Христос и хришћанин
Децо, када смо анализирали молитве, много пута смо Свемогућег Бога називали својим Творцем, а у међувремену смо говорили о томе да је човек слаб и да не може безбедно да живи на земљи без спољне помоћи, да је склонији да слуша злог духа него да следи сугестије свог Анђела Чувара. Како то? Зар Свемогући Бог није могао да створи човека способнијег за добро него што је сада? Сада ћу вам рећи зашто је човек склонији лошем него добром и ко је за то крив?
Бога називамо Творцем човека. Дакле, било је време када није било човека, али је постојао Један Троједини Бог? Да. И овај Тројични Бог, у себи вечно блажен, хтео је многе друге да учини благословеним – да своје блаженство подели са онима који би умели и удостојили се да с Њим блаже. И тако се, по свемогућој речи Тројичног Бога, јавио безброј најчистијих духова – Анђела – на небу, а на земљи – човек у прелепом свету који му је дат на потпуно располагање. У почетку је све било у реду, сви су били блажени, славећи Бога: Анђели на небу, човек на земљи...
Али, децо, шта се убрзо догодило на небу. Један од анђела најближих Богу усудио се да не послуша Бога, па чак и многе друге Анђеле наговори на то... За такав чин одмах је лишен части да буде са светлим Анђелима на небу и протеран у бездан.
Уместо да се покаје за своје лоше дело против Бога, пали анђео, који је завео многе анђеле на небу и на земљи, завео је и човека у непослушност Богу... И први човек је сагрешио, и одмах био протеран из свог лепог дома. Од чистог, светог, у свему послушаног Богу, човек је постао гадан, непокоран Творцу, склон само лошим делима. Где је све нестало у њему?.. Пре греха, човеково највеће задовољство било је да мисли о Богу, да чини све што је Бог заповедио, па чак и да разговара са Богом лицем у лице. Али чим је човек сагрешио, почео је да се крије од Бога, јер му је бити са Богом неподношљиво тешко, савест га је мучила за грех непослушности који је починио према Богу. Удаљивши се од Бога, извора сваког добра, човек је пао под власт свог заводника и почео му се у свему покоравати... Људи су се почели множити, али су живели у непријатељству међу собом; тако је, на пример, најстарији син првог човека убио рођеног брата... Предвиђајући све ово, Бог је тада могао да уништи човека, уништи га.
Али Бог је добар, Он се смиловао на човека, јер човек није сам од себе непослушао Бога – завео га је зао дух, ђаво. Штавише, ни после греха човек није сасвим изгубио жељу да чини добро; покајао је изгубљено блаженство са Богом, али га је склоност греху и кушач – ђаво – све више удаљавао од Творца. Стога, чим је Бог казнио првог човека за непослушност, одмах му је указао своју милост, обећавши палом спасење у будућности.
Да би одржао веру у Искупитеља, Бог је био задовољан да постепено открије тајну спасења одређеним врлинским људима, који су названи пророцима. У име самога Бога, пророци су, много пре доласка Спаситеља, предвиђали: Ко ће бити Избавитељ човека од силе ђавоље, где ће се родити, где ће живети, како ће поучавати људе добру, како ће пострадати за њих, како ће васкрснути, узнети се на небо и послати људима Светога. Једном речју, пророци су говорили све што је требало да људи знају о свом Спаситељу да би поверовали у Њега када се појавио на земљи. Сви пророци су у својим предвиђањима Спаситеља називали Христом.
