Обрадуј ме љубављу, Христе, и промени ме Твојом Божанском бригом; али греси моји падоше у нематеријални огањ, и ја се удостојим да се испуним благодати у Тоби: дај да се радујем, Блажени, величам два Твоја доласка.
Твоја божанска ревност – твоја света жеља за Тобом. И да се задовољим задовољством које је у Теби – да се испуним задовољством садржаним у Теби; да у потпуности уживам у Теби.
+ Да се радујем, Блажени, величам Твоја два доласка – то јест, први, при Оваплоћењу, и други, на крају света. Када се сјединимо са Христом у Тајни Причешћа, засићени задовољством садржаним у Њему, Његов долазак се остварује за нас лично, овде и сада, и тада не можемо апстрактно, „теоријски“, већ целим својим бићем, радујући се, величати и први и други долазак Христов, који нам је тако близак у овом светом тренутку.
У сјају светих Твојих, како сам ја доле недостојан? Чак и ако се усудим да уђем у палату, моја одећа ће ме открити као да нисам за брак, и бићу избачен од анђела, свезана и везана. Очисти, Господе, прљавштину душе моје, и спаси ме, као Човекољубац.
У светлу војску светих Твојих – у светлу војску светих Твојих. Шта је испод - како ћу ући? Кад бих се само усудио да проговорим, јер ако се усудим да уђем са њима.
+ Тропар нас обраћа на Христову параболу о онима који су позвани на свадбену гозбу – видети: Матеј 22:2-14.