А҆́гг҃ле бж҃їй, храни́телю мо́й ст҃ы́й, живо́тъ мо́й соблюдѝ во стра́сѣ хрⷭ҇та̀ бг҃а, ѹ҆́мъ мо́й ѹ҆твердѝ во и҆́стиннѣмъ пꙋтѝ, и҆ къ любвѝ го́рнѣй ѹ҆ѧзвѝ дꙋ́шꙋ мою̀, да тобо́ю направлѧ́емь, полꙋчꙋ̀ ѿ хрⷭ҇та̀ бг҃а ве́лїю млⷭ҇ть.
Arhanđel, moj sveti čuvar, čuvaj moj život u strahu od Hrista Božijeg,
umiljenje moje jačaj u istinskom putu,
i vodi dušu moju prema višoj ljubavi,
da tebi voden, dobijem od Hrista Božijeg veliku milost.
И҆ ны́нѣ и҆ при́снѡ и҆ во вѣ́ки вѣкѡ́въ. Ґми́нь.
И сада и вечно и у векове векова. Аминь.
Не ѹ҆молчи́мъ никогда̀ бцⷣе, си̑лы твоѧ̑ глаго́лати недосто́йнїи: а҆́ще бо ты̀ не бы̀ предстоѧ́ла молѧ́щи, кто̀ бы на́съ и҆зба́вилъ ѿ толи́кихъ бѣ́дъ; кто́ же бы сохрани́лъ до ны́нѣ свобо́дны; не ѿстꙋ́пимъ вLчце, ѿ тебѐ, твоѧ̑ бо рабы̑ сп҃са́еши при́снѡ ѿ всѧ́кихъ лю́тыхъ.
Не умолчимъ никога, Божице, силы Твоя глаголати недостойнии: аще бо Ты не была предстала молящи, који би нас избавио од толиких беда; који би нас сачувао до сада свободни; не отступимо у Твоју руку, од Тебе, Твоји раби спасаваши присно од сваких лутих.