Нисам довољан, Владико и Господе, да уђеш под кров душе моје; али како Ти хоћеш као Човекољубац да пребиваш у мени, ја се усуђујем да Ти приђем. Ти заповедаш: Ја ћу отворити врата која си сам Ти створио, да уђеш са својом човекољубљем, као што је Твоја природа, да уђеш и просветлиш моју помрачену мисао. Верујем да ћеш то учинити, јер ниси отерао жену грешницу када је са сузама дошла к Теби, нити си одбацио цариника који се покајао, нити си одбацио разбојника који је признао царство Твоје, нити си препустио себи покајаног прогонитеља; али све оне који су Ти пришли у покајању убрајао си се међу пријатеље своје, о Ти Који си једини благословен, увек, сада и у бесконачне векове. Амин.