Као што си процветао у пустињи Давидовој, оче Кириле, ишчупајући зло трње, и сабрао си у њој мноштво ученика, поучених страхом Божијим и науком твојом, које ниси оставио до краја, као човекољубиви отац, посетивши, и сви вапију, здраво, Господе! који те овенчао, слава Ономе који тобом све исцељује.