и фарисеји и цариници то предвиђају, / и прељубници који се кају.
Христос се очовечио,/ спојивши тело са мном,/ и све што је од природе по жељи/ испуњено грехом осим,/ као ти, душо,// и предочивши лик Његовог силаска.
Христос је мудраце спасао,/ сазвао пастире,/ показао бебу многим мученицима,/ прославио старце, и старе удовице,/ на чију душу ниси био љубоморан ни на делу, ни на животу,// али тешко теби, нећеш бити тужен.
Господ је постио четрдесет дана у пустињи, / последњој глади, показујући шта је људско: / да се душа не улени, да ти не дође враг, / / молитва и пост твоја нека се одразе од ногу твојих.
Христос се кушао,/ ђаво кушао,/ камен показавши,/ да буде хлеба:/ на гору изнесен/ зачас сва царства света види./ Страх за душу, хвата,// трезвено моли Бога сваки час.
Грлица пустинољубива, / глас вапаја, / Христова светиљка, проповеда покајање, / Ирод безаконик са Иродијадом. / Гле, душо моја, да не будеш увучена у замке безаконе, / / али целивај покајање.
Благодат Претече пресели се у пустињу,/ и сва Јудеја и Самарија/ чуше ток,/ и признаше грехе своје,/ ревносно се крсти // чијој души се ниси угледао.
Брак је заиста поштен, а постеља нечиста:/ Христос је прво благословио обоје,/ отров тела,/ и у Кани, на свадби, претварајући воду у вино,/ и показавши прво чудо: // да, променила си се, душо.
Узећу раслабљеног, Христа, / постељу земаљску, / и младића који је умрл, васкрсао, рођење удовице, / и центурионског младића, / и Самарјани се не појавише, / у Дусу, служба // Теби душе пресликање.
Господ исцели крварење/ додиром поруба одежде:/ очисти губаве:/ просветли слепе и хроме:/ исцели глувонеме, и сиромашне доле једном речју: да се спасеш, душо проклета.
Лечећи болести,/ проповедајући благу вест сиромасима, Христе Рече,/ исцељујући штетнике, једући са цариницима,/ разговарајући са грешницима,/ кћер Јаирову душу умрлу // узврати додир руке.
Цариник побеже, а блудница остаде целомудрена,/ а фарисеј се хвали и осуди:/ О, бре, очисти ме:/ О, помилуј ме./ Овај величанствени вапај: Боже, благодарим Ти // и други луди глаголи.
Закхеј је био цариник, али обојица су побегли, / и фарисеј Симон, који је био олакшан, / и блудница се опростила од допуштења, / од Онога који је имао снаге да остави грехе // чак и са жељом душе подражавати.
Лудница, душо моја проклета, / Ти ниси била љубоморна, / И пошто си примила свет Алавастер, / сузама си умазала Нозе Спасова, / косу своју одсекла / / древних грехова рукопис је кидајући.
Градове којима је Христос јеванђеље дао,/ душо моја, знала си да проклињеш биће./ Бој се заповести, да не будеш као они,/ и Господ Содомски упоредивши је,// осуди те чак на пакао.
Нека не тугује душа моја, / који се јавио у очајању, Хананејци / који су чули веру, / који су се излечили речју Божијом. / Сине Давидов, спаси и мене, / зови из дубине срца, // као што је она Христу.
Буди милостив и спаси ме, / Сине Давидов, помилуј, / оне који су избезумљени речју, исцељењем, / гласом милости, као разбојнику који ми говори: / Амин, кажем ти, бићеш са мном на небу, // кад дођем у слави својој.
Разбојник је говорио о Теби,/ разбојник Теологизирао,/ обојица висила на крсту,/ али о, Добро јутро, као разбојнику Твоме вјерном,/ који си познао Тебе, Боже,/ и мени отвори врата// Твоје славно Царство.
Устрептава се творевина, видећи Тебе, / планине и камење од страха се распадају, / и земља се тресе, и пакао се огољује, / и светлост се помрачује у данима, / џаба, Исусе, / прикована на Крст.
Не вади од мене плодове достојне покајања, / јер је моја снага у мени малаксала, / даруј ми увек скрушено срце, / него духовно сиромаштво, / да ти ово принесем, / / као жртву пријатну, самога Спаса.
