Толкования псалма 67:
В коне́ц, псало́м пе́сни Дави́ду.
Да воскре́снет Бог, и расточа́тся врази́ Егó, и да бежа́т от лица́ Его́ ненави́дящии Его́. Я́ко исчеза́ет дым, да исче́знут, я́ко та́ет воск от лица́ огня́, та́ко да поги́бнут гре́шницы от лица́ Бо́жия, а пра́ведницы да возвеселя́тся, да возра́дуются пред Бо́гом, да насладя́тся в весе́лии. Воспо́йте Бо́гу, по́йте и́мени Его́, путесотвори́те возше́дшему на за́пады. Госпо́дь и́мя Ему́, и ра́дуйтеся пред Ним. Да смяту́тся от лица́ Его́, отца́ си́рых и судии́ вдови́ц: Бог в ме́сте святе́м Свое́м. Бог вселя́ет единомы́сленныя в дом, изводя́ окова́нныя му́жеством, та́кожде преогорчева́ющыя живу́щыя во гробе́х. Бо́же, внегда́ исходи́ти Тебе́ пред людьми́ Твои́ми, внегда́ мимоходи́ти Тебе́ в пусты́ни, земля́ потрясе́ся, и́бо небеса́ ка́нуша от лица́ Бо́га Сина́ина, от лица́ Бо́га Изра́илева. Дождь во́лен отлучи́ши, Бо́же, достоя́нию Твоему́ и изнемо́же, Ты же соверши́л еси́ е́. Живо́тная Твоя́ живу́т на ней, угото́вал еси́ бла́гостию Твое́ю ни́щему, Бо́же. Госпо́дь даст глаго́л благовеству́ющым си́лою мно́гою. Царь Сил Возлю́бленнаго, красото́ю до́му раздели́ти коры́сти. А́ще поспите́ посреде́ преде́л, криле́ голуби́не посре́брене, и междора́мия ея́ в блеща́нии зла́та. Внегда́ ра́знствит Небе́сный цари́ на ней, оснежа́тся в Селмо́не. Гора́ Бо́жия, гора́ ту́чная, гора́ усыре́нная, гора́ ту́чная. Вску́ю непщу́ете го́ры усыре́нныя? Гора́, ю́же благоволи́ Бог жи́ти в ней, и́бо Госпо́дь всели́тся до конца́. Колесни́ца Бо́жия тма́ми тем, ты́сяща гобзу́ющих, Госпо́дь в них в Сина́и во святе́м. Возше́л еси́ на высоту́, плени́л еси́ плен, прия́л еси́ дая́ния в челове́цех, и́бо не покаря́ющыяся, е́же всели́тися. Госпо́дь Бог благослове́н, благослове́н Госпо́дь день дне, поспеши́т нам Бог спасе́ний на́ших. Бог наш, Бог е́же спаса́ти, и Госпо́дня, Госпо́дня исхо́дища сме́ртная. Оба́че Бог сокруши́т главы́ враго́в Свои́х, верх влас преходя́щих в прегреше́ниих свои́х. Рече́ Госпо́дь: от Васа́на обращу́, обращу́ во глубина́х морски́х. Я́ко да омо́чится нога́ Твоя́ в кро́ви, язы́к пес твои́х, от враг от него́. Ви́дена бы́ша ше́ствия Твоя́, Бо́же, ше́ствия Бо́га моего́ Царя́, и́же во святе́м, предвари́ша кня́зи близ пою́щих, посреде́ дев тимпа́нниц. В це́рквах благослови́те Бо́га, Го́спода от исто́чник Изра́илевых. Та́мо Вениами́н юне́йший во у́жасе, кня́зи Иу́довы влады́ки их, кня́зи Завуло́ни, кня́зи Неффали́мли. Запове́ждь, Бо́же, си́лою Твое́ю, укрепи́, Бо́же, сие́, е́же соде́лал еси́ в нас. От хра́ма Твоего́ во Иерусали́м Тебе́ принесу́т ца́рие да́ры. Запрети́ звере́м тро́стным, сонм юне́ц в ю́ницах людски́х, е́же затвори́ти искуше́нныя сребро́м, расточи́ язы́ки хотя́щыя бра́нем. Прии́дут моли́твенницы от Еги́пта, Ефио́пиа предвари́т ру́ку свою́ к Бо́гу. Ца́рства земна́я, по́йте Бо́гу, воспо́йте Го́сподеви, возше́дшему на Не́бо небесе́ на восто́ки, се даст гла́су Своему́ глас си́лы. Дади́те сла́ву Бо́гови, на Изра́или велеле́пота Его́, и си́ла Его́ на о́блацех. Ди́вен Бог во святы́х Свои́х, Бог Изра́илев: Той даст си́лу и держа́ву лю́дем Свои́м, благослове́н Бог.
