Јеванђеље не показује ком је рангу припадао Симеон, али, на основу чињенице да је узео Богомладенца Исуса у наручје, како се мора мислити, да изврши обред посвећења над Њим, а после тога и благословио Марију и Јосифа (Лк. 2, 28, као и на основу значења црквених песама, директно се може претпоставити да је он био један од његових чинова). Јерусалимски храм, прећуткујући његову титулу, дефинитивно осликава његове моралне особине, говорећи да је он био праведан и побожан човек у односу на Бога и љубави према ближњему, и да је имао живу веру у Спаситеља који је дошао, који је жељно ишчекивао дан Његовог доласка. него, каже јеванђелист.
Као и други старозаветни праведници, и Симеон се спремао да умре са вером у непроменљиво испуњење обећања Божијих, али му је Дух Свети рекао да ће добити бољи жреб и да неће видети смрт – а да не види Христа Господа; после тог откривења, он је живео у нади да ће видети Спасење Божије и радосно размишљао о наставку својих дугих дана.
На дан уношења Вечног Младенца у храм на посвећење, Дух Свети је неочекивано заповедио Симеону да оде тамо и отворио завесу над свиме што се догодило пред његовим очима.
Сиромашна Мајка са дететом у наручју још је стајала међу народом, спремајући се да принесе своју оскудну жртву, када овај преподобни и поштовани старац приступи храму, приступивши Блаженом, Симеон узе Новорођенче из Њених руку и, уперивши у Њега пажљиви поглед, ускликну свештено, по вољи Твоме, Владико, у миру Твоме умилостиви! Дуго сам Те чекао, жудећи за Твојим доласком, и сада је, коначно, дошао онај блажени час који си ми прорекао, Господе живота и смрти! Сада више нема разлога да ме држе на земљи, баш као и мене – од сада више нема циљева у животу; јер сам први и последњи од њих већ постигао; Видео сам Те и сада могу да се смирим. Радујући се, идем да проповедам радост својим праотцима и оцима, јер видеше очи моје спасење Твоје! Видео сам Онога Кога су наши патријарси и краљеви тако жарко желели да виде! (Јевр. 11:13). Нисам ли ја најблаженији од свих њих? Није ли он најблаженији и сам отац верника Аврам, који је овде, на гори Морија, видео само лик свог Христа?
Није ли блаженије од великог законодавца Мојсија, који је са горе Набаб видео само земљу у којој си се Ти појавио? И ја, недалеко, али овде, у наручју, видим – не слику, и не балдахину – него сам припремио само Твоје спасење пред лицем свих људи! О, кад би сви ови људи знали да је то Онај о коме си Ти, Боже, говорио устима Светога. Твој пророк! Дадох Те као завет у нараштаје, као светлост народима, да се спасеш до последњег на земљи (Ис. 49,6)! Јер Твоје спасење није само за Јевреје, него за сав људски род! О свеблаги Оче светлости! Пред мраком смрти која ми долази, видим спасоносну светлост Твоју! Он је овде заблистао, али ће се проширити по целом свету и осветлити све народе – то је Светлост у откровењу језика, која мора да растера њихову погубну таму и говори свима у оковима: изађите! А онима који су у тами: отворите се (Ис. 4,9)! Он ће им открити Тебе, Истинитог Бога и Спаситеља, и изаћи ће из народа који Ти штитиш, оправдавши речи Пророка и Славу народа Твога Израиља!
Од истока сунца до запада, народи свих земаља и племена, од сада до века, славиће наше патријархе, који су се бестидно надали долазећем Искупитељу; они ће прославити Пророке који су непогрешиво предвидели појављивање Твоје; прослави и благослови Пресвету Богородицу Твоју; Они ће славити и поштовати Твоју, Јехова, Божанску, вечну Славу! Дакле, Суверени Господе! Сада видим и осећам живот и светлост целог света, Славу и радост Израиља, и богатство свих верника! Осећам да сам се, применивши ово Благо на своје срце, духом сјединио са Њим, и зато за мене више нема земаљског живота, већ се отворио нови живот, бескрајан! Пусти, Господару, слугу Твога, по речи Твојој, у миру!