а҃. Ко гдⷭ҇ꙋ, внегда̀ скорбѣ́ти мѝ, воззва́хъ, и҆ ѹ҆слы́ша мѧ̀.
а҃. Cantique des degrés. Dans ma détresse, c’est à l’Éternel Que je crie, et il m’exauce.
в҃. Гдⷭ҇и, и҆зба́ви дꙋ́шꙋ мою̀ ѿ ѹ҆сте́нъ непра́ведныхъ и҆ ѿ ѧ҆зы́ка льсти́ва.
в҃. Éternel, délivre mon âme de la lèvre mensongère, De la langue trompeuse !
г҃. Что̀ да́стсѧ тебѣ̀, и҆лѝ что̀ приложи́тсѧ тебѣ̀ къ ѧ҆зы́кꙋ льсти́вꙋ;
г҃. Que te donne, que te rapporte Une langue trompeuse ?
д҃. Стрѣ́лы си́льнагѡ и҆з̾ѡщрє́ны, со ѹ҆́гльми пꙋсты́нными.
д҃. Les traits aigus du guerrier, Avec les charbons ardents du genêt.
є҃. Ѹ҆вы̀ мнѣ̀, ꙗ҆́кѡ прише́льствїе моѐ продолжи́сѧ, всели́хсѧ съ селє́нїи кида́рскими:
є҃. Malheureux que je suis de séjourner à Méschec, D’habiter parmi les tentes de Kédar !
ѕ҃. Мно́гѡ прише́льствова дꙋша̀ моѧ̀: съ ненави́дѧщими ми́ра бѣ́хъ ми́ренъ:
ѕ҃. Assez longtemps mon âme a demeuré Auprès de ceux qui haïssent la paix.
з҃. Є҆гда̀ глаго́лахъ и҆̀мъ, борѧ́хꙋ мѧ̀ тꙋ́не.