Желећи да примиш блаженство ожалошћених,/ даноноћно си плакао без престанка,/ имајући на уму час Суда,/ зато си после смрти у Небесима нашао утеху,/ преподобни Атанасије./ Даруј да и ми овде заплачемо и грехе своје однесемо, / као да је бескрајни плач / утеха тамо прошла.
* * *