Дванаести празници имају велики значај у духовном животу хришћанина: заједно са целом Црквом доживљавамо величину прослављеног догађаја, сву његову пуноћу – пре свега у литургијском животу Цркве, али и у нашем унутрашњем и спољашњем животу, који је од њега неодвојив. То не може а да не утиче на основу духовног живота православног човека – келијско молитвено правило. Тропар и кондак празника свакако морају укључивати јутарње и вечерње молитве; често се молитве пре јела замењују тропаром, а после трпезе кондаком празника. По директном упутству молитвеника, тропар празника се чита у склопу Правила за Свето Причешће. И, наравно, у ћелијском правилу није забрањено певати величанство празника због таквог природног импулса душе.
Задостојник је ирмос девете песме канона празника са припевом, који се у све дане дванаестог празника пева на Литургији уместо (за) „Достојно јести“. Задостојник мора да замени „Достојно јести“ током читавог овог периода, не само на Литургији, већ и у сваком молитвеном обреду, укључујући и келијско правило. Зато у нашу књигу уврштавамо достојне људе.
У овом одељку дајемо врло мало објашњења везаних за сам догађај празника и његову теологију: таква објашњења би била преопширна и још увек недовољна; суштину сваког од великих дванаест празника треба сазнати из других књига посебно њима посвећених, из беседа и богослужења Православне Цркве.