Јеванђелист Лука говори о рођењу Јована Крститеља (глава 1, ст. 5-25, 57-64, према руском преводу) (Лк. 1, 5-25, 57-64):
У дане Ирода, краља Јудиног, беше свештеник из реда Авије, по имену Захарија, и његова жена из породице Аронове; њено име је Елизабета. И једни и други беху праведни пред Богом, ходећи беспрекорно по свим заповестима и наредбама Господњим. Нису имали деце; јер је Јелисавета била нероткиња, а обе су већ биле у поодмаклим годинама. Једног дана, када је служио по реду пред Богом, жребом је, као што је то било обично код свештеника, ушао у храм Господњи за кађење, и читаво мноштво народа се молило напољу за време кађења; тада му се јави Анђео Господњи који је стајао на десној страни кадионог олтара. Захарија, видевши га, постиди се... Анђео му рече: Не бој се, Захарија; Јер је услишана молитва твоја, и жена твоја Јелисавета родиће ти сина, и даћеш му име Јован. И имаћете радост и весеље, и многи ће се радовати његовом рођењу... И рече Захарија анђелу; како ја то знам? јер сам стар, а моја жена је у годинама. Анђео му одговори: Ја сам Гаврило, који стојим пред Богом, и послат сам да разговарам с тобом и да ти донесем ову радосну вест.
И тако ћеш ћутати и нећеш моћи да говориш до дана када се ово оствари, јер ниси веровао мојим речима, које ће се својевремено обистинити. У међувремену, људи су чекали Захарију и били су зачуђени што се он задржава у храму. Пошто је изашао, није могао да им говори; и схватише да је видео визију у храму; и он је са њима комуницирао знацима, и остао нем... После ових дана, Елизабета је затрудњела његова жена, и сакрила се пет месеци... Дошло је време Јелисавети да се породи; и она роди сина... Осмога дана дођоше да обрежу дете, и хтеде да му дају име, по имену оца његовог, Захарија. На то је његова мајка рекла: не; и зови га Јован. А они јој рекоше: У твојој породици нема никога ко се зове овим именом. И питали су његовог оца знаковима како би да га назове. Тражио је таблицу и написао: Јован је његово име. И сви су били изненађени. И одмах му се развезаше уста и језик; и поче да говори благосиљајући Бога.
Тропар.
Пророче и Претечо доласка Христовог, удостојили смо се да те хвалимо, збуњени смо љубављу оних који те поштују: неплодност твога рођења и ћутање твога оца разрешава се твојим славним и честитим рођењем, а оваплоћење Сина Божијег се проповеда свету. Пророк и Претеча доласка Христовог! Ми, који те поштујемо љубављу, збуњени смо како да те адекватно похвалимо. Јер твојим славним рођењем разреши се неплодност твоје мајке и немоћи оца твога, и проповеда се свету оваплоћење Сина Божијег.
Кондак.
Пре неплодности дана, Христос рађа Претечу, и то је испуњење сваког пророчанства: Кога су пророци проповедали, положивши руку на Њега у Јордану, јави се пророк, проповедник и Претеча Речи Божије.
Онај који је до тада био неплодан, сада рађа Претечу Христовог, и то је испуњење свих пророчанстава: јер, положивши руку у Јордану на Онога о коме су пророци предсказали, (сада рођен) јавио се као пророк и проповедник Речи (Сина) Божијег и уједно – Његов Претеча.
Величина.
Величамо те, Претечо Спаситеља, Јоване, и поштујемо твоје неплодно, славно рођење.