а҃. Надѣ́ющїисѧ на гдⷭ҇а, ꙗ҆́кѡ гора̀ сїѡ́нъ: не подви́житсѧ въ вѣ́къ живы́й во і҆ерⷭ҇ли́мѣ.
а҃. Ко се узда у Господа, он је као гора Сион, не помеша се, остаје довека.
в҃. Го́ры ѡ҆́крестъ є҆гѡ̀, и҆ гдⷭ҇ь ѡ҆́крестъ люде́й свои́хъ, ѿ ны́нѣ и҆ до вѣ́ка.
в҃. Око Јерусалима су горе, и Господ је око народа свог одсад и довека.
г҃. Ꙗ҆́кѡ не ѡ҆ста́витъ гдⷭ҇ь жезла̀ грѣ́шныхъ на жре́бїй првⷣныхъ, ꙗ҆́кѡ да не про́стрꙋтъ првⷣнїи въ беззакѡ́нїѧ рꙋ́къ свои́хъ.
г҃. Јер неће остати скиптар безбожнички над делом праведничким, да не би праведници пружили руке своје на безакоње.
д҃. Ѹ҆бл҃жѝ, гдⷭ҇и, бл҃г‡ѧ и҆ пра̑выѧ с®цемъ.
є҃. Ѹ҆клонѧ́ющыѧсѧ же въ развращє́нїѧ ѿведе́тъ гдⷭ҇ь съ дѣ́лающими беззако́нїе: ми́ръ на і҆и҃лѧ.
є҃. А који сврћу на криве путе, отераће Господ с онима који чине безакоње. Мир Израиљу!