Шта, децо, значи Христос? – Вероватно је ово важно, сувисло име које смо сви, Њему у част, названи хришћанима! Велико је име Христос: оно значи помазаник. Раније су само цар, првосвештеник и пророк помазани мирисним уљем, и помазани су у знак да им је од Бога дата посебна моћ. Ова Божанска моћ је дата цару јер је морао да влада целим народом; првосвештенику јер је морао да се моли за цео народ; и пророк јер је морао да поучи цео народ. Онај који је дошао да избави све људе од власти ђавоље, да измоли од Бога опроштај грехова и да све људе научи истини и доброти, морао је да уједини у једном Себи силу цара, првосвештеника, пророка, и то не само једног народа, него цео свет људи заувек, заувек. Ово је, децо, било немогуће никоме осим Богу, који је био Син Божији, Спаситељ наш Исус Христос (као што знате из прошлих разговора). Да би све ово објаснили људима, да чекају Спаситеља не из своје средине, него од Бога, пророци су Га назвали Христом.
А у односу на Спаситеља, који се јавио људима у лику човека, име Христос значи: примивши Божанску силу без мере, сву Божанску силу, све испуњено благодатним даровима да их саопшти људима. Е сад, децо, вероватно и сами можете да претпоставите зашто се сви који верују у Христа називају хришћанима? Да, јер кроз Исуса Христа добијају благодатну силу потребну за добар и побожан живот, онолико колико могу да прихвате. Хришћанин означава особу која живи по учењу Исуса Христа.
Колико нам је потребна благодатна сила Христова, ви, децо, знате, јер иако сте мало поживели у свету, већ сте искусили колико је тешко постати паметан, љубазан и послушан, и обрнуто, како је лако остати глуп, непослушан и зао... Све је то, децо, зато што зли дух примамљивац још увек покушава да нас одузме од Христа Његовог искушеног. слабе силе и тако нас запоседну и заувек уништи.
Сад процените сами ко је крив што и сада многи људи лоше живе, чине злочине и греше. Бог је са Њим створио човека за блаженство. Човек је непослушношћу разгневио Бога и постао неспособан за блаженство са Њим. За спасење човека Бог је послао на земљу свог Сина, Господа нашег Исуса Христа, који је својим страдањем стекао божанске моћи да се људи боре против греха, а човеку је потребно само да верује у Спаситеља и да му се моли свим срцем да би добио ову Божанску помоћ да се одупре ђаволу. Али многи људи не желе ни ово: не желе да се појаве пред Божанским ликом Христовим и у срдачној молитви траже од себе све што је потребно за врлински живот... Дакле, децо, човек може да заборави да неће моћи да осети колику је милост Спаситељ – Христос – учинио за нас. Чувајте се такве страшне неосетљивости.
Да бисте у себи побудили жарку веру у Христа, молите се чешће и усрдније пред Његовим светим ликом код куће, а посебно у цркви, чврсто се сећајући: тада сте научили молитве да бисте измолили од Бога све што нам је потребно за успешан живот овде на земљи, и за вечно блажен живот тамо на небу.
Шта смо ми деца имали да кажемо о човеку када учимо молитве? Да ли је одувек постојала особа на свету? Зашто је Бог створио човека? Како је човек изгубио своје блаженство? Која се промена догодила човеку када је био непослушан Богу? Зашто је Бог показао своју милост човеку? Каква је то била милост? Да ли је први човек знао ко ће бити Спаситељ? Како је Бог одржавао веру људи у Спаситеља? Шта су пророци говорили о Спаситељу? Како су назвали Спаситеља? Шта значи Христос? Зашто се они који верују у Спаситеља називају хришћанима? Ко је заиста хришћанин? Ко је крив што неки хришћани живе лоше? Зашто им је Божанска помоћ неопходна? О чему хришћанин треба пре свега да брине? Шта треба да урадимо да пробудимо своју искрену веру у Христа? Како треба да користимо молитве које смо научили?
Прештампано из: Објашњавање црквених молитава деци. Прва година учења у основним школама. Вологда, 1884.
Христос (грчки); Месија (Јевр.); Помазаник (рус.).
Именујући нас, Света Црква се овако моли Богу: „Дај, Господе, да не одричем да дође на њега Свето Име Твоје, сјединимо се у време добре потребе за Твојом Светом Црквом, и прослављамо страшне тајне Христа Твога“ (молитва при именовању имена 8. дан).