Угледајући се на дванаестогодишњег Христа,/ који си у светињи научио речи Божијој,/ ти си следила, Ефросино./ Времену славу и земаљске заручнике оставила/ и све светско презревши/ најлепшег Христа изнад свега, осрамотила си се,/ крстом узевши пут крста, ходећи многима/ у многима/ миомирис света, Небеском Двору који си подигао, / где си се молио, кога си заволео, / за оне који с побожношћу поштују твој спомен.
* * *