Заволевши пуст и тихи живот,/ и следујући Христу, Женику твоме, усрдно потекавши,/ и Његовом добром јарму у младости, узевши,/ Крсним знаком душевном душманину своме наоружавши се храброшћу, / подвизима поста, поста и молитава, и сузама проливши / те угашене парализуе: / и сада у Небеском Ђаволу / са стајањем пред Христом као премудре девственице, // моли се за нас који поштујемо часну успомену твоју.
* * *