Судијо мој, и вођо мој, / иако опет од анђела долазиш, / суди целом свету, / тада ме видевши милостивим оком твојим, / помилуј и помилуј ме, Исусе, / више него било која друга људска природа сагрешивши.
Рефрен: Преподобна мати Маријо, моли Бога за нас.
Марија: Све си изненадила/ чудним животом својим,/ редовима анђела, и саборима људским,/ живећи нематеријално, и прешавши од природе:/ исто тако, као да је у Марију ушла нематеријална нога,// Јордан је прошао.
Рефрен: Преподобна мати Маријо, моли Бога за нас.
Марија: Умилостиви Творца/ за оне који те хвале, света мајко, ослободи се горчине и јада/ око оних који нападају:/ да избављени од невоље непрестано славимо// Господа који те прослави.
Рефрен: Преосвећени оче Андреј, моли Бога за нас.
Андреј: Пречасни Андреј, и преблажени оче,/ пастире Критски,/ не престани да се молиш за оне који ти певају хвалу:/ да се избавимо од сваког гнева и туге, и покварености,/ и неизмерних грехова,// тачни су они који се клањају сећању твоме.
Слава Оцу и Сину и Светоме Духу.
Тројичан: Прославимо Оца, узвисимо Сина,/ верно се поклонимо Божанском Духу,/ Тројици нераздељивој, Јединству по суштини,/ као Светлости и Светлости, и Животу и Животу, // животворним и просветљујућим циљевима.
И сада и увек и у векове векова. Амин.
Богородице: Сачувај град свој/ Пречистој Богородици:/ у Теби овај верно царује,/ у Теби се утврђује:/ и Тобом побеђује,/ побеђује свако искушење,/ и плени ратнике,// и предаје послушност.
Припев: Ирмос: Неисказани Божић зачећа без семена,/ Матери плода без мужа, непропадљивог,/ Јер рођење Божије обнавља природу./ Штавише, роди све вас,/ Као Пресвета Богородица,// Православље величамо.
Чтец: Ову светлост, Христе, просвети ме Тобом,/ молитвама твојим, Господе, Апостоле Твоји и Свети Николаје,// и спаси ме.
Слава Оцу и Сину и Светоме Духу.
Светлост ова, Христе, просвети ме Тобом,/ молитвама, Господе, светих Твојих,// и спаси ме.
И сада и увек и у векове векова. Амин.
Светло ова, Христе, просвети ме Тобом,/ молитвама Господа, Богородице,// и спаси ме.
Хвалите Господа на небесима, хвалите Га на висини.
Хвалите Га, сви анђели Његови, хвалите Га, све војске Његове!
Хвалите Га, сунце и месече, хвалите Га, све звезде сјајне!
Хвалите Га, небеса над небесима и водо над небесима!
Нека хвале име Господње, јер Он заповеди и створише се.
Постави их засвагда и зававек, даде наредбу, која неће проћи.
Хвалите Господа на земљи, велике рибе и све бездане;
Огањ и град, снег и магла, ветар силни, који извршује реч Његову.
Горе и сви хумови, родна дрвета и сви кедри,
Звери и сва стока, бубине и птице крилате,
Цареви земаљски и сви народи, кнезови и све судије земаљске,
Момци и девојке, старци и деца
Нека хвале име Господње; јер је само Његово име узвишено, слава Његова на земљи и на небу.
Он је узвисио рог народа свог, славу свих светаца својих, синова Израиљевих, народа који је близу Њега.
Појте Господу песму нову; хвала да Му је на сабору светих.
Нека се весели Израиљ о Створитељу свом, синови сионски нек се радују о цару свом.
Нека хвале име Његово покликујући, у бубањ и гусле нека Му ударају.
Јер је мио Господу народ Његов, украшава смерне спасавајући их.
Нек се веселе свеци у слави, и нек се радују на постељама својим.
Слава је Божија у устима њиховим, и мач с обе стране оштар у руци њиховој,
Да се освете народима, и покарају племена;
Да свежу цареве њихове у ланце, и властелу њихову у окове гвоздене,
И изврше на њима написани суд. Ова је част свима свецима Његовим. Алилуја!
Хвалите Бога у светињи Његовој, хвалите Га на тврђи славе Његове.
Хвалите Га према сили Његовој, хвалите Га према високом величанству Његовом.
Хвалите Га уз глас трубни, хвалите Га уз псалтир и гусле.
Хвалите Га с бубњем и весељем, хвалите Га уз жице и орган.
