а҃. А҆́ще не гдⷭ҇ь сози́ждетъ до́мъ, всꙋ́е трꙋди́шасѧ зи́ждꙋщїи: а҆́ще не гдⷭ҇ь сохрани́тъ гра́дъ, всꙋ́е бдѣ̀ стрегі́й.
а҃. Ако Господ неће градити дом, узалуд се муче који га граде; ако неће Господ чувати град, узалуд не спава стражар.
в҃. Всꙋ́е ва́мъ є҆́сть ѹ҆́треневати: воста́нете по сѣдѣ́нїи ꙗ҆дꙋ́щїи хлѣ́бъ болѣ́зни, є҆гда̀ да́стъ возлю́блєннымъ свои̑мъ со́нъ.
в҃. Узалуд раните, касно лежете, једете хлеб уморни; милом свом Он даје сан.
Г. ЦЕ, опет достојан, мито од плода материце.
д҃. Ꙗ҆́кѡ стрѣ́лы въ рꙋцѣ̀ си́льнагѡ, та́кѡ сы́нове ѿтрѧсе́нныхъ.
д҃. Шта су стреле у руци јакоме, то су синови млади.
є҃. Бл҃же́нъ, и҆́же и҆спо́лнитъ жела́нїе своѐ ѿ ни́хъ: не постыдѧ́тсѧ, є҆гда̀ глаго́лютъ врагѡ́мъ свои̑мъ во вратѣ́хъ.
є҃. Благо човеку који је њима напунио тул свој! Неће се осрамотити кад се стану разговарати с непријатељима на вратима.