завапих стихире Господу.
Победивши, Христе, и из пакла си узнео на крст, да си у мраку смртној подигао оне који су седели с Тобом, који си слободу међу мртве поставио. О Свемоћни Спаситељу, о Свемоћни Спаситељу, помилуј нас.
Тхеотокос.
Ко Теби неће угодити, Пресвета Дјево? ко неће певати пречисто Рождество Твоје? Небезичан, јер је од Тебе прешао и јединородни Син, који је од Оца васкрсао, чист, неописиво оваплоћен, по природи Бог, а по природи човек ради нас, не подељен на два лица, него неразливен у две природе. Моли му се, пречиста, свеблажени, да се помилује душе наше. Ко Теби неће угодити, Пресвета Дјево? Ко неће певати о Твоме девственом рођењу? Јер пре свих векова, јединородни Син, који је од Оца васкрсао, изиђе од Тебе чист, неописиво оваплоћен, будући Бог по природи и поставши за нас човек по природи – не поделивши се на два лица, него бивајући препознат у двојности природа, несливен (сједињен). Молите се Њему, чистом, свеблагословеном, за спасење душа наших.
Стихера на стих.
Васкрсење Твоје, Христе Спаситељу, анђели певају на небесима, и дај нам на земљи да Те славимо чистим срцем.
Тропар.
Анђеоске силе су на гробу Твоме, и стражари су мртви, а Марија је стајала у гробу тражећи пречисто тело Твоје. Пакао си запленио, не кушајући се њиме: Дјево си срео, живот даровавши: васкрсе из мртвих, Господе, слава Теби.
Прокименон.
Господе, уздигни силу Твоју и дођи да нас спасеш (Пс. 79,3).
Ирмоси.
1. Док је Израиљ ходао по сувом у бездану, видевши фараона прогонитеља да се удавио, певамо победоносну песму Богу, вичући. Израиљ, прошавши ногама својим кроз морске дубине као по сувом, и видевши фараона свог гониоца како се дави, повика: певамо победничку песму Богу.
3. Нема светог као Ти, Господе Боже мој, који је уздигао рог верних Твојих, Добри, и утврдио нас на стени исповедања Твога.
4. Христос је сила моја, Бог и Господ, часна Црква божанствено пева, вапијући, празнујући у Господу чистим смислом.
5. Божанском светлошћу Твојом, Блажени, обасјај љубављу душе јутра Твога, молим те, води Те, Реч Божија, Боже истинити, вапајући из таме греха.
6. Море живота, узалуд уздигнуто недаћама и олујама, текло је до тихог уточишта Твога вапијући Теби: подигни стомак мој од лисних уши, Премилостиви.
7. Анђео начини пећ преподобном младићу, а Халдејци су ужареном заповешћу Божијом мучитељу подстакнули да викну: благословен си Боже отаца наших.
8. Росу си из огња светих излио, и жртву праведну водом спалио, јер си све учинио, Христе, само како си хтео. Величамо Те заувек.
9. Немогуће је човеку да види Бога; анђели се не усуђују да погледају Достојанство: но Тобом се, Пречиста, јавивши се као човек, оваплотила Реч. Величанствено је, и небеским урликом Тебе угађамо. Усрдно Ти се молим, Благи, Божанском светлошћу Твојом, просветли душе оних који се рано обраћају (молитвом) к Теби, да упознају Тебе, Реч Божију, Бога истинитог, који из таме иззиваш грехе.
Гледајући на море живота, узбуркано олујом искушења, и улазећи у мирно пристаниште Твоје, призивам Те: избави живот мој од пропасти, Милостиви.
Побожним младићима анђео начини огњену пећину покривену росом; Божанска заповест која је спалила Халдејце натерала је мучитеља да завапи: Благословен си Боже отаца наших.
Из пламена си извео росу за свеце (омладине) и запалио си водом жртву праведника; јер Ти све чиниш једном вољом, Христе. Узносимо Те заувек.
Немогуће је људима да созерцавају Бога, у кога се редови Анђела не усуђују да погледају; али кроз Тебе, о пречиста, оваплоћена Реч постаде видљива смртницима. Увеличавајући Га небеским силама, ми Ти угађамо.
На литургији прокимен.
Спаси, Господе, народ Твој, и благослови наследство Твоје (Пс. 27,9).