Хвалите Га уз јасне кимвале, хвалите Га уз кимвале громовне.
Све што дише нека хвали Господа! Алилуја!
Слава на висини Богу, а на земљи мир, људима добра воља. Хвалимо Те, благосиљамо Те, клањамо Ти се, славимо Те, благодаримо Ти велико ради славе Твоје. Господе Царе Небески, Боже, Оче Сведржитељу, Господе Јединородни Сине, Исусе Христе и Душе Свети. Господе Боже, Јагње Божије, Сине Очев, узми грех света, помилуј нас. Однеси грехе света, прими нашу молитву. Седи здесна Оцу, помилуј нас. Јер Ти си једини Свети; Ти си један Господ Исусе Христе на славу Бога Оца, амин.
Благосиљаћу Те сваки дан и славићу име Твоје у векове векова.
Господе, био си нам уточиште у векове векова. Аз рех: Господе, помилуј ме, исцели душу моју, јер Теби сагреших. Господе, дошао сам Теби, научи ме да чиним вољу Твоју, јер Ти си Бог мој, јер си Ти извор живота, у светлости Твојој видећемо светлост. Покажи милост Своју онима који Те воде.
Дај Господе да се на данашњи дан сачувамо без греха. Благословен си Господе, Оче Боже наш, и хваљено и слављено име Твоје у векове, амин.
Нека је милост Твоја на нас, Господе, док се уздамо у Тебе. Благословен си Господе, научи ме оправдањем Својим. Благословен си, Владико, просвети ме оправдањем Својим. Благословен си, Свети, просвети ме оправдањем Својим.
Господе, довека је милост Твоја, не презри дело руке Твоје: Теби је слава, Теби је појање, Теби је слава, Оцу и Сину и Светоме Духу, сада и увек и увек и у векове векова, амин.
Господе, помилуј, (12).
Рефрен: Паде душа моја на разбојнички пут,/ жестоко си рањен гресима својим,/ предавши се неразумном душманину./ Али као онај који има времена, он покајано вапије:/ надо непоузданог, стомак очајника, // Спаситељу, подигни ме и спаси.
Стих: Ујутру се испунисмо милости Твоје, Господе, и обрадовасмо се и обрадовасмо се: у све дане своје радовасмо се, јер дане у овај дан си нас понизио, у овом дану видесмо зло. И погледај на слуге Твоје и на дела Твоја, и поучи синове њихове.
Душа моја паде на разбојнички пут,/ ти си жестоко рањен гресима својим,/ предавши се безумном душманину./ Али као онај који има времена, вапи у сажаљењу:/ надај се непоуздан, очајан, // Спаситељу, подигни ме и спаси.
Стих: И доведи на нас господство Господа Бога нашега, и врати на нас дело руку наших, и врати дело руку наших.
Оклопом вере заогрнувши се,/ и ликом Кума наоружавши се,/ ратницима доброте се показао,/ мучитељу се храбро одупро,/ и чари ђавоље си потрошио,/ бивши победник, Теби се даде венца:/ да се моли Христос за нас,/.
Слава Оцу и Сину и Светоме Духу, сада и увек и у векове векова. Амин.
Богородица: Прими гласове слуге Твога,/ Пречиста Дјево Маријо,/ и моли се непрестано,// за опроштење грехова, и да нам подари мир.
Чтец: Добро је исповедати се Господу и певати Имену Твоме, Свевишњи: милост Твоју ујутру проповедати, и истину Твоју у току ноћи. (двапут)
Боже свети, свети моћни, свети бесмртни, помилуј нас. (Трипут.)
Слава Оцу и Сину и Светоме Духу, сада и увек и у векове векова. Амин.
Пресвета Тројице, помилуј нас; Господе, очисти грехе наше; Учитељу, опрости безакоња наша; Свети, посети и исцели немоћи наше, имена Твога ради.
Господе, помилуј (три пута).
Слава Оцу и Сину и Светоме Духу, сада и увек и у векове векова. Амин.
Оче наш, који си на небесима, да се свети име Твоје, да дође Царство Твоје, да буде воља Твоја, као што је на небу и на земљи. Хлеб наш насушни дај нам данас; и опрости нам дугове наше, као што и ми опраштамо дужницима својим; и не уведи нас у искушење, него избави нас од злога.
