Врлинама, као зрацима сунца, / неверне си мудраце просветио. / И, као сјајни месец, одагнао си мрак неверја, / и царицу си уверио,/ у исто време и мучитељу разобличио,/ блажену невесту Катарину, Богозвану,/ са жељом си се узнео у одају небеску/ прелепом Женику си био Христос,/ и од Њега крунисан са Христом. анђели стојећи,/ молећи се за нас, // творећи часни спомен твој.
* * *