Въ коне́цъ, ѱало́мъ пѣ́сни дв҃дꙋ, Да воскрⷭ҇нетъ бг҃ъ, и҆ расточа́тсѧ вразѝ є҆гѡ̀, и҆ да бѣжа́тъ ѿ лица̀ є҆гѡ̀ ненави́дѧщїи є҆го̀. Ꙗ҆́кѡ и҆счеза́етъ ды́мъ, да и҆сче́знꙋтъ: ꙗ҆́кѡ та́етъ во́скъ ѿ лица̀ ѻ҆гнѧ̀, та́кѡ да поги́бнꙋтъ грѣ̑шницы ѿ лица̀ бж҃їѧ: а҆ првⷣницы да возвеселѧ́тсѧ, да возра́дꙋютсѧ пред̾ бг҃омъ, да насладѧ́тсѧ въ весе́лїи. Воспо́йте бг҃ꙋ, по́йте и҆́мени є҆гѡ̀: пꙋтесотвори́те возше́дшемꙋ на за́пады, гдⷭ҇ь и҆́мѧ є҆мꙋ̀: и҆ ра́дꙋйтесѧ пред̾ ни́мъ. Да смѧтꙋ́тсѧ ѿ лица̀ є҆гѡ̀, ѻ҆ц҃а̀ си́рыхъ и҆ сꙋдїѝ вдови́цъ: бг҃ъ въ мѣ́стѣ ст҃ѣ́мъ свое́мъ. Бг҃ъ вселѧ́етъ є҆диномы́слєнныѧ въ до́мъ, и҆зводѧ̀ ѡ҆кова̑нныѧ мꙋ́жествомъ, та́кожде преѡгорчева́ющыѧ живꙋ́щыѧ во гробѣ́хъ. Бж҃е, внегда̀ и҆сходи́ти тебѣ̀ пред̾ людьмѝ твои́ми, внегда̀ мимоходи́ти тебѣ̀ въ пꙋсты́ни, землѧ̀ потрѧсе́сѧ, и҆́бо небеса̀ ка́нꙋша ѿ лица̀ бг҃а сїна́ина, ѿ лица̀ бг҃а і҆и҃лева. До́ждь во́ленъ ѿлꙋчи́ши, бж҃е, достоѧ́нїю твоемꙋ̀, и҆ и҆знемо́же, ты́ же соверши́лъ є҆сѝ є҆̀. Живѡ́тнаѧ твоѧ̑ живꙋ́тъ на не́й: ᲂу҆гото́валъ є҆сѝ бл҃гостїю твое́ю ни́щемꙋ, бж҃е. Гдⷭ҇ь да́стъ глаго́лъ благовѣствꙋ́ющымъ си́лою мно́гою: цр҃ь си́лъ возлю́бленнагѡ, красото́ю {ра́ди красоты̀} до́мꙋ раздѣли́ти кѡры́сти. А҆́ще поспитѐ посредѣ̀ предѣ̑лъ, крилѣ̑ голꙋби̑нѣ посре́брєнѣ, и҆ междора̑мїѧ є҆ѧ̀ въ блеща́нїи зла́та: внегда̀ ра́знствитъ нбⷭ҇ный цари̑ на не́й, ѡ҆снѣжа́тсѧ въ селмѡ́нѣ. Гора̀ бж҃їѧ, гора̀ тꙋ́чнаѧ, гора̀ ᲂу҆сыре́ннаѧ, гора̀ тꙋ́чнаѧ. Вскꙋ́ю непщꙋ́ете, го́ры ᲂу҆сырє́нныѧ; гора̀, ю҆́же бл҃говолѝ бг҃ъ жи́ти въ не́й: и҆́бо гдⷭ҇ь всели́тсѧ до конца̀. Колесни́ца бж҃їѧ тьма́ми те́мъ, ты́сѧща гобзꙋ́ющихъ: гдⷭ҇ь