Чтец: В хра́ме стоя́ще сла́вы Твоея́, на небеси́ стоя́ти мним, Богоро́дице, две́рь небе́сная, отве́рзи нам две́ри ми́лости Твоея́.
Чтец: Го́споди, поми́луй. (40 раз)
Сла́ва Отцу́ и Сы́ну и Свято́му Ду́ху, и ны́не и при́сно и во ве́ки веко́в. Ами́нь.
Чeстне́йшую Xeруви́м/ и Сла́внeйшую бeз сравне́ния Сeрафи́м,/ бeз истле́ния Бо́га Сло́ва ро́дшую,/ су́щую Богоро́дицу, Тя велича́ем.
Небе́сный Царю́, ве́ру утверди́, язы́ки укроти́, мир умири́, святы́й храм сей до́бре сохрани́: пре́жде отше́дшыя отцы́ и бра́тию на́шу в селе́ниих пра́ведных учини́, и нас в покая́нии и испове́дании приими́, я́ко Благи́й и Человеколю́бец.
Господе и Господару живота мога, не дај ми духа беспослице, малодушности, грамзивости и празнословља. (Поклони се до земље)
Дај ми дух целомудрености, смирења, трпљења и љубави према слузи Твоме. (Поклони се до земље)
Хеј, Господе Царе, дај ми да видим грехе своје, а не да осудим брата свога, јер си благословен у векове векова. (Поклони се до земље)
* * *
Дођите, поклонимо се Цару Богу нашем.
Дођите, поклонимо се и паднимо пред Христа, Цара Бога нашега.
Дођите, поклонимо се и паднимо самоме Христу, Цару и Богу нашем.
Чуј, Господе, речи моје, разуми помисли моје.
Слушај вику моју, царе мој и Боже мој! Јер се Теби молим, Господе!
Ујутру слушаш глас мој, ујутру стојим пред Тобом, и чекам.
Јер си Ти Бог који неће безакоња; у Тебе нема места ко је зао.
Безбожници неће изаћи пред очи Твоје; Ти ненавидиш све који чине безакоње.
Потиреш лажљивце; на крвопиоце и лукаве мрзи Господ.
А ја по великој милости Твојој улазим у дом Твој, и клањам се у светој цркви Твојој са страхом Твојим.
Господе! Води ме у правди својој; ради непријатеља мојих поравни преда мном пут свој.
Јер нема у устима њиховим истине; у њима је неваљалство; грло им је гроб отворен; на језику им је дволичење.
Боже! Не дај им напретка, нека се разбију помисли њихове. За многа неваљалства њихова обори их, јер се побунише на Тебе.
Па ће се радовати сви који се у Те уздају; довека ће се веселити које Ти заклањаш; дичиће се који љубе име Твоје.
Јер Ти, Господе, благосиљаш праведника, као штитом заклањаш га милошћу својом.
Господе! Ти си нам уточиште од колења до колења.
Пре него се горе родише и сазда се земља и васиљена, и од века довека, Ти си Бог.
Ти враћаш човека у трулеж, и говориш: Вратите се синови људски!
Јер је хиљада година пред очима Твојим као дан јучерашњи, кад мине, и као стража ноћна.
Ти их као поводњем односиш; они су као сан, као трава, која рано вене,
Ујутру цвета и увене, увече се покоси и сасуши.
Јер нас нестаје од гнева Твог, и од јарости Твоје у сметњи смо.
Ставио си безакоња наша преда се, и тајне наше на светлост лица свог.
Сви се дани наши прекраћују од срдње Твоје, године наше пролазе као глас.
Дана година наших свега има до седамдесет година, а у јачег до осамдесет година: и сам је цвет њихов мука и невоља; јер теку брзо, и ми одлећемо.
Ко зна силу гнева Твог и Твоју јарост, да би Те се као што треба бојао?
Научи нас тако бројати дане наше, да бисмо стекли срце мудро.
Поврати се, Господе! Докле ћеш? Смилуј се на слуге своје.
Ујутру нас насити доброте своје, и радоваћемо се и веселити у све дане своје.
Обрадуј нас према данима, у које си нас мучио, и према годинама, у које смо гледали невољу.
Нека се покаже на слугама Твојим дело Твоје, и слава Твоја на синовима њиховим.
Нека буде добра воља Господа Бога нашег с нама, и дело руку наших доврши нам, и дело руку наших доврши.
Милост и правду певам; Тебе, Господе, славим.
