Отишао си из древног Рима, отаџбине своје, / на камену, као на лакој лађи, / и по њему, више него по природи, као бестелесан, по води си ишао, / по промислу Божанском Ум управљамо, / Стигао си до Великог Новаграда / и, саздавши у њему манастир, / тело своје у њему принео, на дар освећено. / Зато се теби молимо оче Антоније // моли се Христу Нека Бог спасе душе наше.
* * *