въ ни́хъ въ сїна́и во ст҃ѣ́мъ. Возше́лъ є҆сѝ на высотꙋ̀, плѣни́лъ є҆сѝ плѣ́нъ: прїѧ́лъ є҆сѝ даѧ̑нїѧ въ человѣ́цѣхъ, и҆́бо непокарѧ́ющыѧсѧ, є҆́же всели́тисѧ. Гдⷭ҇ь бг҃ъ блгⷭ҇ве́нъ, блгⷭ҇ве́нъ гдⷭ҇ь де́нь днѐ: поспѣши́тъ на́мъ бг҃ъ спⷭ҇нїй на́шихъ. Бг҃ъ на́шъ бг҃ъ є҆́же сп҃са́ти: и҆ гдⷭ҇нѧ, гдⷭ҇нѧ и҆схѡ́дища смє́ртнаѧ. Ѻ҆ба́че бг҃ъ сокрꙋши́тъ главы̑ врагѡ́въ свои́хъ, ве́рхъ вла̑съ преходѧ́щихъ въ прегрѣше́нїихъ свои́хъ. Речѐ гдⷭ҇ь: ѿ васа́на ѡ҆бращꙋ̀, ѡ҆бращꙋ̀ во глꙋбина́хъ морски́хъ: ꙗ҆́кѡ да ѡ҆мо́читсѧ нога̀ твоѧ̀ въ кро́ви, ѧ҆зы́къ пє́съ твои́хъ ѿ вра̑гъ ѿ негѡ̀. Ви̑дѣна бы́ша шє́ствїѧ твоѧ̑, бж҃е, шє́ствїѧ бг҃а моегѡ̀ цр҃ѧ̀, и҆́же во ст҃ѣ́мъ. Предвари́ша кнѧ̑зи бли́з̾ пою́щихъ, посредѣ̀ дѣ́въ тѷмпа́нницъ. Въ цр҃квахъ благослови́те бг҃а, гдⷭ҇а ѿ и҆стѡ́чникъ і҆и҃левыхъ. Та́мѡ венїамі́нъ ю҆нѣ́йшїй во ᲂу҆́жасѣ, кнѧ̑зи і҆ꙋ́дѡвы влады́ки и҆́хъ, кнѧ̑зи завꙋлѡ̑ни, кнѧ̑зи нефѳалі̑мли. Заповѣ́ждь, бж҃е, си́лою твое́ю: ᲂу҆крѣпѝ, бж҃е, сїѐ, є҆́же содѣ́лалъ є҆сѝ въ на́съ. Ѿ хра́ма твоегѡ̀ во і҆ерⷭ҇ли́мъ тебѣ̀ принесꙋ́тъ ца́рїе да́ры. Запретѝ ѕвѣрє́мъ трѡ́стнымъ: со́нмъ ю҆нє́цъ въ ю҆́ницахъ людски́хъ, є҆́же затвори́ти и҆скꙋшє́нныѧ сребро́мъ: расточѝ ꙗ҆зы́ки хотѧ́щыѧ бра́немъ. Прїи́дꙋтъ моли̑твенницы ѿ є҆гѵ́пта: є҆ѳїо́пїа предвари́тъ рꙋ́кꙋ свою̀ къ бг҃ꙋ. Ца̑рства земна̑ѧ, по́йте бг҃ꙋ, воспо́йте гдⷭ҇еви, возше́дшемꙋ на нб҃о нб҃сѐ на восто́ки: сѐ, да́стъ гла́сꙋ своемꙋ̀ гла́съ си́лы. Дади́те сла́вꙋ бг҃ови: на і҆и҃ли велелѣ́пота є҆гѡ̀, и҆ си́ла є҆гѡ̀ на ѡ҆́блацѣхъ. Ди́венъ бг҃ъ во ст҃ы́хъ свои́хъ: бг҃ъ і҆и҃левъ, то́й да́стъ си́лꙋ и҆ держа́вꙋ лю́демъ свои̑мъ. Блгⷭ҇ве́нъ бг҃ъ.