Размишљам о путу правом, кад би год дошао к мени, ходим у безазлености срца свог у дому свом.
Не стављам пред очи своје речи непотребне, мрзим на дела која су против закона, не пристајем за њима.
Срце покварено далеко је од мене; злих не знам.
Ко тајно опада ближњег свог, тог изгоним; ко је охолог ока и надутог срца, тог не трпим.
Очи су моје обраћене на верне на земљи, да би седели са мном. Ко ходи путем правим, тај служи мени.
Не живи у дому мом који ради лукаво; који говори лаж, не стоји пред очима мојим.
Јутром затирем све безбожнике на земљи, да бих истребио из града Господњег све који чине безакоње.
Како ћемо Те назвати, Блажени? / Небо, као да си ускрснуо као Сунце Истине. / Рај, као да си вегетирао, боја нетрулежности. / Дјево, јер остајеш нетрулежна. / Пречиста Мајко, као што си имала у светом загрљају Своме Сина, сав Боже. / Моли му се за спасење душа наших.
Управи кораке моје по речи Твојој / и нека ме не запоседне свако безакоње. / Избави ме од клевете људи, / и заповести Твоје држаћу. / Осветли лице Твоје слузи Твоме / И научи ме оправдањем Својим.
Нека се напуне уста моја хвале Твоје, Господе, / јер ћу певати о слави Твојој, / о сјају Твоме цео дан.
Свети Боже, Свети Силни, Свети Бесмртни, помилуј нас. (Трипут.)
Слава Оцу и Сину и Светоме Духу, сада и увек и у векове векова. Амин.
Пресвета Тројице, помилуј нас; Господе, очисти грехе наше; Учитељу, опрости безакоња наша; Свети, посети и исцели немоћи наше, имена Твога ради.
Господе, помилуј (три пута).
Слава Оцу и Сину и Светоме Духу, сада и увек и у векове векова. Амин.
Оче наш, који си на небесима, да се свети име Твоје, да дође Царство Твоје, да буде воља Твоја, као што је на небу и на земљи. Хлеб наш насушни дај нам данас; и опрости нам дугове наше, као што и ми опраштамо дужницима својим; и не уведи нас у искушење, него избави нас од злога.
Душо моја, душо моја, / устани, шта спаваш? / Крај се ближи, / и ти ћеш се збунити. / Устани, / нека те помилује Христос Бог, који је свуда и све испуњава.
Господе, помилуј, (40).
И у свако доба и у сваки час, на Небу и на земљи, обоженом и прослављеном, Христу Богу, Дуготрпељивом, Многомилостивом, Многомилостивом, Који љубиш праведнике и грешне Боже мили, Који све призиваш на спасење обећањима ради будућих благослова. Сам, Господе, прими молитву нашу у овај час и исправи живот наш заповестима Твојим, освети душе наше, очисти тела наша, исправи мисли наше, очисти мисли наше и избави нас од сваке туге, зла и болести, заштити нас светим анђелима Твојим, да их чувајући и поучавајући, достигнемо јединство вере и ум несвакидашњег као свагда ум твоме. икада, амин.
Господе помилуј три пута.
Слава Оцу и Сину и Светоме Духу, сада и увек и у векове векова. Амин.
Пречасни Херувим/ и преславни без поређења Серафиме,/ који роди Бога Реч нетрулежно,/ стварну Богородицу, величамо Те.
Господе и Владико живота мога, не дај ми духа беспослице, малодушности, грамзивости и празнословља. (Поклони се до земље)
Дај ми дух целомудрености, смирења, трпљења и љубави према слузи Твоме. (Поклони се до земље)
Хеј, Господе Царе, дај ми да видим грехе своје, а не да осудим брата свога, јер си благословен у векове векова. (Поклони се до земље)
Христе, Светло Истинска, просвети и освети сваког човека који долази у свет, нека се јави светлост лица Твога, да у њој видимо Светлост Неприступну: и усправи кораке наше на дело, заповести Твоје, молитве Пречисте Твоје Мајке и свих светих Твојих, амин.
Изабраном Војводо, победоносном, / као избављеном од злих, / благодарност напишемо слугама Твојим, Богородице, / али као непобедиву силу, / ослободи нас сваке невоље, к Теби призовемо; / Радуј се, Невесто необуздана.
Молитвама светих, оци наши, Господе Исусе Христе, Боже наш, помилуј нас. Амин.
Крај