Na koniec, jak w piosnce dwu, niech wstań Bóg, i niech rozproszone zostaną przed Nim nienawidzący Go, i niech uciekają od Twego oblicza ci, którzy Go nienawidzą. Jako dym zniknie, tak niech znikną; jako wosk topnieje przed ogniem, tak niech zginą grzesznicy przed obliczem Boga. A sprawiedliwi niech się radują, niech się radować przed Bogiem, niech się przyjemnie rozkoszują. Pochwalcie Boga, pieście imię Jego: przyprowadźcie, którzy wznoszą się na zachód, Panie i imię Twoje: i niech się radować przed Nim. Niech się zaniepokoją przed Twym obliczem, skąpiec i sąd wdów: Bóg w miejscu swym świętym. Bóg przygotowuje jednomyślne w domu, wydobywając zbrojnych mężów, tak jak przekonuje żywych w grobach. Bóg, gdy wychodzisz przed ludźmi, gdy przechodzisz przez pustynię, zemlę trzęsie się, bo niebiesa zatrzymują się przed obliczem Boga syna Izraela, przed obliczem Boga Izraela. Deszcz woli, Bóże, zstąpić na Twoją godność, i niech się zakończy, Ty, któryś uczynił. Życie Twoje żyje na niej: przygotowałeś dla ubogiego łaską Twoją, Bóże. Pan da słowo błogosławionym z wielką mocą: Król sił, który lubi piękno, rozdzieli dom pięknem. Gdybyś spał pośrodku granicy, skrzydła gołębi, pokryte srebrem, i między drogami, błyszczące złotem: gdybyś rozdzielił niebieski król na niej, rozjaśniałby się w srebrze. Góra Boga, góra chmurna, góra zasłonięta, góra chmurna. Wstępujcie, góro zasłonięta, góro, którą Bóg wybrał, by mieszkać w niej: bo Pan przyjdzie do końca. Kołyska Boga, ciemnością ciemna, niszczącą przeciwników: Pan w nich w Sionie. Wszedłszy na wysokość, przyjął niewolników, przyjął darów w ludziach, by niezakazani, którzy przyjdą. Pan Bóg, błogosławiony, błogosławiony Pan dzień po dniu: niech się pospieszy dla nas Bóg, który nasz. Bóg nasz, Bóg, który nas zbawia, i Pan, Pan i wyjście z śmierci. Ojciec Bóg, zniszcz głowy wrogów swoich, górę włosów tych, którzy przechodzą w grzechach. Powiedział Pan: od wody odwrócę, odwrócę w głębi morza: by stopa Twoja była w krwi, język piosenek Twoich od wrogów od nich. Widziano Twoje chodzenie, Bóże, chodzenie Boga mego, Króla, który w świętym. Przedstawili się książęta blisko śpiewających, pośrodku dziewic trąb. W kościołach błogosławcie Bogu, Panie z źródła Izraela. Tam Beniamin, młody, w strachu, książęta Judzcy, władcy ich, książęta Zabulonu, książęta Neftełim. Przykazanie, Bóże, siłą Twoją: utwierdź, Bóże, to, co uczyniłeś w nas. W świątyni Twojej w Jeruzalem przyniosą królowie dar. Zabroń zwierzętom spokojnym: zbiór młodzieży w domach ludzkich, którzy zamykają próbujące srebrem: rozprosz jezycze chętnych do broni. Przyjdą modlitewne z Egiptu: Etiopja przedstawi rękę swoją Bogu. Królestwa ziemska, pieście Bogu, pochwalcie Panu, który wznosi się na niebiesa, na wschód: oto, da głosowi swemu głos mocy. Dajcie chwałę Bogu: na Izraelu wielkość Jego, i moc Jego na chmurach. Bóg jest dziwny w świętym swoich: Bóg Izraela, który da mocy i władzy ludziom swoim. Błogosławiony Bóg.